Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

Salev85 je napisao(la):
E sad, moj najomraženiji porez je porez na imovinu.
Za to postoji 2 razloga.
1. Utvrđuje se u % na osnovu prometovanih nekretnina u tekućoj godini. Konkretno u Srbiji imamo 3,6 miliona mesta za stanovanje.

www.danas.rs

Konačni rezultati Popisa: Koliko u Srbiji ukupno ima stanova i koliko prosečan stan ima kvadrata?

Prema konačnim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, u Srbiji ima ukupno 3.613.352 stana. Prosečan stan u Republici Srbiji ima 74,7 kvadrata, objavio je Republički zavod za statistiku, a prenosi N1.
www.danas.rs www.danas.rs

Godišnje se prometuje 20-30k na nivou cele zemlje što je manje od 1% svih jedinica u zemlji. Na osnovu broja prodatih jedinica se utvrdjuje tržišna vrednost. Na nekontrolisanim tržištima u pogledu porekla imovine (kod nas) i monopolskim tržištima gde se prostim dogovorom nekoliko učenika diktira ponuda i cena (kod nas) to je pogubno i pljačka običnih ljudi.
Evo, uskoro ćemo imati još manji promet a porast cene. To znači da će država naplaćivati veću stopu poreza zbog smanjene ponude a povećane cene. Očekujte u naredne dve-tri godine da će vam se maltene duplirati porez na imovinu počev od ove godine.

2. Toliko je puta plaćen porez u Srbiji za obične gradjane. Zaradiš 100k rsd neto. Poslodavca košta to 170k. Pdv je 20%. Akcize neka utiču na ukupan iznos 5%.
Ti praktično možeš da kupiš stvari za 75k u startu. Država je naplatila već 100k.
I na tako kriminalnu stopu poreza, napraviš, kupiš neku nekretninu pa makar koštala i 30k....i opet te dočeka porez. Užasna poreska politika za ljude koji žive ovde.

(ne mislim na gastarbajtere koji ne plaćaju porez u Srbiji i ne mislim na nelegalne novce. Samo ko živi i radi ovde)

Zato je po meni porez na imovinu obesmišljen u Srbiji. Prvo uzmeš ljudima sve što zarade (više od pola u startu) i onda im utvrdiš porez na cene koje dobrim delom kupuju ljudi koji ne žive ovde, korupcija, crni novac, bukvalno bilo ko na planeti može da kupi nekretninu u Srbiji bez ikakve kontrole novca itd. I ja na to da plaćam porez?
A znamo svi kakva je situacija u zemlji. Ne moramo da se foliramo. Dok god je ovakva, ja sam protiv plaćanja poreza na imovinu.
Kliknite za proširenje...
Da li si protiv ili ne ali mogu da ti potvrdim da je tako i u Holandiji što se tiče poreza na nekretninu. Čak su i mnogo detaljniji jer gledaju ne samo neki deo grada (kao naši Zonu) pa je tu cena kvadrata ista. Već gledaju iste ili slične kuće što bliže tvojoj i onda plaćaš porez na to.
I tu idu još dalje jer plaćaš i smeće i još neke opštinske gluposti kao % vrednosti svoje nekretnine a ne kao fixni trošak kao kod nas. Tako da ima daleko gore nego što je kod nas.
Naravno ima i bolje gde se ne plaća porez ali...
 

Нови Сад се гради у висину​



Нови Сад – На новосадском тржишту станова, стање је – динамично. Продају се и купују све квадратуре станова. Мање квадратуре чешће него оне веће, али је динамика добра. Све у свему, доста се купује у Новом Саду, а сад поготово због субвенционисаних кредита за младе, каже за „Политику” Гордан Лемајић, члан Управног одбора „Кластера некретнине” и власник "Солис некретнине".

Просечна цена у Новом Саду, према његовим речима, креће се између 2.000 и 2.200 евра по квадрату стана, што пре свега зависи од локације. На периферији града, на локацијама као што су, како наводи, Ветерник, Салајка, Сајлово, просечна цена по квадратном метру износи 1.500–1.600 евра, а у центру Новог Сада достиже и 4.000 евра.

