Šta je novo?

Cene nekretnina

Zanimljivo, znači na zlato i kripto da se prebacuje, ja to ne bih sada preporučivao.
Po meni nekretnine/zemlja i štednja u dinarima trenutno.
Čak bih i suprotno preporučio(kao što i radim) sada prodaja kripta i štednja u dinarima dok se traži neka dobra prilika za nekretninu ove godine ili ko je jači igrač neko gradjevinsko zemljište ako se stvori prilika.
EDIT: Oko akcija i ETF-ova trenutno ne znam dovoljno pa neću da komentarišem
 
Inace, malo off topic ali na redditu finansije se dosta ljudi zali da od 1 januara ne mogu vise da uplacuju stranim brokerima pare, jer je NBS uvela neke nove propise i ogranicenja.
A u napomeni kad te odbiju stoji da uvek mozes da se obratis domacim brokerima da oni uzmu kajma... pardon fer pare za svoju uslugu he he he

Efektivno sprecen izlazak deviza iz zemlje za poslovanje na stranim berzama za fizicka lica, za privredu ne znam jel drugacije.
Dosta ljudi savetuje okretanje ka kriptu zato.
Znaci Mirijevo 5k wet dream beobuilda postaje istina
 
Inace, malo off topic ali na redditu finansije se dosta ljudi zali da od 1 januara ne mogu vise da uplacuju stranim brokerima pare, jer je NBS uvela neke nove propise i ogranicenja.
A u napomeni kad te odbiju stoji da uvek mozes da se obratis domacim brokerima da oni uzmu kajma... pardon fer pare za svoju uslugu he he he

Efektivno sprecen izlazak deviza iz zemlje za poslovanje na stranim berzama za fizicka lica, za privredu ne znam jel drugacije.
Dosta ljudi savetuje okretanje ka kriptu zato.
Ljudi šta se zezate s stranim brokerima. Isto ti je dok platis transfer u Irsku pa nazad. Da kupujes preko Erste brokera. Plus da ne kazem ako dođe do iznenadne smrti i treba ostavinska ko zna kako bi to išlo. Ovo je najelegantnije. Sve radi online sve možete. Provereno 100%.
 
Inace, malo off topic ali na redditu finansije se dosta ljudi zali da od 1 januara ne mogu vise da uplacuju stranim brokerima pare, jer je NBS uvela neke nove propise i ogranicenja.
A u napomeni kad te odbiju stoji da uvek mozes da se obratis domacim brokerima da oni uzmu kajma... pardon fer pare za svoju uslugu he he he

Efektivno sprecen izlazak deviza iz zemlje za poslovanje na stranim berzama za fizicka lica, za privredu ne znam jel drugacije.
Dosta ljudi savetuje okretanje ka kriptu zato.
Postoje domaci brokeri, a par banaka jos uvek prebacuje novac bez problema. Konkretno je Raiffeisen prestao da salje, dok je pre moglo preko njih, pa ti moraju da nadju novu banku. Nije tako dramaticno kao sto pises. Inace, zakon ne brani da se kupuju hartije od vrednosti preko stranih brokera.
 
Kvalitet vazduha je takav kakav je i tu nema pomoći. Pogledaj i nerazvijene opštine pa je vazduh užasan.
Javni prevoz i parkovi jesu napredak ali parkove je vrlo lako i jeftino uraditi umesto zgrada. Po meni je važno da se gradi i radi. To je napredak. Kranovi i radovi.
GSP su trebali da utegnu već odavno ali nažalost nisu. To jeste minus. Tu su DOS-ovci bili bolje moram priznati. Ovi su bolji što se tiče gradnje pogotvo BW, napravili su predivan deo grada, mnogo lepše nego Vračar gde imaš jednu novu zgradu između sve starih zgrada. Za Vračar bi trebalo isto sve porušiti i onda novo napraviti. Ali dobro barem su krenuli negde kako treba. BW, NBG i evo sad oko Surčina i to oko EXPA. To će biti super.

Pričaš svašta.

Stambene zgrade nisu pokazatelj nikakvog napretka.

Socijalna, komunalna, saobraćajna infrastruktura, javni sadržaji, bolnice, škole, uređene zelene površine, metro, tramvajska mreža, sprovođenje reda od strane nadležnih organa itd. to su pokazatelji napretka grada.

Stambenjaci na svakom slobodnom kvadratu svuda nisu nikakav napredak, već put u propast Beograda.
 
Pričaš svašta.

Stambene zgrade nisu pokazatelj nikakvog napretka.

Socijalna, komunalna, saobraćajna infrastruktura, javni sadržaji, bolnice, škole, uređene zelene površine, metro, tramvajska mreža, sprovođenje reda od strane nadležnih organa itd. to su pokazatelji napretka grada.

Stambenjaci na svakom slobodnom kvadratu svuda nisu nikakav napredak, već put u propast Beograda.
Evo citam sta @G.I.Joe pise i ne mogu da verujem sta gledam. Ajde bukvalno se ti vrati na jedno 3 meseca pa cemo onda o prednostima i manama, ocigledno neka svest o tome kako je ovde ne postoji i to ti pricam ja koji zivim u apsolutnom komforu, da ne bude da hejtuju oni samo koji se nisu snasli.
 
Kvalitet vazduha je takav kakav je i tu nema pomoći. Pogledaj i nerazvijene opštine pa je vazduh užasan.
Javni prevoz i parkovi jesu napredak ali parkove je vrlo lako i jeftino uraditi umesto zgrada. Po meni je važno da se gradi i radi. To je napredak. Kranovi i radovi.
GSP su trebali da utegnu već odavno ali nažalost nisu. To jeste minus. Tu su DOS-ovci bili bolje moram priznati. Ovi su bolji što se tiče gradnje pogotvo BW, napravili su predivan deo grada, mnogo lepše nego Vračar gde imaš jednu novu zgradu između sve starih zgrada. Za Vračar bi trebalo isto sve porušiti i onda novo napraviti. Ali dobro barem su krenuli negde kako treba. BW, NBG i evo sad oko Surčina i to oko EXPA. To će biti super.
Ovo kao kad slusam dnevnik
 
Postoje domaci brokeri, a par banaka jos uvek prebacuje novac bez problema. Konkretno je Raiffeisen prestao da salje, dok je pre moglo preko njih, pa ti moraju da nadju novu banku. Nije tako dramaticno kao sto pises. Inace, zakon ne brani da se kupuju hartije od vrednosti preko stranih brokera.

Prestao je i OTP, a pitanje je dana kada ce i ostale banke.
 
Ovo kao kad slusam dnevnik
Uradiš sve mimo planova i kažeš to je minus i to je oprost ? Spominješ nove kranove a nigde nove kanalizacije i pumpnih stanica za vodu ...nigde prerađivanje otpadnih voda...nigde novih savremenih smetlišta... Daš drzavnu tj.našu zemlju drugima da grade našim parama a uzimaju dobit za sebe.
Kazeš sta sad...vazduh je zagađen..i to opet oprost ?
Ali dobro...što više komentara valjda je dokaz znanja..a pametni ibdalje ćute..učeni da ćute glupostima.
Loše vaspitanje...
Sve najbolje...živi i zdravi bili
 
i ne mogu da verujem sta gledam
Ma, idi čitaj nešto pametno 😂
Šta ima koga ti da slušaš kako se živi u Srbiji; ti odgajaš decu ovde, vodiš ih kod lekara, u park, u vrtić/školu, razmišljaš o njihovoj budućnosti, radiš za njih. Ja ne mogu da uzmem za ozbiljno ničija polemisanja o životu o Srbiji, mogu samo da gledam pravi život koji se odvija oko mene i moje porodice.
Kad ti deca odrastaju ovde sve posmatraš mnogo ozbiljnije. To će mnogi, fala bogu, tek shvatiti.
 
Ma, idi čitaj nešto pametno 😂
Šta ima koga ti da slušaš kako se živi u Srbiji; ti odgajaš decu ovde, vodiš ih kod lekara, u park, u vrtić/školu, razmišljaš o njihovoj budućnosti, radiš za njih. Ja ne mogu da uzmem za ozbiljno ničija polemisanja o životu o Srbiji, mogu samo da gledam pravi život koji se odvija oko mene i moje porodice.
Kad ti deca odrastaju ovde sve posmatraš mnogo ozbiljnije. To će mnogi, fala bogu, tek shvatiti.
Istina, tada valjda najvise zavisimo od sistema i tek tad uvidjamo haos.
 
A jel postoji negde zvanicno saopstenje iz EU zasto? Mora da postoji neki razlog, jer nasima ne verujem previse :)

A i neverovatno mi je koliko ljudi u Srb imaju neku "pogresnu" percepciju o krizi na zapadu.
Zadnjih dana se skupljamo sa starim drustvom po kafanama - pojedinci misle da u Nemackoj (i generalno na zapadu) polako ljudi nemaju za jelo i da je kriza kao kod nas 90ih... A dovoljno je samo preci Horgos i uveriti se iz prve ruke
Ne mozes ljudima objasniti da je tamo 'debela' kriza kada im se standard urusi za neki % i da nasi mediji dosta napumpavaju tu pricu
Razlog moze biti litijum, rusija... Sta god im padne na pamet.

A za krizu si u pravu. To je taj neki narativ da se svuda svet raspada sem kod nas. Valjda smo zeljni tudje patnje i naseg uzvisenja kao i veru u ekonomskog tigra.

Btw. Hristos se rodi.
 
Razlog moze biti litijum, rusija... Sta god im padne na pamet.

A za krizu si u pravu. To je taj neki narativ da se svuda svet raspada sem kod nas. Valjda smo zeljni tudje patnje i naseg uzvisenja kao i veru u ekonomskog tigra.

Btw. Hristos se rodi.
Vaistinu se rodi!
 
Gledam malo štednju po bankama. Koliko to para ima. Avgusta 2022 smo imali oko 15-15.2 milijardi po bankama. Na kraju 2024 oko 16-16.5 evra. Manje od 10% maltene. Pričam ukupno eur i rsd.
U medjuvremenu m2 za dinare je porastao 50%:
Dug zemlje je porastao sa 30 na skoro 40 milijardi evra. 33+% više.
Gde su pare? 🙂 Gde je ta akumulacija?
Ako neko ima preglednije podatke neka podeli.

Nekoliko je razloga:
- Generalno, kamatne stope su otišle toliko nisko, da štediše generalno nemaju interesa da drže novac u bankama.
- Banke nemaju potrebe za dodatnim sredstvima (kreditna aktivnost ne raste toliko mnogo, pa ne bi imale gde da plasiraju taj novac, osim u državne zapise)
- Optimizacija troškova. Banke imaju velike troškove kada građani polažu štednju (moraju platiti premiju sa osiguranje depozita, izdvojiti obavezne rezerve kod Narodne banke (to je onaj deo kada Narodna banka kaže kolike su bruto rezerve, a deo je ta obavezna rezerva, tj. pare štediša...) Iz tog razloga banke su osnovale investicione fondove, i sve više guraju novac u te fondove (a za upravljanje tim fondovima naplaćuju u proseku 1% naknadu godišnje - a za neke daleko više).

Npr. Raiffesen ima oko 900 miliona evra u tim fondovima (od čega skoro 800 miliona evra u keš fondovima). Raiffeisen banka inače i ne nudi opciju štednje. Intesa isto ima nekih 600 miliona evra u svojim fondovima. Pomnožite sa naknadama za upravljanje, pa vidite kako lepo zaruđuju banke i fondovi.

Pored ovoga, sve više ljudi je upućeno i u mogućnost ulaganja na berzu i fondove u inostranstvu, tako da se i to sve više i više koristi kao opcija.
 
Nekoliko je razloga:
- Generalno, kamatne stope su otišle toliko nisko, da štediše generalno nemaju interesa da drže novac u bankama.
- Banke nemaju potrebe za dodatnim sredstvima (kreditna aktivnost ne raste toliko mnogo, pa ne bi imale gde da plasiraju taj novac, osim u državne zapise)
- Optimizacija troškova. Banke imaju velike troškove kada građani polažu štednju (moraju platiti premiju sa osiguranje depozita, izdvojiti obavezne rezerve kod Narodne banke (to je onaj deo kada Narodna banka kaže kolike su bruto rezerve, a deo je ta obavezna rezerva, tj. pare štediša...) Iz tog razloga banke su osnovale investicione fondove, i sve više guraju novac u te fondove (a za upravljanje tim fondovima naplaćuju u proseku 1% naknadu godišnje - a za neke daleko više).

Npr. Raiffesen ima oko 900 miliona evra u tim fondovima (od čega skoro 800 miliona evra u keš fondovima). Raiffeisen banka inače i ne nudi opciju štednje. Intesa isto ima nekih 600 miliona evra u svojim fondovima. Pomnožite sa naknadama za upravljanje, pa vidite kako lepo zaruđuju banke i fondovi.

Pored ovoga, sve više ljudi je upućeno i u mogućnost ulaganja na berzu i fondove u inostranstvu, tako da se i to sve više i više koristi kao opcija.
Malo ti je kontradiktorna ova izjava. Nisam stigao da pogledam detaljnije ali mi pričamo o vrlo kratkom vremenskom periodu da bi se nešto drastično promenilo (ulaganje na berzu, zlato itd).
Pogledaj kovid skok štednje. U korelaciji je sa ekspanzijom monetarne mase, ulaskom deviza u zemlju itd. Tada su bile i rekordne godine što se tiče prodaje svega. Sada toga nema u toj meri i napravljen je raskorak. Bukvalno tapkamo u mestu.
Štednja je itekako stimulativna. Poslednjih par meseci nije toliko ali ukoliko uporedimo sa periodom od pre 4-5 godina ovo je super. Do nedavno je bilo 5-6% na rsd. 3.2+% na eur.
 
Poslednja izmena:
4.5% na dinare , 6 meseci min, mesečna isplata i nema poreza…za jedan dan može da se raskine štednja…
 
Ako je stednja super na 3% minus porez ti oroci pare. Pusti nekretnine :)
Ja sam lično oročio na 3,4% eur. Ali to nije tema, odgovor, pitanje i suština.
Suština je zašto štednja nije ispratila povećanje monetarne mase. Ja znam da se baš ne bavim uobičajenim pitanjima pa je zanimljivo diskutovati

Ako striktno pratimo ekonomsku teoriju razlozi za to su:
-nizak nivo poverenja građana (mislim da nije slučaj)
-stagnaciju realnih dohodaka. Građani ne mogu da uštede više.
-porast potrošnje (nije slučaj koliko sam gledao).

To implicira dalje ekonomske posledice:
1. Ako štednja raste sporije od monetarne mase dolazi do inflacije
2. Smanjenje investicija (nemogućnost akumulacije)
3. Makroekonomska nestabilnost: Brzo zaduživanje države i ubrzana monetarna ekspanzija mogu izazvati zabrinutost na finansijskim tržištima, posebno ako ekonomija ne raste proporcionalno.
4. Zavisnost od privremenog rasta:
Rast BDP-a baziran na infrastrukturnim ulaganjima je privremen. Nakon završetka projekata, privredna aktivnost može usporiti, osim ako ne postoje dodatni izvori rasta.

Ekonomski rizici:
1. Inflacija i dug:
Rast novčane mase prati rast duga, što može izazvati inflatorni pritisak.
2. Rizik fiskalne krize:
Ako prihod države ne raste proporcionalno sa dugom, dugoročno servisiranje duga može postati problem.

U principu kaže ekonomska teorija ako sada dižemo kredite i ulažemo u projekte koje ne mogu da vraćaju uloženo bićemo u problemu kada se smanji mogućnost zadržavanja ukoliko ne nadjemo nove izvore prihoda.
Druga stvar koja kaže je da su obezbeđena realna primanja i ne mogu ljudi da uštede.
 
Vrh