Šta je novo?

Cene nekretnina

Može li neko da objasni ovo?


Kažu da je prema podacima RGZ rast cena u Beogradu 5.79% (Q4 2023 vs Q4 2022).
A na sajtu cenenekretnina.rs koji vuče podatke od RGZ stoji da je pad 0.5%!

RGZ koristi hedoničku regresiju, na isti način se određuje i za Eurostat. Imaš na sajtu katastra objašnjenje na srpskom, traži "Методологија израде РГЗ индекса цена станова". Na engleskom ima ovaj dokument: https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-manuals-and-guidelines/-/ks-ra-12-022.

Verujem da ovih par scraping sajtova koristi srednju vrednost što nije baš merodavno.

EDIT: Evo celog teksta:

Методологија израде РГЗ индекса цена станова

О индексу


Индекс цена некретнина у Србији мери тржишне промене цена станова на територији Србије у одређеном периоду (тромесечју) у односу на утврђени референтни (базни) период -- прво тромесечје 2019. године. Индекс се заснива на подацима о купопродаји станова. С обзиром да станови у Србији чине око 70% тржишта стамбених непокретности, као и да промет станова чини око 55% укупног промета на тржишту непокретности у претходних пет година, овај индекс (цена станова) даје добру индикацију кретања нивоа цена укупног тржишта некретнина у Србији.

РГЗ Индекс је нуспроизвод модела масовне процене вредности непокретности. РГЗ израђује индекс цена непокретности за целу Србију и за 4 региона у два сегмента за сваки регион – новоградња (куповина од инвеститора) и староградња (препродаја) и ажурира се тромесечно.

Методолошки приступ је у складу с међународним стандардима и препорукама на основу хедоничке регресионе анализе, података из остварених трансакција из Регистра цена непокретности у периоду од 2016. до текуће године (преко 200 000 купопродаја). На истим методолошким основама, РГЗ развија и индекс цена кућа, индекс цена земљишта, пословних простора као и композитни индекс за цело тржиште.

Индекс цена станова се изражава као базни индекс према првом тромесечју (Т1) 2019. године када му је вредност једнака 100. За сваки други период, вредност индекса се може тумачити као цена коју купац треба да плати за стан који је у базном периоду вредео 100. Другим речима, вредност индекса 133,93 у другом тромесечју (Т2) 2022. године тумачи се на начин да је општи ниво цена станова у Т2 2022. виши за 33,93% у поређењу са Т1 2019. године.

На сличан начин, уз помоћ (базног) индекса може се израчунати стопа раста цена између било која два периода. На пример, како је вредност индекса у Т2 2021. била 118,73, можемо израчунати да је просечан стан у другом тромесечју 2022. поскупео за 12,80% у односу на исти период претходне године (((133,93/118,73) -1)*100).

Учесталост објављивања и подврсте индекса

Републички геодетски завод Србије обрачунава и објављује по истеку сваког тромесечја за претходно тромесечје укупно 15 индекса: за целу Србију и за сваки од четири статистичка региона – Војводина, Град Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија. За сваки од ових пет индекса, постоје три различита индекса и то: индекс за цело тржиште и за поједине сегменте тржишта – „новоградња“ (где су обухваћене прве куповине станова од инвеститора) и „староградња“ (где се посматрају све даље (пре)продаје односно промене власништва када купац не постаје први власник непокретности.

Метод израчунавања индекса – хедоничка регресија

С обзиром да су станови који се продају из периода у период разноврсних карактеристика, није једноставно закључити о промени општег нивоа цена на једноставан статистички начин, на пример упоређивањем просечне цене продатих станова између два периода. Такође, чак и да се једни исти станови продају из периода у период, њихов квалитет се мења тако да поређење цена не одражава само тржишне трендове већ и промене у квалитету. Исти стан би након протока времена појефтинио због старења објекта. Уколико је, пак, уложено у његово реновирање, могао би и да поскупи. Све претходно намеће потребу за сложенијим поступком којим би се неутралисали ефекти промене структуре промета и квалитета станова који се продају из периода у период, те како би се што боље сагледали искључиво ефекти тржишних промена – тражње и понуде. Зато је за ове потребе већ увелико развијена такозвана метода хедоничке регресије која се примењује у већини земаља. Уједно је реч и о препорученом приступу у Приручнику за индексе цена стамбених непокретности Еуростат-а.

Модел који описује цене станова оцењује се као хедоничка регресија у логаритамско линеарној форми методом најмањих квадрата (енгл. Ordinary least squares, OLS).

ЕSP = B 0 * X 1 B1 * X 2 B2 * B 3 X3 *…

Структура модела је постављена тако да се сва прилагођавања независних променљивих међусобно множе. Међутим, пошто се користи хедоничка регресија методом најмањих квадрата, примењује се природни логаритам на обе стране једначине претварајући мултипликативни модел у адитивни. Формула испод показује структуру те трансформације:

Ln(ЕSP) = ln(B 0 ) + (ln(X 1 )*B 1 ) + (ln(X 2 )*B 2 ) + (ln(B 3 )*X 3 ) + …

Када се процес моделирања заврши, сви резултати се конвертују назад преко експоненцијалне функције. Овај процес конвертује резултате модела назад у мултипликативну структуру. На овај начин, сваки стан се посматра као скуп његових карактеристика.

Иако не постоји одвојено тржиште за сваку од карактеристике, овај економетријски поступак омогућава да се, на основу свих података о трансакцијама с тржишта (закљученим купопродајама), финална купопродајна цена изрази у функцији вредности одређених карактеристика стана за просечног купца. Тако је могуће финалну цену рашчланити на цену важних карактеристика стана које „вреде“ купцу и временску компоненту која одражава ефекат тржишних промена (тражње и понуде) из периода у период на ниво купопродајних цена. Овако добијена оцењена једначина која описује финалну цену стана у функцији од релевантних карактеристика стана, објекта, локације и периода купопродаје, може да се употребљава: (а) за израчунавање индекса цена, којима се прати тржишни тренд, (б) за процену вредности појединачних непокретности (које не морају бити предмет купопродаје), такозвана „масовна процена непокретности“, (в) за анализу преференција купаца на одређеном тржишту.

Економетријски оцењена изолована временска компонента цене станова у једном тромесечју користи се за израчунавање индекса цена тако што се пореди с вредношћу временске компоненте цена из базног периода (прво тромесечје 2019.).

Извори података

Од 2012. године, Републички геодетски завод ставио је у функцију Регистар цена непокретности чија је улога прикупљање података са тржишта. База података Регистра цена непокретности садржи податке из уговора о промету непокретности. Доставу уговора обављају органи надлежни за оверу уговора - јавни бележници и основни судови.

Индекси се израчунавају на основу свеобухватне анализе података о свим оствареним трансакцијама купопродаја непокретности на територији Републике Србије у одређеном тромесечју, као и података из других ауторитативних извора - Регистра цена непокретности, катастра непокретности, Регистра стамбених заједница, Геосрбије и пореске администрације. Из уговора о купопродаји, Регистар цена непокретности у РГЗ, бележи све релевантне податке о самој трансакцији и о непокретности који имају утицаја на остварену копопродајну цену (површина стана, локација, спрат, собност, да ли је у питању куповина од инвеститора стана у новоградњи, да ли се куповина обавља уз стамбени кредит и сл.). За израду индекса употебљени су подаци из Регистра почев од 2016. године. Закључно с јуном 2022. регистар је садржао 225.540 купопродаја станова на територији Србије (без Косова и Метохије). Ови подаци су допуњени подацима о објекту и локацији из других база података којима располаже РГЗ да би се добио што квалитетнији скуп података о факторима који утичу на остварену цену стана.

Стратификација и агрегација

Како делови тржишта (територијалне целине и у оквиру њих сегменти „новоградње“ и „староградње“) могу имати различите облике понашања и тржишну динамику, индекс се најпре оцењује за сваку општину. Затим се агрегира у виду отежињеног (пондерисаног) просека (аритметичке средине) добијених општинских индекса у подиндексе за сваки од сегмената (4 статистичка региона и по 3 индекса за сваки од региона – цело тржиште, „новоградња“ и „староградња“). Даљом агрегацијом добија се индекс за цело тржиште Србије. Као тежински фактори користе се учешћа мањих сегмената у већем скупу трансакција у периоду од пет претходних година.
 
Klasican manipulator, uvek ima zanimljive interpretacije, ako je npr udeo kreditnih kupaca u januaru skocio za 0,1%, u ukupnom udelu, on ce da prica o 'oporavku traznje' iz kredita.

Inace, iskreno se nadam da u Bangladesu ne koriste google translate, citajuci Analiticara stice se utisak da prosecan Srbin ima 4000 eur platu, preplavice nas migranti :) Al to je samo prosek, pausalci ubiju 100k godisnje. Daj recite mi u kojoj to Srbiji vi zivite, je l ima to nesto virtuelno da su ulogujes, neke naocare za komodor, sta vec?
Mnogo smo jaki, samo to ne vidimo jer mediji nisu slobodni, pa mora ovako preko foruma istina da se govori.
 
@nikolas27 Ok, jasno. Sad vidim i u tekstu da je to u stvari indeks. A na ovim sajtovima koriste valjda aritmeticku sredinu svih kupoprodaja i mozda "ubiju" neke ekstreme.
 
Pristrasan si, mahom poznajes ljude koji zaradjuju natprosecno. Medijana je manje od 100k, to ti sve govori. Prosta verovatnoca i statistika.
Ali nije pristrasan, rekao je da u centalnim beogradskim opstinama jedna trecina parova ili jos manje ima platu 2k na dvoje zaposlenih ljudi, i statistika za 2023. Se slaze sa njim:
"Najvišu prosečnu neto platu u junu primali su stanovnici beogradske opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara, zatim na Vračaru, gde je bila 148.022 dinara. Slede Novi Beograd sa 142.361 dinarom i Savski venac sa 139.972 dinara"
 
RGZ koristi hedoničku regresiju, na isti način se određuje i za Eurostat. Imaš na sajtu katastra objašnjenje na srpskom, traži "Методологија израде РГЗ индекса цена станова". Na engleskom ima ovaj dokument: https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-manuals-and-guidelines/-/ks-ra-12-022.

Verujem da ovih par scraping sajtova koristi srednju vrednost što nije baš merodavno.

A jel oni kad izraze postotak poskupljenja, to zapravo nije procenat već rast indeksa? Nije mi jasno sasvim...
 
Bilo bi dobro kad bi na sajtu postojala medijana, kako bi izbegli ekstreme, ali i da postoji mogućnost da se iz proseka i medijane izbace opštine poput Altine, Ledina, Zemun Polja, Grocke itd. Kako bi imali jasniku sliku za urbani deo Beograda.
 
Ali nije pristrasan, rekao je da u centalnim beogradskim opstinama jedna trecina parova ili jos manje ima platu 2k na dvoje zaposlenih ljudi, i statistika za 2023. Se slaze sa njim:
"Najvišu prosečnu neto platu u junu primali su stanovnici beogradske opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara, zatim na Vračaru, gde je bila 148.022 dinara. Slede Novi Beograd sa 142.361 dinarom i Savski venac sa 139.972 dinara"
Stari grad je na 174k dinara u novembru.
 
Snimak ekrana 2024-02-13 111620.jpg
 
Ali nije pristrasan, rekao je da u centalnim beogradskim opstinama jedna trecina parova ili jos manje ima platu 2k na dvoje zaposlenih ljudi, i statistika za 2023. Se slaze sa njim:
"Najvišu prosečnu neto platu u junu primali su stanovnici beogradske opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara, zatim na Vračaru, gde je bila 148.022 dinara. Slede Novi Beograd sa 142.361 dinarom i Savski venac sa 139.972 dinara"
Pričali smo po osobi.
 
Rast negativnog sentimenta oko nekretnina u Nemackoj...
 
RGZ koristi hedoničku regresiju, na isti način se određuje i za Eurostat. Imaš na sajtu katastra objašnjenje na srpskom, traži "Методологија израде РГЗ индекса цена станова". Na engleskom ima ovaj dokument: https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-manuals-and-guidelines/-/ks-ra-12-022.

Verujem da ovih par scraping sajtova koristi srednju vrednost što nije baš merodavno.

EDIT: Evo celog teksta:
Dobra metodologija.Validan podatak.Lepo naciljan kalendarski raspon .
Interpretacija: usporenje momentuma rasta ako se poredi sa prethodnim rasponom 21/22
 
Gde ide ta masa, ako moze par zemalja? U EU se sve gore zivi. Rusija je pre zaposljavala gradjevince, sada su u ratu. Kina vise nije meka za belce kao sto je bila pre 15 godina, kao ni Dubai.
Ti beše onaj što zapadne susjede častiš nazivom "konobari"?
E pa samo kod njih je prošle godine bilo 24000 radnika iz Srbije, i to mahom u ugostiteljstvu. Da konobarišu.
 
Ovaj Stankovic ili je totalno finansijski nepismen ili je baš ovo shvatio lično (prodavac/investitor nije hteo da mu obori cenu).

Kaže: sacekajte da padnu cene I kamate.
1) 99% ljudi uzimaju kredit sa varijabilnom kam. stopom, tako da su tih par meseci otplate po višoj stopi zanemarljivi, svakako će se i njima umanjiti rate
2) koliko god se on trudio da ignoriše, pad kamatnih stopa ipak ima neki uticaj na tražnju (pa makar bio i mali).
 
Uf uf Momčić sa Gradnje.rs koristi reči: superficijalan, multivarijabilan, retorika....zagrejao sam se , hoću ga ovde i sada (na forumu)

A Vladu znam, nije ovo njegov teren ali on juri preglede i hot topike.Plus i lupa za štedne kamate na RSD od 7 8 %.
Prezasićen je informacijama jer je na raskršću istih pa senzacionizira. A sadržaj mora da uprosti da bi ga gledalaštvo razumelo a ne da bi ga ovaj arch nazvao superficijalnim.

Al dobro, isti K ko i ovde na forumu slađe im jedan drugog da diskredituju nego korisno da diskutuju.
 
Da, to za štednju je tek hit. 6% je bio maksimum maksimuma pre nekoliko meseci i to za VIP klijente sa velikim ulozima. Ja mislim da sad preko 5% ne može da se oroči na godinu dana.
 
Da, to za štednju je tek hit. 6% je bio maksimum maksimuma pre nekoliko meseci i to za VIP klijente sa velikim ulozima. Ja mislim da sad preko 5% ne može da se oroči na godinu dana.

6% na 12 meseci je bilo u API banci od novembra do pre dve nedelje. Za bilo koji iznos.

Trenutno može u 3Bank na 12 meseci 6%
 
Ok, nisam pratio bas detaljno... Ko ima viška para treba da oroči po 6% na godinu dana. Kamate će definitivno na dole.
 
Ja i dalje ne mogu da pojmim cene nekretnina u Bg-u. sto se tice poredjanja cene u Bg-u i inostranstvu, proveo sam turisticki na Havajima 4 meseca u gradu Honolulu najskupljem gradu u Americi za zivot i Havaji su kao stejt najskuplji stejt u Americi isto zato sto su udaljeni 4000km od obale i sve se uvozi..
bez obzira na to apartmani su se mogli naci vec od $300k pa do $1M i vise ali sta vi sve dobijate za taj novac... Veliki prozori cesto, mnogo prirodne svetlosti, jako jako cist vazduh(osetis miris okeana iako si na sredini ostrva), cist okean na par minuta voznje, 320+ suncanih dana godisnje, zelenilo svuda, jako cist grad, nasmejani ljudi, drugacija kultura.. Kupio sam auto i prodao posle 4 meseca bez da sam ga ijednom oprao iako se desava cesto da kisa pocne na kratko da pada iz vedra neba(toliko je kisa/vazduh cist) Prilika za posao dosta u ugostiteljstvu primetio sam...

I onda se razmisljam sta dobijes u Bg-u za $100-150k...kad saberes sve tamo bilo lakse otplacivati kredit od $500k nego ovde od $100k npr
 
Ti beše onaj što zapadne susjede častiš nazivom "konobari"?
E pa samo kod njih je prošle godine bilo 24000 radnika iz Srbije, i to mahom u ugostiteljstvu. Da konobarišu.
Ne castim nista. Kao sto je Svajcarska zemlja satova i cokolade, tako je Hrvatska postala zamlja smestaja i ajncera. Zato i idu tamo nasi tamo da konobarisu, vidis da si upravo dokazao tvdnju da je konobarska drzava :)
 
Vrh