Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

iv4n je napisao(la):
Evo jos predloga kako zaraditi pare da biste postali investitor ili kupili stan:
  • Korak 1: Otvoris banku
  • Korak 2: Dogovoris se sa EPS-om da otvore racun kod tebe (izvor)
  • Korak 3: Dogovoris se sa Parking Servisom da i oni otvore racun kod rebe (izvor)
  • Korak 3: Dogovoris se sa SUP-om da otvoris filijalu u SUP-i kako bi ljudi placali sve naknade vezane za SUP preko tvoje banke (izvor)
  • Korak 5: Nastavis da se dogovaras sa svim ostalim drzavnim firmama/institucijama/preduzecima...
Kliknite za proširenje...
Dobra analiza ali za jednog dvanaestogodišnjaka.
 
Analitičar je napisao(la):
To bi bilo isto kao da kažeš najbitnije je da je auto ispravan i da je prošao tehnički pregled. To se (valjda) podrazumeva. Ali kao što ispravan Porsche i ispravan Yugo pružaju dijametralno različito korisničko iskustvo, tako je i sa stanovima bez obzira na njihov administrativno-pravni status. Pošto stanovi ne dolaze od strane globalno prepoznatljivih brendova, onda je potrebno uložiti malo truda i videti koje su to sve razlike u tehnikama zidanja, materijala završne obrade, statici, strukturi i ispuni zidova, itd. Dakle stvari o kojima 99% nas nema pojma. Zato se I angažuju eksperti da provere stan. Na žalost, 99% kupaca to ne radi za stan od par stotina hiljada eur, ali zato dovlace raznorazne majstore da pregledaju kad treba da plate 10k za auto.
Kliknite za proširenje...
To bi sve bilo lepo kada bi se stanovi prodavali uknjiženi po tehničkim prijemu (do sada samo jednom nađoh na takvu situaciju). Može taj ekspert da gleda koliko hoće ali osim šminke i par detalja ništa pametno ne može da vidi osim ako nije visio po gradilištu. Za takve stvari je potreban stručni nadzor koji će u svim fazama.da overi da je sve urađeno po projektu i propisima i da stane iza toga (koliko projekata ima to).
 
iv4n je napisao(la):
Sta je lose u analizi? Svi pricamo ovde o tome kako je tesko kupiti nekretnine, ja samo dajem ideje ljudima kako mogu zaraditi novac.
Kliknite za proširenje...
Za Alta banku je bilo pitanje vremena i ne ona nije "otvorena", burazer otvorio menjačicu, pokrenuo platni promet Alta pay, ubacio platne promete u druge menjačnice i kladionice (tu je verovatno napravio najveći deo para jer ljudi ne vole da čekaju u redovima u poštama i bankama), kupio propalu banku (upitnim tenderom) i sada posluje kao Alta banka. Zanimljivo je da većina državnih firmi ima račune u OTP banci, a malo njih u Poštanskoj npr. U principu svaka uzima pare, koja banka je nebitno, ono što je trebalo uraditi je prelaziti u banke koje imaju najniže provizije ali jbg volimo korupciju i burazersku ekonomiju.
 
super.operater je napisao(la):
To bi sve bilo lepo kada bi se stanovi prodavali uknjiženi po tehničkim prijemu (do sada samo jednom nađoh na takvu situaciju). Može taj ekspert da gleda koliko hoće ali osim šminke i par detalja ništa pametno ne može da vidi osim ako nije visio po gradilištu. Za takve stvari je potreban stručni nadzor koji će u svim fazama.da overi da je sve urađeno po projektu i propisima i da stane iza toga (koliko projekata ima to).
Kliknite za proširenje...
Svi imaju i to je obavezno prilikom gradjenja. Dodješ do tih ljudi pa ih pitaš. Po pravilu bi trebali da su stvarno videli sve te radove i da su tamo po ceo dan. Ne mogu da kažem, neki ozbiljniji projekti ih i imaju i na gradilištu su po ceo dan, uglavnom gradjevinski inženjer ili arhitekta dok ostali nadzor tokom svojih radova. Trebaju da imaju svoj gradilišni kontejner pored Izvodjačevog i Investitorskog.
Naravno oni ne moraju tebi ništa da kažu niti su u obavezi, neki čak imaju i Ugovor o poverljivosti potpisan ali da potpisuju pojedinačno za svaku oblast i garantuju svojim licencnim pečatom imenom i prezimenom. Bez toga ne može objekat da prodje tehnički prijem pa i da dobije Upotrebnu dozvolu. Na svakoj gradilišnoj tabli je tu upisana firma koja to obavlja ili u nekim slučajevima pojedinac, ali potrebne su sve struke nadzora ne može samo jedan čovek da pokrije to. Tu su gradjevinac/arhitekta, mašinac, elektro, sprinkler, zaština od požara itd...
 