„Тако да кад све саберемо, одузмемо и поделимо, дођемо до просечне цене од 2.000 до 2.200 евра за квадратни метар. Е сад, људи који баратају са мање новца одлучују се за периферију града, док они који могу да приуште некретнину ближе центру узимају скупље”, наводи саговорник.

Лемајић сматра да је Нови Сад са својим улицама и градским превозом добро организован, тако да се са периферије до центра може стићи за мање од пола сата, а када гужве нема и за петнаестак минута.
Kliknite za proširenje...
Ceo tekst je u Politici, koju ja ne otvaram, ako neko hoće da ga pročita neka ga tamo potraži
 
Ako se gledaju cene po oglasima za prodaju i izdavanje, za stanove od 30-50m2, neka gruba racunica:
  • Pancevo: prodaja 1.500 e/m2, a izdavanje 7-8 e/m2, sto dovodi do toga da ti treba mozda 15-20 godina da od kirije povratis vrednost stana
  • Vracar: prodaja 4.000 e/m2, a izdavanje 15 e/m2, sto dovodi do toga da ti treba 20-25 godina da od kirije povratis vrednost stana.
Sto se tice Panceva, uzeo sam primer grada koji je blizu Beograda i odakle se moze putovati za Beograd na posao recimo, posto je neko malopre pomenuo Staru Pazovu.
Sto se tice Beograda, uzeo sam primer jedne opstine, jer ako se gleda ceo Beograd, slika je bas sarena. Ako se pogleda za neke druge opstine, odnos cena za izdavanje i kupovinu je manje-vise slican (ako su stanovi u toj opstini skuplji, skuplja je i kirija i obrnuto, ali odnos je manje-vise slican). Pritom sam gledao cene iz oglasa, ne gledam one cene po kojima se stvarno proda ili izda. I ne gledam to sto ti vrednost stana u proseku raste u dugom roku, pa i ako je losiji ROI tebi za 20 godina i dalje imas stan, nego cisto analiziram trziste. I ne gledam to sto zivot na losijoj lokaciji znaci i vise potrosenog vremena i troskove goriva, jer nekom mozda i odgovara zivot na periferiji ili u gradu tipa Pancevo jer mu je odatle blizi posao i sl.

Ne pratim mnogo oglase za izdavanje, ali s obzirom na to da su nekretnine preskupe izgleda da su se mozda mnogi ljudi preorijentisali na manje atraktivne lokacije, i da zato ovi na boljim lokacijama moraju da spuste cene ako zele da izdaju stan, pa je zato losiji ROI na boljim lokacijama (osim ako ne izdaju stan na dan). Ne pratim mnogo oglase za izdavanje, ali mnogi tvrde, a i ja sticem utisak, da su kirije sad nize nego pre recimo 2 godine, neka me neko ispravi ako gresim, mada me to i ne cudi mnogo s' obzirom na to da je mnogo vise oglasa za izdavanje nego ranije.

Ne kazem da ce sve ovo oboriti cene, i ne racunam to da ce Rusi mozda da masovnije odu u narednom periodu, ne racunam to da nam je kriza pred vratima i sl, samo kazem da mislim da je pritisak na impulsivnu i FOMO kupovinu sve manji. Ljudi ce i dalje kupovati nekretnine, ali iz razloga sto imaju para i ne znaju sta ce sa njima ili iz razloga sto im zaista treba stan, ali vise necemo vidjati slucaj da neko impulsivno kupi stan jer cene rastu 20% godisnje i jer moze da izdaje Rusima stan za 1.000 evra, a pre toga se izdavalo za 500.
 
