Šta je novo?

Cene nekretnina

Poznanica, izdaje apartman (stan) u Taragoni -Spanija. Prosle godine za pola sezone uzela neto 13000 eur. Ove godine ocekuje popunjenost bar 50% sto je nekih 25 do 26000 eur neto posle poreza, airbnb-a, agencije koja brine, cisti, "pusta" goste. Otplatice stan za manje od 10 godina
 
Da, Beogradu preti kolaps demografski.
Populacija koja kupuje stanove od 30-40 godina ce imati enorman pad.
Bukurest je 20-30 godina ispred Beograda, Sofija je nekih 20 godina, oni isto imaju jako dobar i moderan metro.
Ne znam sa kojim gradom bi Beograd mogao da se poredi, mozda Tiranom?
Tirana ce verovatno u jakoj skoroj buducnosti mozda i preteci Beograd po broju stanovnika.
Nakon svega ovoga jasno da Beograd na fekalijama, sa socijalnom gradnjom, pogledom na sajamske favele i cenom od 3500-5000 evra retko ko zeli da kupi.

Pogledajte prilog 184197

Pogledajte prilog 184198
Ovaj grafik pokazuje da se demografija Beograda blago popravlja ili stagnira zadnjih desetak godina,. Zavisi koliki je odliv generacija od 10-24 godine, a rekao bih da nije veliki jer ljudi najviše odlaze kad završe neki fakultet.

A već smo vrteli tu priču i došli do zaključka da demografija Beograda i Srbije nije ključni faktor koji utiče na rast i pad cena.

Imali smo veliki rast od 2001 do početka 2009, pa solidan pad i dno 2014, pa onda solidan rast od 2016 i strahovit rast od 2019 do 2022.

Nikakva veza između tih oscilacija i demografije ne postoji. Glavni uzroci su globalna monetarna politika i domaće ekonomsko jačanje i slabljenje.
 
Trebalo bi ograničiti i destimulisati kupovinu stambenih nekretnina kao investiciju, nekom poreskom politikom, zabranom kupovine firmama i slično. Ovo govorim sa stanovišta nepristupačnosti nekretnina za ljude koji bi rešavali stambeno pitanje za život.

E sad, to bi dovelo i do manjka ponude na tržištu jer bi investitori prestali sa tolikom gradnjom pa samim tim moguće da i ne bi došlo do korekcije cena.

Isto tako i državi je u interesu da se gradi što više jer se time bustuje BDP i uposlena je građevinska industrija. Doduše takav BDP obično nije realan jer ta zgrada, put, objekat može jedne godine da ucestvuje u tom BDPu a ne na duže staze.

Kompleksno je pitanje cene nekretnina sa više varijabli. 🙂

Jedina ozbiljna korekcija za cene može doći ako bude neka ekonomska kriza i recesija, sa visokom nezaposlenošću, masovnim otkazima i slično. Ali onda bi se i oni koji traže nekretninu verovatno zapitali da li je bolje da se sačeka da opet krene neki pozitivni ciklus pre nego što se uđe u kupovinu.
 
Sve je to uobičajeno skoro svuda i naravno da će doći u Srbiju.

Veći porez za:

- vlasnike više od jedne nekretnine
- nerezidente
- najtraženije lokacije (sad je mizerna razlika Vračar vs Vukoje*******ina)

Kontrola plaćanja poreza za:

- sve koji rentiraju fizičkim licima
- stan na dan
 
Pravi analitičar bi se pozabavio podacima , dijagramima i relevantnim poređenjima a ne filozofskim i apstraktivnim poredjenjima.
Dakle Budimpesta je bolja za život iz više razloga.
1. Mercer - sajt koji prati kvalitet življenja i rangira gradove kaže tako.
2.Zatim 2,6% niža stopa nezaposlenosti 6,3%vs8,9%
12,72$ jeftinija mesečna karta za javni prijevoz 18,40$vs31,12$
0,45 miliona stanovnika više 1,83 milionavs1,38 miliona
38,7 milijardi dolara veći BDP (PPP) 54,7 milijardi dolara vs16 milijardi dolara
Ima sistem za dijeljenje bicikala
14 muzeja više 56vs42
0,18$ niža cijena jedne karte za prevoz 0,69$vs0,87$
Stopa kriminala u Bukureštu je prilično niska u poređenju sa drugim evropskim glavnim gradovima, s tim da je broj ukupnih krivičnih dela opao za 51% između 2000. i 2004. godine, i za 7% između 2012. i 2013. Stopa nasilnog kriminala u Bukureštu ostaje veoma niska, sa 11 ubistava i 983 druga nasilna krivična dela koja su se dogodila u 2007. Iako su nasilni zločini u 2013. godini pali za 13% u odnosu na 2012. godinu, 19 ubistava (18 od kojih su osumnjičeni uhapšeni).


3.Poređenje troškova života između Beograda i Bukurešta
Potrošačke cene u Bukureštu su 2,3% niže od Beograda (bez zakupnine)
Potrošačke cene sa zakupninom u Bukureštu su 8,6% niže nego u Beogradu
Cene zakupa u Bukureštu su 25,1% niže nego Beogradu
Cene namirnica u Bukureštu su 0,8% niže nego Beogradu
Lokalna kupovna moć u Bukureštu je 41,8% veća nego u Beogradu
Cena stanaBeogradBukurešt
Cena kvadratnog metra za kupovinu stana u centru grada3,727,37 €
(436,786,60 din)
2.420,38 €
(12.027,59 leja)
-35,1 %
Cena kvadratnog metra za kupovinu stana van centra2.174,10 €
(254.768,41 din)
1.475,47 €
(7.332,06 leja)
-32,1 %
Prosečna mesečna neto plata (nakon oporezivanja)742,52 €
(87,011,34 din)
962,92 €
(4.785,03 leja)
+29,7 %
Komunalne usluge (mesečno)BeogradBukurešt
Osnovni (struja, greanje, hlađenje, voda, smeće) za stan od 85m2148,55 €
(17.407,41 din)
132,59 €
(658,89 leja)
-10,7 %
Mjesečni plan za mobilni telefon s pozivima i 10 GB+ podataka15,90 €
(1863,37 din)
7,63 €
(37,90 leja)
-52,0 %
Internet (60 Mbps ili više, neograničeni podaci, kablovska/ADSL)24,72 €
(2897,12 din)
8,01 €
(39,82 leja)
-67,6 %
Najam po mjesecuBeogradBukurešt
Stan (1 spavaća soba) u centru grada702,18 €
(82,283,76 din)
509,40 €
(2.531,38 leja)
-27,5 %
Stan (1 spavaća soba) Izvan centra429,96 €
(50,384,09 din)
351,40 €
(1.746,23 leja)
-18,3 %
Stan (3 spavaće sobe) u centru grada1,274,77 €
(149,381,80 din)
891,47 €
(4.429,98 leja)
-30,1 %
Stan (3 spavaće sobe) Izvan centra762,08 €
(89,303,30 din)
620,82 €
(3.085,03 leja)
-18,5 %


Po ovim parametrima cene stanova bi trebalo da su duplo niže a i zakupnine u Beogradu.

Ne bih sporio da je i moje mišljenje da je Rumunija odlično iskoristila članstvo u EU i da im je standard očigledno bolji u odnosu na naš posebno ako bi ga poredili kroz vreme od 90tih do danas.. npr. najskuplji restoran u Vršcu je redovno preplavljen gostima iz Rumunije itd.

Ipak bez ulaženja u ostale podatke :) i naročito bez ikakvih aluzija političke prirode, onako iz prve ruke da kažem da sam juče platio kartu za prevoz od 50rsd tj. nekih 0.49USD (ili 0.50 sa cenom poruke), što je promašaj od četrdesetak posto u odnosu na 0.87USD što je prikazani podatak..
 
Trebalo bi ograničiti i destimulisati kupovinu stambenih nekretnina kao investiciju, nekom poreskom politikom, zabranom kupovine firmama i slično. Ovo govorim sa stanovišta nepristupačnosti nekretnina za ljude koji bi rešavali stambeno pitanje za život.

E sad, to bi dovelo i do manjka ponude na tržištu jer bi investitori prestali sa tolikom gradnjom pa samim tim moguće da i ne bi došlo do korekcije cena.

Isto tako i državi je u interesu da se gradi što više jer se time bustuje BDP i uposlena je građevinska industrija. Doduše takav BDP obično nije realan jer ta zgrada, put, objekat može jedne godine da ucestvuje u tom BDPu a ne na duže staze.

Kompleksno je pitanje cene nekretnina sa više varijabli. 🙂

Jedina ozbiljna korekcija za cene može doći ako bude neka ekonomska kriza i recesija, sa visokom nezaposlenošću, masovnim otkazima i slično. Ali onda bi se i oni koji traže nekretninu verovatno zapitali da li je bolje da se sačeka da opet krene neki pozitivni ciklus pre nego što se uđe u kupovinu.
Bolje je da država nekretnine u kojima neko živi oslobodi dela poreza, a na prazne da se plaća veći.
 
Bolje je da država nekretnine u kojima neko živi oslobodi dela poreza, a na prazne da se plaća veći.

BIlo kakva poreska destimulacija sakupljanja većeg broja nekretnina u vlasništvu je dobrodošla. Sasvim je u redu kad ljudi hoće da se obezbede, ali kad nekretnine postanu glavni mehanizam investiranja u državi, to postaje socijalni problem.

Pored toga, paralelno mora da se radi na otvaranju drugih prostora za investiranje za te ljude koji imaju višak novca.
 
Bolje je da država nekretnine u kojima neko živi oslobodi dela poreza, a na prazne da se plaća veći.

To vec postoji i zove se "Poreski kredit". Ako zivis u nekretnini ciji si vlasnik oslobodjen si 50% poreza na imovinu. Ako kupujes prvi nekretninu oslobodjen si do 100% poreza.

Postoji li ovako nesto u "normalnim zemljama" ?
 
Ne bih sporio da je i moje mišljenje da je Rumunija odlično iskoristila članstvo u EU i da im je standard očigledno bolji u odnosu na naš posebno ako bi ga poredili kroz vreme od 90tih do danas.. npr. najskuplji restoran u Vršcu je redovno preplavljen gostima iz Rumunije itd.

Ipak bez ulaženja u ostale podatke :) i naročito bez ikakvih aluzija političke prirode, onako iz prve ruke da kažem da sam juče platio kartu za prevoz od 50rsd tj. nekih 0.49USD (ili 0.50 sa cenom poruke), što je promašaj od četrdesetak posto u odnosu na 0.87USD što je prikazani podatak..
Jesi u pravu za cenu jedne voznje doslo je do promena cena i u Beogradu i u Bukurestu ali zato ostaje ogromna cenovna razlika na mesecnom nivou.
Cena mesecne karte u Beogradu je 3300 dinara a u Bukurestu po danasnjem kursu 80 leja ili ti 1882,83 dinara sto je 43 posto jeftinije.

 
Poredis najskuplju mesecnu kartu u Beogradu sa najjeftinijom u Bukureštu.
Kod njih je mesecna karta 210 leja (42€) sa vozom i metrom, ali bez prigradskih linija koje su uključene u nasu mesecnu kartu od 3300 dinara...
 
Cena karte u Beogradu je u medjuvremenu pala, pred BG izbore, zato je to odudaranje.

Naravno da je bitna demografija (na duze staze), 99% ljudi u Srbiji kupuje-poseduje jednu nekretninu tokom zivota.
Uostalom kome ce se izdavati investitorski stanovi ako ne postoje ljudi koji bi ziveli u istim.

Poslednja velika generacija u Srbiji je rodjena 84 godine, ta generacija sada puni 40 godina.
 
Sve je to uobičajeno skoro svuda i naravno da će doći u Srbiju.

Veći porez za:

- vlasnike više od jedne nekretnine
- nerezidente
- najtraženije lokacije (sad je mizerna razlika Vračar vs Vukoje*******ina)

Kontrola plaćanja poreza za:

- sve koji rentiraju fizičkim licima
- stan na dan
pa ovo je i sad tako? (osim mozda ovog dela natrazenije lokacije sto ne razumem sta je).
 
pa ovo je i sad tako? (osim mozda ovog dela natrazenije lokacije sto ne razumem sta je).
Kontrola placanja poreza za rentiere je manje stvarna od Yeti-ja..

Veci porez za vlasnike vise nekretnina is a fckn joke, treba to biti progresivno tako da gomilanje 5,10 nekretnina uopste ne bude investiciono isplativo, nego da pare idu u biznis a ne u usr*ne cigle, prvi koj to uradi ce istovremeno da pomogne ovom narodu da dodje da svog stana, pomoci ce resavanju visedecenijske muke ove stradije od zemlje koj se zove bela kuga. I taj ce dobiti moj glas..
 
Kontrola placanja poreza za rentiere je manje stvarna od Yeti-ja..

Veci porez za vlasnike vise nekretnina is a fckn joke, treba to biti progresivno tako da gomilanje 5,10 nekretnina uopste ne bude investiciono isplativo, nego da pare idu u biznis a ne u usr*ne cigle, prvi koj to uradi ce istovremeno da pomogne ovom narodu da dodje da svog stana, pomoci ce resavanju visedecenijske muke ove stradije od zemlje koj se zove bela kuga. I taj ce dobiti moj glas..
Dobro ok ako mislis da je malo onda je to sasvim legitimno.
Ne osporavam samo hocu da kazem da nije bas nula. Ne znam tacno koliko je ali otprilike ispadne duplo veci racun. Po meni u redu da bude i vise.
 
Bolje je da država nekretnine u kojima neko živi oslobodi dela poreza, a na prazne da se plaća veći.

Ovo ima više smisla, jer bi se time i ti stanovi koji su "prazni", a zapravo se izdaju bili dovedeni u "legalne tokove". Inače, porez na nekretnine je problematična kategorija i ne praktikuju ga sve države.

Kontrola placanja poreza za rentiere je manje stvarna od Yeti-ja..

Veci porez za vlasnike vise nekretnina is a fckn joke, treba to biti progresivno tako da gomilanje 5,10 nekretnina uopste ne bude investiciono isplativo, nego da pare idu u biznis a ne u usr*ne cigle, prvi koj to uradi ce istovremeno da pomogne ovom narodu da dodje da svog stana, pomoci ce resavanju visedecenijske muke ove stradije od zemlje koj se zove bela kuga. I taj ce dobiti moj glas..

Pa, bile su cene stanova i 1300 eura po NBG tamo 2009 i 2010, ali se ništa više nije gradilo u jednom trenutku. Tek je kasnije krenuo ABlok za 1600-1800 eura itd. Gradila je država i one tzv. socijalne stanove, pa se ni ta priča nije previše proslavila.

Sve to sa povećanjem poreza nema previše smisla, jer će se porez prebaciti na zakupce ili će stopirati dalju gradnju. Inače, nemaju sve države porez na nekretnine, jer generalno trebalo bi oporezivati samo aktivne prihode.

Šta znači to da nekakav "narod" dođe do stanova - sve ovo što se gradi po Beogradu se i masovno kupuje, inače se ne bi ni gradilo. Ko je taj "narod" - onaj što radi u fast food-u ili na kasi? Taj neće doći do stana ni da je cena 500e/m2. Nema više socijalizma.

Uvek je bilo tih priča, ali ne može svako da dođe do stana (dobrodošli u kapitalizam) i neće - zato se neke nekretnine prodaju za rentiranje, a neke za stanovanje. Tako je u EU, tako je u SAD, eto i mi smo deo Sveta...

Taj "narod" koji neće biti u posedu nekretnine, kreira novu ekonomsku aktivnost kroz rentiranje nekretnina. Problem ovde je što država nije zainteresovana da to dovede u legalne tokove, tako da je to trenutno uglavnom siva ekonomija, ali je potencijal za dodatni prihod od poreza i to treba stimulisati.
 
Poslednja izmena:
Sve to sa povećanjem poreza nema previše smisla, jer će se porez prebaciti na zakupce ili će stopirati dalju gradnju. Inače, nemaju sve države porez na nekretnine, jer generalno trebalo bi oporezivati samo aktivne prihode.
1. Mogu da prebace na zakupce ali kada zakupci ne budu imali za kiriju itekako će prebaciti na sebe.
2. To i jeste "aktivan" prihod, ako kupuješ zbog investiranja i iznajmljivanja znači da želiš da se baviš rentranjem, plati porez. Kao što i na oročenu štednju ima poreza. Prazan ti je stan, plati veći porez na imovinu, pogotovo ako ti je to treći, četvrti.... stan.

Ja bih čak uveo ako živiš u bračnoj zajednici ne možeš da se prijaviš da živiš na dva mesta kao što danas imamo da se jedan stan vodi na ženu, drugi na muža, treći na sina... a unutra stanar koji nije prijavljen, tebi lepo jer niti plaćaš porez na izdavanje, a uz to imaš i popust 50% na porez na imovinu. Normalno da se svako gradi za nekretninu čim malo dodje do para i posle što su cene ovakve.
 
To vec postoji i zove se "Poreski kredit". Ako zivis u nekretnini ciji si vlasnik oslobodjen si 50% poreza na imovinu. Ako kupujes prvi nekretninu oslobodjen si do 100% poreza.

Postoji li ovako nesto u "normalnim zemljama" ?
Ja sam mislio da se oslobodi dela poreza i nekretnina koja se izdaje. Bolje za vlasnike, bolje za podstanare. Nekretnine koje se skupljaju postajnu balast ako se ne izdaju.
 
Ko još štedi u dinarima? Normalno je da stimulišu dinar kad ga niko neće. Isto kao što je kod nas benzin jeftiniji, a skoro svuda u svetu skuplji od dizela. Tako i sa stanovima, stimulišu investiciju jer trenutno niko ne plaća porez niti cimaju za to. Investitori tj stanodavci oglašavaju cenu u evrima za izdavanje, a ne u dinarima.
 

1703062592206.png

Uvek ima neka premijum lokacija koja je u vrhu nekvaliteta vazduha
 
Nemojmo se samo zavaravati da više stanova u vlasništvu jednog lica dovodi do bele kuge. To su gluposti, na zapadu je došlo do bele kuge iako su imali sve finansijske preduslove i više nego kvalitetan život. Recimo u jednoj od najsređenijih zemalja po tom pitanju, Danskoj, koja je jedna od najgorih po demografiji je to naročito vidljivo! EU je probala sa uvozom migranata što će im se obiti o glavu ali to je neka druga tema.
Onaj ko hoće da pravi decu taj će ih imati i u predgrađu i u centru, ili na selu...nema tu nikakvih posebnih zahteva i uslova, ili bi mogli da špekulišemo i da kažemo da taj što izdaje nekoliko stanova sad ima dovoljno prihoda da pravi petoro ili više dece!

Trećina Srbije kupuje stan da bi izdavala, jedan deo onih koji uzimaju stan su zaposleni i zavise od privrede a drugi deo su kratkoročna izdavanja i zavise od turizma, koji je u velikom skoku...po nekim novim informacijama ima oko 3.000 takvih stanova u Beogradu i 13.000 u celoj Srbiji (većinom turistički centri). I svi uglavnom kupuju za keš.
 
Porezi kod nas su smesni, slazem se da se da treba uvesti red i oporezovati znacajno vise posedovanje vise od jednog stana. Izdavanje takodje treba oporezovati, ali treba i zastititi stanodavce. Zasto se ne bi recimo uvelo da stanodavac prijavi stanare, placa uredno porez, a racuni se prebace na stanara? Tako bi vecina stanodavaca prijavljivala stanare i placala porez, jer ne zele ljudi glavobolje sa podstanarima koje ne mozes izbaciti a koji ne placaju racune za koje se tereti vlasnik stana.
 
Kako ne mozes prebaciti racune? Naravno da mozes ako sa stanarom imas ugovor o izdavanju ali posto to velika vecina ne praktikuje onda naravno da ne mozes.
 
Vrh