Iskreno, za dosta stvari ti nije potreban ekspert osim ako se baš ne razumeš i da slažem se, ljudi vode majstora za kupovinu auta od 5k, a neće za stan od više stotina hiljada evra. Ono što je po meni najbitnije znati to je koja je izolacija, dakle da li je blok(ili neki drugi vid opeke, najbolje sendvič zid ali je redak), kamena vuna ili stiropor (i koje debljine), koja završna obrada (alu, pik, kamen ili bavalit tj običan demit sistem), zatim unutra koji je pod, koji vid grejanja, pregradni zidovi od čega su i koje debljine, vrata od stana (nije toliko bitno po meni), unutrašnja vrata posebno kod kupatila i gde su postavljena (da li će se kvasiti štok), pad u tuš kabini (pustiti vodu), pad na terasi, izolacija izmedju stanova, pozicija lifta (i kakav je hodnik) i stolarija (pvc, alu, alu-drvo, dvoslojno, troslojno i koja vrsta stakla). Komarnici i vrsta roletni (alu, pvc, rucna ili ektro) po meni nije toliko bitno ali svakako je lepo da se ima, a investitori znaju tu da štede. Za sve ovo je potrebno malo učenja i istraživanja pa ako je nekome mrsko da angažuje experta onda može sam proučiti, koga mrzi može i da angažuje nekoga ali da, najgore je ne angažovati nikoga, ne raspitati se i posle kukati.

Naravno sve bi ovo važilo da se stanovi ne prodaju brzinom svetlosti i da ljudima nije bitna samo lokacija pa često preskačeš neke korake samo da bi došao do stana. Trenutno, nažalost, još uvek nije doba kupaca.
 
super.operater je napisao(la):
To bi sve bilo lepo kada bi se stanovi prodavali uknjiženi po tehničkim prijemu (do sada samo jednom nađoh na takvu situaciju). Može taj ekspert da gleda koliko hoće ali osim šminke i par detalja ništa pametno ne može da vidi osim ako nije visio po gradilištu. Za takve stvari je potreban stručni nadzor koji će u svim fazama.da overi da je sve urađeno po projektu i propisima i da stane iza toga (koliko projekata ima to).
Kliknite za proširenje...
Ok, ali šta to tačno znači "prodavali uknjiženi po tehničkom prijemu"? Malopre si rekao da "ekspert ne može ništa da vidi osim šminke ukoliko nije visio po gradilištu". Ljudi koji su u komisiji za tehnički prijem svakako nisu visili na gradilištu, vec imaju veoma kratak rok da pregledaju zgradu i potvrde da je izgrađena u skladu sa projektom. Pretpostavimo da je zgrada uknjižena, kakvu sigurnost ti to pruža da si kupio nešto kvalitetno, što možeš da koristiš ti i generacije koje dolaze posle tebe? Stan nije mobilni telefon pa da ga zamenis nakon 2 ili 3 godine, upotrebni period se proteže na decenije, ako ne i vekove. Pogledaj neke od uknjiženih novogradnji starih manje od 10 godina. Izgledaju jezivo, uprkos tome što su uknjižene. Ti ne razlikujes administrativno-pravne aspekte (tehnički prijem, upotrebna dozvola, uknjizenost u katastar) od fundamentalnih karakteristika zgrade- kakva je statika, fasada, materijalizacija, itd.
 