iv4n je napisao(la):
Ako se gledaju cene po oglasima za prodaju i izdavanje, za stanove od 30-50m2, neka gruba racunica:
  • Pancevo: prodaja 1.500 e/m2, a izdavanje 7-8 e/m2, sto dovodi do toga da ti treba mozda 15-20 godina da od kirije povratis vrednost stana
  • Vracar: prodaja 4.000 e/m2, a izdavanje 15 e/m2, sto dovodi do toga da ti treba 20-25 godina da od kirije povratis vrednost stana.
Sto se tice Panceva, uzeo sam primer grada koji je blizu Beograda i odakle se moze putovati za Beograd na posao recimo, posto je neko malopre pomenuo Staru Pazovu.
Sto se tice Beograda, uzeo sam primer jedne opstine, jer ako se gleda ceo Beograd, slika je bas sarena. Ako se pogleda za neke druge opstine, odnos cena za izdavanje i kupovinu je manje-vise slican (ako su stanovi u toj opstini skuplji, skuplja je i kirija i obrnuto, ali odnos je manje-vise slican). Pritom sam gledao cene iz oglasa, ne gledam one cene po kojima se stvarno proda ili izda. I ne gledam to sto ti vrednost stana u proseku raste u dugom roku, pa i ako je losiji ROI tebi za 20 godina i dalje imas stan, nego cisto analiziram trziste. I ne gledam to sto zivot na losijoj lokaciji znaci i vise potrosenog vremena i troskove goriva, jer nekom mozda i odgovara zivot na periferiji ili u gradu tipa Pancevo jer mu je odatle blizi posao i sl.

Ne pratim mnogo oglase za izdavanje, ali s obzirom na to da su nekretnine preskupe izgleda da su se mozda mnogi ljudi preorijentisali na manje atraktivne lokacije, i da zato ovi na boljim lokacijama moraju da spuste cene ako zele da izdaju stan, pa je zato losiji ROI na boljim lokacijama (osim ako ne izdaju stan na dan). Ne pratim mnogo oglase za izdavanje, ali mnogi tvrde, a i ja sticem utisak, da su kirije sad nize nego pre recimo 2 godine, neka me neko ispravi ako gresim, mada me to i ne cudi mnogo s' obzirom na to da je mnogo vise oglasa za izdavanje nego ranije.

Ne kazem da ce sve ovo oboriti cene, i ne racunam to da ce Rusi mozda da masovnije odu u narednom periodu, ne racunam to da nam je kriza pred vratima i sl, samo kazem da mislim da je pritisak na impulsivnu i FOMO kupovinu sve manji. Ljudi ce i dalje kupovati nekretnine, ali iz razloga sto imaju para i ne znaju sta ce sa njima ili iz razloga sto im zaista treba stan, ali vise necemo vidjati slucaj da neko impulsivno kupi stan jer cene rastu 20% godisnje i jer moze da izdaje Rusima stan za 1.000 evra, a pre toga se izdavalo za 500.
Kliknite za proširenje...
Sve je to istina. Čak i na "jeftinijim lokacijama" imaš šansu da cena se poveća više nego na skupljim lokacijama (tipa Vračar)! Tako da ROI može biti značajno bolji nego na skupljim lokacijama. Jedina prednost skupljih lokacija je što ako kriza dođe može da se proda uvek za keš (a ne kompenzacije, čekanja i slične gluposti). Dok to na jeftinijim lokacijama nikad ne možeš ili teže. I druga prednost je što se te skuplje lokacije uvek traže i uvek idu. Jeftinije ne baš... Tako je isto i na berzi, više možeš zaraditi na nekim jeftinim akcijama nego na velikim poznatim, ali... možeš i da izgubiš više...
Moje je mišljenje ako imaš para kupi premium lokaciju. Ako ne... Onda šta možeš.
 
G.I.Joe je napisao(la):
Sve je to istina. Čak i na "jeftinijim lokacijama" imaš šansu da cena se poveća više nego na skupljim lokacijama (tipa Vračar)! Tako da ROI može biti značajno bolji nego na skupljim lokacijama. Jedina prednost skupljih lokacija je što ako kriza dođe može da se proda uvek za keš (a ne kompenzacije, čekanja i slične gluposti). Dok to na jeftinijim lokacijama nikad ne možeš ili teže. I druga prednost je što se te skuplje lokacije uvek traže i uvek idu. Jeftinije ne baš... Tako je isto i na berzi, više možeš zaraditi na nekim jeftinim akcijama nego na velikim poznatim, ali... možeš i da izgubiš više...
Moje je mišljenje ako imaš para kupi premium lokaciju. Ako ne... Onda šta možeš.
Kliknite za proširenje...
Ja nikad nisam rekao da su periferija i jeftinije lokacije bolje nego centar i skuplje lokacije. Niti sam rekao da ne treba kupiti stan, niti sam rekao da se kupovina stana ne isplati. Samo kazem da je sad matematika za kupovinu stana mnogo losija nego pre nekoliko godina, sto je u sustini dobro, jer to destimulise spekulante i one koji hoce brzu zaradu i moze stabilizovati trziste.

