Valjda se od ljudi u unutrašnjosti očekuje da "rade" neku zemlju, drže stoku i živinu ili šta već. OK, valjda ima i takvih primera, ali daleko da je to norma. Moji rođaci iz Valjeva su fakultetski obrazovani, profesori muzike, ljudi žive u stanu i nemaju veze sa poljoprivredom. I tamo plaćaju veliki jogurt 200 dinara, a juneći but 1400 što su možda prihvatljive cene za nekog ko živi u novogradnji od 5k EUR, a usput voli da sprema i hrani se zdravo umesto da naručuje smeće sa Wolta, ali za plate u provinicji je i te kako skupo. Kolima mora svuda da se ide jer je javni prevoz nepostojeći, poenta života u Beogradu je upravo u tome da ne sedaš u auto. Zato su nekretnine skupe na NBG ,a jeftine u Pazovi. Jer ovo prvo omogućava da sve završiš peške u radijusu od 200 metara, a ovo drugo izuskuje celodnevnu golgotu u saobraćaju (prodavnica, posao, vrtić-škola). Ok, šišanje sa pranjem tamo nije 1200 već možda upola manje, u kafićima ne služe Bubble coffee, Flat white i slične napitke od 500 dinara kao u BG, ali to ne menja suštinu. Ljudi se grčevito bore da iz provincije dođu u BG da bi makar bili u igri za kakav takav boljitak životnog standarda. Što se tiče IT firmi, već proteklih godina dana je na snazi povratak u kancelariju, tako da je relano veoma mali broj onih koji mogu da rade full time iz nekog sela i biluju masnu dnevnicu klijentu u USA.