Filip 01 je napisao(la):
Svi imaju i to je obavezno prilikom gradjenja. Dodješ do tih ljudi pa ih pitaš. Po pravilu bi trebali da su stvarno videli sve te radove i da su tamo po ceo dan. Ne mogu da kažem, neki ozbiljniji projekti ih i imaju i na gradilištu su po ceo dan, uglavnom gradjevinski inženjer ili arhitekta dok ostali nadzor tokom svojih radova. Trebaju da imaju svoj gradilišni kontejner pored Izvodjačevog i Investitorskog.
Naravno oni ne moraju tebi ništa da kažu niti su u obavezi, neki čak imaju i Ugovor o poverljivosti potpisan ali da potpisuju pojedinačno za svaku oblast i garantuju svojim licencnim pečatom imenom i prezimenom. Bez toga ne može objekat da prodje tehnički prijem pa i da dobije Upotrebnu dozvolu. Na svakoj gradilišnoj tabli je tu upisana firma koja to obavlja ili u nekim slučajevima pojedinac, ali potrebne su sve struke nadzora ne može samo jedan čovek da pokrije to. Tu su gradjevinac/arhitekta, mašinac, elektro, sprinkler, zaština od požara itd...
Kliknite za proširenje...
Tako bi trebalo da bude po pravilu. Ako je zaista tako i sve čisto kao suza onda nema potrebe za nekim stručnjacima i ekspertizama. Postoje dnevnici, postoji projekat, nadzor stoji iza izvedenih radova, zgrada je prošla tehnički prijem. Priključene sve komunalije i upisana u katastar - što bi Ameri rekli "take my money" :)
Uvek postoji i druga strana i to je loše naročito kod malih projekata, menjaju se u hodu, odustaje se od nekih projektnih rešenja, fušeraji se sa materijalima ... Kada sve bude gotovo ko će tu da provali šta je šta ...
 
Analitičar je napisao(la):
Ok, ali šta to tačno znači "prodavali uknjiženi po tehničkom prijemu"? Malopre si rekao da "ekspert ne može ništa da vidi osim šminke ukoliko nije visio po gradilištu". Ljudi koji su u komisiji za tehnički prijem svakako nisu visili na gradilištu, vec imaju veoma kratak rok da pregledaju zgradu i potvrde da je izgrađena u skladu sa projektom. Pretpostavimo da je zgrada uknjižena, kakvu sigurnost ti to pruža da si kupio nešto kvalitetno, što možeš da koristiš ti i generacije koje dolaze posle tebe? Stan nije mobilni telefon pa da ga zamenis nakon 2 ili 3 godine, upotrebni period se proteže na decenije, ako ne i vekove. Pogledaj neke od uknjiženih novogradnji starih manje od 10 godina. Izgledaju jezivo, uprkos tome što su uknjižene. Ti ne razlikujes administrativno-pravne aspekte (tehnički prijem, upotrebna dozvola, uknjizenost u katastar) od fundamentalnih karakteristika zgrade- kakva je statika, fasada, materijalizacija, itd.
Kliknite za proširenje...
Možda sam se nesrećno izrazio, postoje dva aspekta, kvalitet zgrade i same izgradnje i pravni aspekt celog posla koji treba da se finalizira uknjizenjem objekta. Sto se tice kvaliteta, totalno je bezveze da neko sada mora i eksperte da angažuje da vidi da li je sve uradjeno onako kako je projektovano, to se valjda podrazumeva (valjda). Pravi aspekt neću da komentarišem, toliko ima projekata koji su izmenjeni da sad vise ne mogu da se niti uknjiže niti prodju tehnički prijem.
Sto se tice samih radova tu postoje neke odredjene smernice, neko je već napisao spisak onoga sto bi moglo vizuelno da se proveri. Al ajd' sad ti proveri kako je uradjena hidroizolacija (i koja) u kupatilima i da li su dobri padovi u cevima, ili proveri jesu li stavili fleksibilni lepak za plocice ili neki najjeftiniji, ili da li su uradili lepo hidroizolaciju oko spaletni prozora i prozorske klupice ili samo zalepili fasadu. Pa onda sve one sitnice oko grejanja, pa ako je podno grejanje koje su i čije cevi, pa koliko je i kakva je košuljica, pa koli lepak za drvene obloge, itd, itd ...
 
Analitičar je napisao(la):
Analiza je toliko površna, puna opštih mesta i iskazana na krajnje detinjast način. Naravno da postoji korupcija i da neke strukture ljudi zarađuju stotine miliona eur, ali to nema veze sa 99% nas koji naporno radimo da bismo stekli nešto
Kliknite za proširenje...
Pa tice te se direktno jer imaš nelojalnu konkurenciju koja se bogati tvojim novce u konkretnom primeru te pravi duplu štetu jer ti u krajnjoj instanci poskupljuje život. Možda je lakše da se ignoriše postojanje takvih ali ako su svuda oko tebe onda teško da možeš da žmuriš ...
 
super.operater je napisao(la):
Pa tice te se direktno jer imaš nelojalnu konkurenciju koja se bogati tvojim novce u konkretnom primeru te pravi duplu štetu jer ti u krajnjoj instanci poskupljuje život. Možda je lakše da se ignoriše postojanje takvih ali ako su svuda oko tebe onda teško da možeš da žmuriš ...
Kliknite za proširenje...
Kada se koriste racuni stranih banaka koje iznose taj profit iz zemlje to ne poskupljuje zivot?
 
Defke je napisao(la):
Kada se koriste racuni stranih banaka koje iznose taj profit iz zemlje to ne poskupljuje zivot?
Kliknite za proširenje...

Zašto dati bilo kojoj privatnoj banci da ide platni promet tih razmera preko nje? Samo na kratkoročnoj kamati za te višemilionske iznose (u evrima) se svakog meseca nakupi ogromna kamata (u apsolutnom iznosu). I sad je taj vlasnik alta banke (slika u prilogu, koja sve govori) neki poslovni čarobnjak?

To je samo jedan vid te burazerske ekonomije i bogaćenja na osnovu stranačke pripadnosti gde smo mi građani direktno itekako oštećeni. Taj kajmak je trebalo da skuplja poštanska štedionica jer je u većinskom vlasništvu države. Ko kaže da mi (građani) nismo oštećeni preusmeravanjem platnog prometa na privatnu banku apsolutno laže. Oštećeni smo itekako na osnovu "neostvarene dobiti" a siguran sam da znaš šta to znači.
 

Prilozi

  • Screenshot_20250719-182824.png
    Screenshot_20250719-182824.png
    609,6 KB · Pregleda: 26
kolombaja je napisao(la):
Zašto dati bilo kojoj privatnoj banci da ide platni promet tih razmera preko nje? Samo na kratkoročnoj kamati za te višemilionske iznose (u evrima) se svakog meseca nakupi ogromna kamata (u apsolutnom iznosu). I sad je taj vlasnik alta banke (slika u prilogu, koja sve govori) neki poslovni čarobnjak?

To je samo jedan vid te burazerske ekonomije i bogaćenja na osnovu stranačke pripadnosti gde smo mi građani direktno itekako oštećeni. Taj kajmak je trebalo da skuplja poštanska štedionica jer je u većinskom vlasništvu države. Ko kaže da mi (građani) nismo oštećeni preusmeravanjem platnog prometa na privatnu banku apsolutno laže. Oštećeni smo itekako na osnovu "neostvarene dobiti" a siguran sam da znaš šta to znači.
Kliknite za proširenje...
Treba dati banci koja da najbolje uslove i najmanju proviziju. Zar i monopol drsavnih banaka nije sjajan preduslov za korupciju?

Sizofren je malo odnos nase javnosti prema ovim ekonomskim pitanjima. Imaju nula poverenja u drzavu a opet bi hteli da sve kontrolise drzava. Kukaju kako nas eksploatisu strani invrstitori a ako se ne dao bog neki od provrednila izdigne i akumulira neki kapital taj je lopina i ne dao Bog da dobije neki posao ovog tipa.
 
@Defke tu u stvari jeste problem, sto je i tomorroww i pricao, koji ljudi nudi te uslove a i ko iz drzave prihvata. Jer nula poverenje u drzavu je i isto kako drzava bira i kome daje da radi poslove vam drzave. Vidimo i po bgu situaciju

ali postoji isto ludilo sta drzava outsorsuje van (ljudi se bune za sve i svasta), sto se mene tice sto manje drzavi i sto vise kontrole od drzave
 
Defke je napisao(la):
Treba dati banci koja da najbolje uslove i najmanju proviziju. Zar i monopol drsavnih banaka nije sjajan preduslov za korupciju?

Sizofren je malo odnos nase javnosti prema ovim ekonomskim pitanjima. Imaju nula poverenja u drzavu a opet bi hteli da sve kontrolise drzava. Kukaju kako nas eksploatisu strani invrstitori a ako se ne dao bog neki od provrednila izdigne i akumulira neki kapital taj je lopina i ne dao Bog da dobije neki posao ovog tipa.
Kliknite za proširenje...

Ovo sa Altom je klasična lopovska priča. Nema razloga da ne idu uplate preko trezora.
 
Defke je napisao(la):
Treba dati banci koja da najbolje uslove i najmanju proviziju. Zar i monopol drsavnih banaka nije sjajan preduslov za korupciju?

Sizofren je malo odnos nase javnosti prema ovim ekonomskim pitanjima. Imaju nula poverenja u drzavu a opet bi hteli da sve kontrolise drzava. Kukaju kako nas eksploatisu strani invrstitori a ako se ne dao bog neki od provrednila izdigne i akumulira neki kapital taj je lopina i ne dao Bog da dobije neki posao ovog tipa.
Kliknite za proširenje...

U opštem idealnom slučaju se slažem ali ovo je konkretno lopovluk prve klase.
 
super.operater je napisao(la):
Tako bi trebalo da bude po pravilu. Ako je zaista tako i sve čisto kao suza onda nema potrebe za nekim stručnjacima i ekspertizama. Postoje dnevnici, postoji projekat, nadzor stoji iza izvedenih radova, zgrada je prošla tehnički prijem. Priključene sve komunalije i upisana u katastar - što bi Ameri rekli "take my money" :)
Uvek postoji i druga strana i to je loše naročito kod malih projekata, menjaju se u hodu, odustaje se od nekih projektnih rešenja, fušeraji se sa materijalima ... Kada sve bude gotovo ko će tu da provali šta je šta ...
Kliknite za proširenje...
Iskreno, ne znam koji bi to stručnjak ili ekspert mogao da pruži potpunu sigurnost, ako već postoji uverenje da je sve „čisto kao suza“. U praksi, investitor ti neće dostavljati sve ateste, sertifikate, dnevnike i kompletnu tehničku dokumentaciju – a i da hoće, ne može se baš sve iskontrolisati, posebno ne unazad.
Evo primera: stignu keramičke pločice sa deklaracijama i papirima, sve izgleda u redu. Ako uzmeš nasumične uzorke iz više paketa i pošalješ ih na ispitivanje u akreditovanu laboratoriju, dobiješ potvrdu da uzorak zadovoljava standard – ali se to odnosi samo na taj konkretni uzorak. Takve provere se retko rade jer su dodatni trošak, iako su korisne.
Isto važi i za ostale materijale. Sertifikati se često dostave samo da „ima nešto na papiru“, a nije uvek lako proveriti da li to zaista odgovara onome što je ugrađeno.
Papiri često deluju korektno, ali praksa zna da bude drugačija. Pre zatvaranja konstrukcije treba proveriti sve: izolacije, armaturu, podlogu, temperaturu/vreme prilikom radova, pripremu itd. Da li jedan čovek to sve može da isprati u hodu – teško.
Iz mog iskustva, kada su svakodnevno prisutni nadzor, šef gradilišta i inženjer sa strane investitora, tada sve funkcioniše jako dobro. Ali to ozbiljno košta – preko 10k
evra mesečno, pa se većina malih investitora i ne odlučuje za takav sistem.
Na kraju, sve se svodi na poverenje i dobru komunikaciju. Ako i dođe do reklamacija, obično se problem reši, jer je mnogima to ekonomičnije nego stalni monitoring.

 
Filip 01 je napisao(la):
Iskreno, ne znam koji bi to stručnjak ili ekspert mogao da pruži potpunu sigurnost, ako već postoji uverenje da je sve „čisto kao suza“. U praksi, investitor ti neće dostavljati sve ateste, sertifikate, dnevnike i kompletnu tehničku dokumentaciju – a i da hoće, ne može se baš sve iskontrolisati, posebno ne unazad.
Evo primera: stignu keramičke pločice sa deklaracijama i papirima, sve izgleda u redu. Ako uzmeš nasumične uzorke iz više paketa i pošalješ ih na ispitivanje u akreditovanu laboratoriju, dobiješ potvrdu da uzorak zadovoljava standard – ali se to odnosi samo na taj konkretni uzorak. Takve provere se retko rade jer su dodatni trošak, iako su korisne.
Isto važi i za ostale materijale. Sertifikati se često dostave samo da „ima nešto na papiru“, a nije uvek lako proveriti da li to zaista odgovara onome što je ugrađeno.
Papiri često deluju korektno, ali praksa zna da bude drugačija. Pre zatvaranja konstrukcije treba proveriti sve: izolacije, armaturu, podlogu, temperaturu/vreme prilikom radova, pripremu itd. Da li jedan čovek to sve može da isprati u hodu – teško.
Iz mog iskustva, kada su svakodnevno prisutni nadzor, šef gradilišta i inženjer sa strane investitora, tada sve funkcioniše jako dobro. Ali to ozbiljno košta – preko 10k
evra mesečno, pa se većina malih investitora i ne odlučuje za takav sistem.
Na kraju, sve se svodi na poverenje i dobru komunikaciju. Ako i dođe do reklamacija, obično se problem reši, jer je mnogima to ekonomičnije nego stalni monitoring.

Kliknite za proširenje...
TI je sve u redu, greške u nabavljeni materijalu se podrazumevaju i ako bii po pravilu trebale da budu retke. Ovde pričam o nečemu drugom, kao što je spomenuti na malim gradilištima često ne postoji odgovarajući nadzor ili je sporadičnan. Majstori kao majstori, gledaju da im bude lakše ili brže ili oboje. Druga komponenta je ono što sam spomenuo a to je zakidanje u kvalitetu materijala od samog investitora a to niko baš ne može da isprati. Posledica svega je da sada imamo novogradnje u jadnijem i stanju nego pojedine starogradnje. To je najlakše videti u propadanju na završnim radovima a šta je ispod može se samo naslutiti. Video sam neke zgrade stare 10 godina koje su se ofucale kao da su eksploatisana najmanje 30-40 godina što je samo po sebi tužno. S druge strane video sam zgrade slične starosti koje i danas izgledaju kao da su juče završene, tako da ima svega.
Poenta priče je da ne mora kupac da se bakće da time niti da angažuje neke eksperte iz oblasti ako se sve radi kako treba ali ko će to znati sada kada je profit jedini motiv i pokretač.
 
Postoji profit naravno, ali postoji i gledanje na reputaciju i gradjenje imidza proverenog i kvalitetnog Investitora.
Po meni je svaka novogradnja specifična, bolje novogradnje sa upotrebom unapredjenim stvarima ne mogu da se porede sa starogradnjama.
Ne volim kada se generalizuje novogradnja vs starogradnja u potpunosti.
Napreduje se i u ovim stvarima, pre svega mogu da kažem za zaštitu protivpožarnosti, liftovi(uredjaji), smart sistemi, energetska efikasnost....
Profit se juri pa se iskorišćava svaki m2 koji može da se iskoristi.
Jedna od većih promena je da se sada parking mesta kupuju kao i ostave, gde se u prošlosti to nije nudilo, niti bilo potrebe da se kupuje parking mesto.
Terase se sada računaju 1/1 sa cenom stana.
 
Filip 01 je napisao(la):
Postoji profit naravno, ali postoji i gledanje na reputaciju i gradjenje imidza proverenog i kvalitetnog Investitora.
Po meni je svaka novogradnja specifična, bolje novogradnje sa upotrebom unapredjenim stvarima ne mogu da se porede sa starogradnjama.
Kliknite za proširenje...
To definitivno stoji. Prosečne ili dobre novogradnje su daleko ispred bilo kakve starogradnje po svim parametrima. Pričao sam ovde o zgradi sa pikovanom fasadom gde sam bio fasciniran materijalima i kvalitetom gradnje.
Filip 01 je napisao(la):
Ne volim kada se generalizuje novogradnja vs starogradnja u potpunosti
Kliknite za proširenje...
Ništa ne generalizujem samo navodim primere sa obe strane spektra.
Filip 01 je napisao(la):
Profit se juri pa se iskorišćava svaki m2 koji može da se iskoristi.
Kliknite za proširenje...
To mogu da potvdim projektom koji jedinu kvadratnu prostoriju koju ima je kupatilo :) Likovi su skratili stepenište maksimalno da bi dobili više kvadrata (ne znam koji je sada standard za gazišta ali ono je da vrati polomiš u normalnim okolnostima a zamisli u panici u sred požara)
Filip 01 je napisao(la):
Terase se sada računaju 1/1 sa cenom stana.
Kliknite za proširenje...
Ovo bi trebalo zakonom zabraniti ili barem uvesti u kategorizaciju terase, lođe i balkone (da ne spominjemo povučene spratove i šatro terase)
 
kolombaja je napisao(la):
U opštem idealnom slučaju se slažem ali ovo je konkretno lopovluk prve klase.
Kliknite za proširenje...
To nije lopovluk već klijentelizam. A lopovluk u kombinaciji sa klijentelizmom je npr. Agrobanka gde su podobni dobijali milionske kredite bez kolaterala i gde se unapred znalo da ih nikada neće vratiti.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh