Najnovije vesti i video priče iz Srbije i sveta o najvažnijim događajima iz politike, sporta, biznisa, kulture, zdravlja. Budite uz Nin .
www.nin.rs
Retko dobar clanak..
Podaci koje clanak navodi su netacni:
"Domaći graditelji stanova napravili su ogroman skok. O tome dovoljno govori samo jedan podatak - 2019. godine ukupan promet stanova u Srbiji vredeo je oko 700 miliona evra, a samo u četvrtom kvartalu prošle godine on je iznosio 870 miliona evra, dakle, na godišnjem nivou četiri puta više."
Ne pratim trziste u Srbiji, ali u Beogradu je u Q4 2019. promet bio oko 450 mil. evra i prodato je skoro 5000 stanova. u Q4 2023, uz svu inflaciju, promet je bio tek 480 mil. evra i prodato je samo 3500 stanova.
živimo u državi gde maltene sav tzv. rast privrede/bdp dolazi od nekretnina, tj. veštački se pumpa.
Rast privrede uopste ne dolazi od nekretnina. Zapravo, realan rast privrede je vrlo mali: od 2019. privreda je realno porasla oko 10%, odnosno oko 3% godisnje. Istovremeno, dohodak je nominalno porastao oko 50%. To je pretezno rezultat dve stvari:
1. Globalnog stampanja novca u periodu 2020-2021. Na primer u Americi novcana masa je izmedju 2019. i danas porasla za oko 35%, u Evropi nesto manje. To se prelilo i kod nas.
2. Stabilnog i rastuceg priliva doznaka i stranih investicija, koji odrzavaju stabilan kurs a visak deviza se pretvara u dodatno stampanje dinara, koje rezultuje jos vecom inflacijom nego na Zapadu.
Rezultat te politike je smanjenje konkurentnosti srpske privrede (relativno poskupljenje proizvoda i usluga u odnosu na druge drzave bez rasta produktivnosti) uz benefit nominalnog rasta dohotka i raspodelu viska onima koji su bliski vlasti, pri cemu se veliki (najveci?) deo tog viska parkira u nekretnine. Uz politicku kontrolu gradnje, to rezultuje u rastu cena nekretnina i ogromnim profitima gradjevinskih investitora. Uslovi koji to omogucavaju su gorenavedeni 1 i 2. Iako je globalno stampanje novca stalo jos u prvoj polovini 2022, priliv stranih investicija se nastavio, i to je ono sto omogucava nastavak nominalnog rasta u Srbiji.
Odakle ti to da se na dohodak preko 36k evra godisnje placa ispod 15%? To ti je neto plata od 3k evra mesecno, a na nju se placa oko 1.900 evra poreza i doprinosa mesecno, sto je oko 63% neto plate, odnosno 39% bruto plate. Kod nas se najmanje oporezuju prihodi od kapitala. Porezi i doprinosi na platu opadaju tek na tipa 4k ili 5k evra neto mesecne plate (najvisa osnovica doprinosa je 500.000 RSD), ali te onda ceka godisnji porez na dohodak, tako da bih pre rekao da je kod nas porez na platu proporcionalan.
Greska, granica za godisnji porez na dohodak je 36k evra neto, odnosno oko 60k evra bruto. Preko toga placas 10% redovan porez + 9% (= 10% * 90%) godisnji porez, ali godisnji porez mozes da prepolovis tako sto uplatis u investicioni fond, tako da efektivno placas 4.5%. Plus dodatno oslobodjenje ako imas manje od 40 godina + dodatna oslobodjenja za obveznika i clanove porodice. Ugrubo, placas manje od 15%.
Nije baš. I u Srbiji postoji deo plate koji je neoporezuje od 25k dinara mesečno, i takođe cilja najniže plate.
Neoporezivi iznosi. Usklađeni neoporezivi iznosi koji važe od 1.2.2024. godine do 31.1.2025. godine. Neoporezivi iznos zarade. Zakon o porezu na dohodak građana.
www.neobilten.com
Tehnikalija ciji je efekat potpuno nematerijalan (usteda 2500 dinara mesecno). Ta mala usteda sigurno ne menja strukturu nejednakosti. Sustinska je razlika izmedju 50% u Holandiji i 10-20% u Srbiji za highest tax bracket. To je ono sto podstice nejednakost. Plus sto onaj u Holandiji mora da plati porez na stan koji izdaje, a u Srbiji ne mora, plus sto Holandija takodje ima progresivan porez na nasledstvo (40% za highest tax bracket), dok je u Srbiji porez 0-2.5%. To su sve stvari koje G. I. Joe istice kao prednosti srpskog poreskog sistema - "prednosti" koje u stvari samo uvecavaju nejednakost.