Ti si pre 5 godina mogao da kupis solidan stan od recimo 50m2 za 2k e/m2, tj. za 100k evra i da ga tad izdajes (i to po mnogo nizoj kamatnoj stopi ako nemas kes i treba ti kredit), i da ti sad takav stan kosta 200k i da ga lagano izdajes za 800 evra mesecno
Ako sad kupis isti takav stan za 200k evra, da li ces moci za 5 godina da dobijes 400k evra za njega i da ga izdajes za 1.600 evra mesecno, ili ces morati da cekas 20-30 godina da bi dosao do te cene stana i te kirije? I plus, ako kupujes na kredit, kamata je dosta visa. Isplati se kupiti takav stan ako ti treba, ako imas kes i ne znas sta ces sa njim, ali je racunica eksponencijalno losija.
 
Poslednja izmena:
7aa6495b-e579-4460-96ce-c5be89f321c7.jpeg
 
Jel' ima neko da prati jos uvek novogradnje na NBG-u i u Zemunu? Koje se cene krecu trenutno kod vecine projekata?
 
Suzuman je napisao(la):
Stopa obrazovanja po opštinama se lako da proveriti, i ta statistika da na Vračaru recimo ima najviše visokoobrazovanih me lično nimalo ne zanima.
Problem je što neke veoma upitne stvari postavljaš kao aksiom. Obrazovanje nije pristojnost, niti kontrola impulsa, pa ni inteligencija. Korelacija postoji, kao što rekoh, ali ne i kauzalnost.
Kliknite za proširenje...
Ne postavljam kao aksiom, ali činjenica je da je potrebna određena inteligencija i samosavlađivanje da bi se završio ozbiljan fakultet. I da se takvi ljudi često pristojno ponašaju. I da vole da žive u određenim delovima grada i da se druže sa sebi sličnima. To su dobro poznati sociološki fenomeni. Obrazovanje je proxy za sve to.

Moje lično iskustvo to samo potvrđuje. Pošto sam odrastao na periferiji Zemuna, vrlo brzo sam se uverio u antiintelektualnost svoje sredine. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali ovi lošiji izuzeci su baš jako ozbiljne priče. Devedesete su drastično pogoršale sve to. Čak i deca koja bi možda završila srednju školu/fakultet su povučena na dole.

Broj ljudi koje lično znam iz moje generacije i kraja a da nisu završili srednju školu ili su se bavili kriminalom je ogroman. I mnogi od njih nisu bili toliko loša deca, koliko ih je okruženje povuklo.

Dok sa druge strane ne znam nijedno od te vračarske dece da nisu završili osnovnu školu ili da su se bavili kriminalom. Pri tome ne tvrdim da su oni bolji u nekom ljudskom smislu. Samo kažem da je lakše nešto pokvariti nego popraviti.

Čak i u Americi postoji sociološki fenomen da su cene nekretnina skuplje ili jeftinije u zavisnosti od etno/rasnog i obrazovnog sastava stanovništva.

Ne znam, možda je moj kraj baš bio problematičan, ali znam i za gore.
 
Znači za NBG za trosoban stan od 70m2 je sledeća računica sa 2 parking mesta i stedjivanjem stana.
70*3600 + 40k(2 parking mesta) + 30k sredjivanje i opremanje.
Oko 320k i to za trosoban, znači ako se ima dvoje dece neće svako imati svoju sobu.
Ali eto ipak sam stavio kao 2 parking mesta.
 
Boža M je napisao(la):
Ne postavljam kao aksiom, ali činjenica je da je potrebna određena inteligencija i samosavlađivanje da bi se završio ozbiljan fakultet. I da se takvi ljudi često pristojno ponašaju. I da vole da žive u određenim delovima grada i da se druže sa sebi sličnima. To su dobro poznati sociološki fenomeni. Obrazovanje je proxy za sve to.

Moje lično iskustvo to samo potvrđuje. Pošto sam odrastao na periferiji Zemuna, vrlo brzo sam se uverio u antiintelektualnost svoje sredine. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali ovi lošiji izuzeci su baš jako ozbiljne priče. Devedesete su drastično pogoršale sve to. Čak i deca koja bi možda završila srednju školu/fakultet su povučena na dole.

Broj ljudi koje lično znam iz moje generacije i kraja a da nisu završili srednju školu ili su se bavili kriminalom je ogroman. I mnogi od njih nisu bili toliko loša deca, koliko ih je okruženje povuklo.

Dok sa druge strane ne znam nijedno od te vračarske dece da nisu završili osnovnu školu ili da su se bavili kriminalom. Pri tome ne tvrdim da su oni bolji u nekom ljudskom smislu. Samo kažem da je lakše nešto pokvariti nego popraviti.

Čak i u Americi postoji sociološki fenomen da su cene nekretnina skuplje ili jeftinije u zavisnosti od etno/rasnog i obrazovnog sastava stanovništva.

Ne znam, možda je moj kraj baš bio problematičan, ali znam i za gore.
Kliknite za proširenje...
U Americi postoji mnogo direktnija korelacija izmedju kraja I kvaliteta skole, jer se državne skole finansiraju iz poreza na imovinu u određenom school distriktu. Shodno tome, razlike su ogromne, I u opremljenosti I razvoju infrastrukture I u platama nastavnika I osoblja, sve to naravno utiče na kvalitet obrazovanja.
 
enfario je napisao(la):
Ja licno ih ne znam, iskren da budem. Znam neke ljude, ali niko nije programer/inzenjer, svi su menadzeri. Ako i ima nekog obicnog zaposlenog, to je verovatno od ranije.

Da oboje supruznika budu iz IT-ja, to je bas redak slucaj, a jedino takvi mogu da kupe tu po novim cenama. I to da budu seniori. Po ovim novim cenama, tesko i dvoje iz IT-ja da se sastave i da kupe u Bloku 65, pogotovo sad posle ovih stagniranja plata i otpustanja. Osim ako vecina tih ljudi ne uzima kredite od 400k evra, a sposobni su jedva za taj kredit ili se nategnu da mogu da budu jedva sposobni. Ali mislim da su takvi avanturisti redja vrsta. U dusi je inzenjera da proracunava, zato cesto i ostane bez stana.

Ko je nahvatao dobru platu do sad, nahvatao je, od sad pa nadalje, bice cupavo. Ko je usao u voz, usao je.
Kliknite za proširenje...
Nije zaposleni u it firmi najbogatiji tip coveka u Bg.
Ne znam zasto postoji takvo misljenje, kao u IT radim i ne mogu da kupim u welportu.
Znas li koliko ima ljudi koji su vlasnici firmi? Koliko ima menadzera sa 5k+ platom. Oni kupuju bez problema u takvim naseljima. Kod mene postoji kupac cija ogromna firma ima prihod milion evra godisnje. I jos dosta njih sa privatnim firmama. Jasno ti je da ne mozes kao it zaposleni da se meris i svrstavas u tu grupu.

Ne moras da uzmes kredit za ceo iznos stana. U mojoj zgradii su oko 60% bili kreditni kupci, mnogi uzeli kredit 60k, a stan bio 200k. Znaci nesto imaju, nesto na kredit.

Tako da vreme je da it radnici prestanu da veruju u tu deluziju da su najbogatiji stalez drustva samo zato sto im je plata tradicionalno dosta veca od prosecne.
To je sve kikiriki u odnosu na krupan biznis.
 
Boža M je napisao(la):
Ne postavljam kao aksiom, ali činjenica je da je potrebna određena inteligencija i samosavlađivanje da bi se završio ozbiljan fakultet. I da se takvi ljudi često pristojno ponašaju. I da vole da žive u određenim delovima grada i da se druže sa sebi sličnima. To su dobro poznati sociološki fenomeni. Obrazovanje je proxy za sve to.

Moje lično iskustvo to samo potvrđuje. Pošto sam odrastao na periferiji Zemuna, vrlo brzo sam se uverio u antiintelektualnost svoje sredine. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali ovi lošiji izuzeci su baš jako ozbiljne priče. Devedesete su drastično pogoršale sve to. Čak i deca koja bi možda završila srednju školu/fakultet su povučena na dole.

Broj ljudi koje lično znam iz moje generacije i kraja a da nisu završili srednju školu ili su se bavili kriminalom je ogroman. I mnogi od njih nisu bili toliko loša deca, koliko ih je okruženje povuklo.

Dok sa druge strane ne znam nijedno od te vračarske dece da nisu završili osnovnu školu ili da su se bavili kriminalom. Pri tome ne tvrdim da su oni bolji u nekom ljudskom smislu. Samo kažem da je lakše nešto pokvariti nego popraviti.

Čak i u Americi postoji sociološki fenomen da su cene nekretnina skuplje ili jeftinije u zavisnosti od etno/rasnog i obrazovnog sastava stanovništva.

Ne znam, možda je moj kraj baš bio problematičan, ali znam i za gore.
Kliknite za proširenje...
To je normalno
 
shadestudio je napisao(la):
Tako da vreme je da it radnici prestanu da veruju u tu deluziju da su najbogatiji stalez drustva samo zato sto im je plata tradicionalno dosta veca od prosecne.
To je sve kikiriki u odnosu na krupan biznis.
Kliknite za proširenje...

Baš tako, ti domaći radnici čak i sa svojim malo većim platama ne mogu da se mere sa dijasporom, koja za isti rad dobija 2-3-4x veće iznose i koji su mnogo bitnija meta domaćim investitorima.

Tržište u Beogradu je ipak investiciono i tako se cene i određuju, samo je to nekad teško objasniti domaćem kancelarijskom proleteru koji misli da sa 1500 EUR platom treba da može da kupuje stanove u bloku 23.
 
shadestudio je napisao(la):
Nije zaposleni u it firmi najbogatiji tip coveka u Bg.
Ne znam zasto postoji takvo misljenje, kao u IT radim i ne mogu da kupim u welportu.
Znas li koliko ima ljudi koji su vlasnici firmi? Koliko ima menadzera sa 5k+ platom. Oni kupuju bez problema u takvim naseljima. Kod mene postoji kupac cija ogromna firma ima prihod milion evra godisnje. I jos dosta njih sa privatnim firmama. Jasno ti je da ne mozes kao it zaposleni da se meris i svrstavas u tu grupu.

Ne moras da uzmes kredit za ceo iznos stana. U mojoj zgradii su oko 60% bili kreditni kupci, mnogi uzeli kredit 60k, a stan bio 200k. Znaci nesto imaju, nesto na kredit.

Tako da vreme je da it radnici prestanu da veruju u tu deluziju da su najbogatiji stalez drustva samo zato sto im je plata tradicionalno dosta veca od prosecne.
To je sve kikiriki u odnosu na krupan biznis.
Kliknite za proširenje...
I to je normalno jer cim lokacija postane atraktivna privlaci velik kapital.
Ono sto nije normalno je sto neko pogleda blok 65 i projekte, kaze sebi pa dobro moj stan koji je gradio tito pre 60-70 godina se nalazi preko puta, znaci vredi 300k EUR :)
 
Normalno je do nekog procenta, ali mislim da je starogradnja jedno 10-15% precenjena u odnosu na novogradnju.
Sto kazu ljudi, kupis, renoviras sve u full-u, dodjes do slicne cifre ali imas cevi stare 70 godina, fasadu koja se raspada i komsije koje ce se svadjati oko 1000 dinara zajednickih troskova mesecno.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh