Šta je novo?

Cene nekretnina

Info o platama za Srbiju, izvor: https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/trziste-rada/zarade

25. avgust 2023. Prosečne zarade po zaposlenom, jun 2023
Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2023. godine iznosila je 118 025 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 85 539 dinara.

Prosečna neto zarada u periodu januar–jun 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno je veća za 15,4%, a realno je veća za 0,1%.

Medijalna neto zarada za jun 2023. godine iznosila je 65 358 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa
 
Tako je, jos dodas da su plate u Beogradu nekih 20-30% vise, i dobijes da par gde oboje zaradjuju po 1000e uopste nije tako redak.

Takodje, u svim ovim kalkulacijama na po 20-30 godina ne racunate na rast plata koje takodje dugorocno gotovo sigurno nominalno rastu. Ono sto ti danas pojede 50% plate ce ti za 20 godina jesti 25% plate cak i da ostanes na istom radnom mestu i dobijas povecanja taman toliko da prate inflaciju (a da je inflacija uobicajenih 2-3%).
 
@djunis82 navodiš da ne treba sada uzimati kredite za stan, ok, jasni su argumenti.

Da li si u kalkulaciju odluke o nekupovini nekretnine na kredit uzeo u obzir kretanja u budućnosti?

Ako je sada teško platiti ratu kredita, da li savetuješ odlaganje uzimanja kredita? Šta ćemo ako krediti sledećih 10 godina ne budu značajno povoljniji?

Kamo dalje djune?
 
@djunis82 navodiš da ne treba sada uzimati kredite za stan, ok, jasni su argumenti.
Da li si u kalkulaciju odluke o nekupovini nekretnine na kredit uzeo u obzir kretanja u budućnosti?
Ako je sada teško platiti ratu kredita, da li savetuješ odlaganje uzimanja kredita? Šta ćemo ako krediti sledećih 10 godina ne budu značajno povoljniji?
Kamo dalje djune?
Ono što sad savetujem jeste da, ako se već mora ulaziti u stambeni kredit, onda u to ući sa što je moguće većim učešćem.
Tj. odložiti ulazak, ako je namaknuto jedva 20% učešća.

Što se tiče uzimanja u obzir kretanja u budućnosti. Nema univerzalnog odgovora. Ali treba izbegavati priželjkivanje optimističkih pretpostavki i pokušati da se zadrži što je moguće realnijim.
Kod analize neizvesnog perioda, treba da vidimo koji su faktori izvesni, pa da ih tako vrednujemo u računici:
1) 100% izvesna je rata kredita, njena učestalost i visina
2) Plata je izvesna, ali nije uvek 100% izvesna u pogledu učestalosti i visine. Ako imamo naglo povećane kamatne stope koje će se zadržati na ovom nivou u narednom periodu, da li je realno pretpostaviti da će one imati određene recesione efekte? Da. Ako ćemo imati recesione efekte, koliko je realno predvideti neki opšti rast plata? Ok, rasta plata može biti u pojedinačnom slučaju i tu pretpostavku možeš uključiti u obračun ako si siguran u posedovanje specifičnog seta znanja i veština za koje možeš tvrditi da će dogodine biti plaćene bar 5% više nego sada.
3) Korekcija plata za inflaciju uvek kaska za inflacijom. U praksi to znači da se realni dohodak smanjuje (što vidimo po sopstvenom džepu poslednjih 2-3 godine naročito). Da li je realno tvrditi da ćemo postati stvarno bogatiji od takvog povećanja plata ili je razumnije reći da će te ex post prilagođavanja plata biti usmerena na povratak dela prethodno izgubljene realne plate?
4) Kamatna stopa, neko vreme ona može ostati na ovom višem nivou ili otići još 1-2 procentna poena iznad. U tom smislu, to povećava direktan trošak kamate koji dužnik snosi u prvih par godina otplate.
5) Uticaj smanjenja kreditnih kupaca na ukupnu tražnju... Proceni sam. Stambeni krediti su pali solidno i vrednošću i brojem.
 
Evo pored belgijskog i austrijski guverner isto kaže.
 
Ono što sad savetujem jeste da, ako se već mora ulaziti u stambeni kredit, onda u to ući sa što je moguće većim učešćem.
Tj. odložiti ulazak, ako je namaknuto jedva 20% učešća.

Što se tiče uzimanja u obzir kretanja u budućnosti. Nema univerzalnog odgovora. Ali treba izbegavati priželjkivanje optimističkih pretpostavki i pokušati da se zadrži što je moguće realnijim.
Kod analize neizvesnog perioda, treba da vidimo koji su faktori izvesni, pa da ih tako vrednujemo u računici:
1) 100% izvesna je rata kredita, njena učestalost i visina
2) Plata je izvesna, ali nije uvek 100% izvesna u pogledu učestalosti i visine. Ako imamo naglo povećane kamatne stope koje će se zadržati na ovom nivou u narednom periodu, da li je realno pretpostaviti da će one imati određene recesione efekte? Da. Ako ćemo imati recesione efekte, koliko je realno predvideti neki opšti rast plata? Ok, rasta plata može biti u pojedinačnom slučaju i tu pretpostavku možeš uključiti u obračun ako si siguran u posedovanje specifičnog seta znanja i veština za koje možeš tvrditi da će dogodine biti plaćene bar 5% više nego sada.
3) Korekcija plata za inflaciju uvek kaska za inflacijom. U praksi to znači da se realni dohodak smanjuje (što vidimo po sopstvenom džepu poslednjih 2-3 godine naročito). Da li je realno tvrditi da ćemo postati stvarno bogatiji od takvog povećanja plata ili je razumnije reći da će te ex post prilagođavanja plata biti usmerena na povratak dela prethodno izgubljene realne plate?
4) Kamatna stopa, neko vreme ona može ostati na ovom višem nivou ili otići još 1-2 procentna poena iznad. U tom smislu, to povećava direktan trošak kamate koji dužnik snosi u prvih par godina otplate.
5) Uticaj smanjenja kreditnih kupaca na ukupnu tražnju... Proceni sam. Stambeni krediti su pali solidno i vrednošću i brojem.
Zlo se trpi od straha gorega, kako kaze Njegoš.

Dakle, treba porediti sadašnje uslove uzimanja kredita sa alternativama ne-uzimanja kredita. To je glavni osnov uzimanja i neuzimanja kredita. Sve što si naveo u vezi: kretanja plata, inflacije, recesije, postoji i bez i sa uzimanja kredita.
 
Zlo se trpi od straha gorega, kako kaze Njegoš.

Dakle, treba porediti sadašnje uslove uzimanja kredita sa alternativama ne-uzimanja kredita. To je glavni osnov uzimanja i neuzimanja kredita. Sve što si naveo u vezi: kretanja plata, inflacije, recesije, postoji i bez i sa uzimanja kredita.
Postoji, samo što si bez kredita fleksibilniji i to:
- u pogledu renta < rata.
- u slučaju pada prihoda, rentu možeš smanjiti prelaskom u jeftiniji stan ili promeniti grad. Ratu ne možeš.
 
Poslednja izmena:
Dakle, treba porediti sadašnje uslove uzimanja kredita sa alternativama ne-uzimanja kredita. To je glavni osnov uzimanja i neuzimanja kredita. Sve što si naveo u vezi: kretanja plata, inflacije, recesije, postoji i bez i sa uzimanja kredita.

Renta je trenutno možda i 30-40% jeftinija opcija nego kredit, i većina procena koje su se skoro pojavile u medijima pretpostavlja da će cene rente stagnirati, a da će cene nekretnina biti korigovane nadole.

Čak i promo tekstovi koji izlaze u poslednje vreme "priznaju" da kreditiranje nije dobra opcija sad, pa samo motivišu keš kupce.
 
Ako će kamatne stope ostati na trenutnom ili višem nivou, a rente će stagnirati, onda znači da će promet nekretnina nastaviti da pada. Cene će pasti onda kad krenu da prodaju oni koji moraju da prodaju.
 
Tako je, jos dodas da su plate u Beogradu nekih 20-30% vise, i dobijes da par gde oboje zaradjuju po 1000e uopste nije tako redak.

Takodje, u svim ovim kalkulacijama na po 20-30 godina ne racunate na rast plata koje takodje dugorocno gotovo sigurno nominalno rastu. Ono sto ti danas pojede 50% plate ce ti za 20 godina jesti 25% plate cak i da ostanes na istom radnom mestu i dobijas povecanja taman toliko da prate inflaciju (a da je inflacija uobicajenih 2-3%).
Medijalna plata u Beogradu iznosi 75.000 RSD, znači 50% njih prima manje od 75.000 RSD 🙂
 
Medijalna plata u Beogradu iznosi 75.000 RSD, znači 50% njih prima manje od 75.000 RSD 🙂
I 50% njih prima vise od toga. Prosecna plata je 930e, u centralnim opstinama preko 1000e. Sta je poenta?

Da od dve medijalne plate nije lako kupiti stan u centralnim opstinama glavnog grada? Sokantno.
 
“Sta je poenta?” Ne znam sto te je moj komentar odmah isprovocirao, verovatno si temperamentna ličnost IRL. Moj komentar nema poente, samo konstantujem činjenice 🙂
Nema sta tu mene da isprovocira, samo pokusavam da uhvatim nekakav logicki sled u ovim postovima. Napises jednu stvar pa odgovaras sa trecom.
 
I 50% njih prima vise od toga. Prosecna plata je 930e, u centralnim opstinama preko 1000e. Sta je poenta?

Da od dve medijalne plate nije lako kupiti stan u centralnim opstinama glavnog grada? Sokantno.
Apsolutno je OK da ne moze da kupi u centru, ali da ne moze da kupi sada ni u Mirijevu, Borci, Ovci, Rakovici Selo i Kumodrazu Selo, to je vec pasji zivot.

Evo cene u Mirijevu i Krnjaci Miljakovcu 3 npr, nista niije bolje ni ako kupujes novogradnju sa medijalnom platom ni u Jagodini ili Cacku :)

Tako da evo povratka na temu ove teme :)

Tebi je mozda normalno, meni porazavajuce. Slicno je u Nemackoj Austriji i Svici po pitanju slabije dostupnosti da se kupi nekretnina, ali svi ostali troskovi su daleko povoljniji u odnosu na tamosnju medijalnu platu.








 
Hajde da čujemo jednu bajku (ili možda realnost?) na primeru ove porodice gde suprug i supruga zarađuju po 1.000 evra u Beogradu i spremni su da ulete u kredit baš sada u ovom trenutku u vremenu, jer nema boljeg vremena od sadašnjeg ❤️
Nećkali su se dok su kamate bile 2,5%, a cena kvadrata 2.000 evra, ali sada su konačno prelomili 💪 Procenili su da mogu da se isprse za ratu od 1.000 evra, i ni evro više.
Kako će da žive sa 1.000 evra mesečno u prestonici, pa još ako imaju decu, pitate se? To je već njihov problem, a i rekao sam vam da je ovo bajka.
Sa ovom ratom na 30 godina, do penzije praktično, mogu da uzmu pristojan stan od 60ak kvadrata sa garažom, u širem centru grada.

Cena 188.000 evra, učešće 37.600 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 30 godina


Ako pak, ovaj par odluči da uplovi u podstanarske vode narednih godinu dana, jer su čuli na jednom forumu da može doći do blagog pada cena u međuvremenu, moguć scenario bi bio sledeći:

Par pronalazi identičan stan sa garažom po ceni kirije od 700 evra, oročava svoje učešće od 37.600 evra, i narednih godinu dana razliku izmedju rate i kirije u iznosu od 300 evra mesečno odvaja sa strane.
Nakon godinu dana, par je svoje učešće uvećao na 44.000 evra (3.600 evra od razlike rata/kirija, 1.800 evra od kamate na štednju sa EKS 5%, babe i dede dale 1.000 evra na poklon jer su penzije toliko skočile da prosto ne znaju gde da ih potroše).
Na njihovu veliku sreću, stan koji su želeli da kupe sada se prodaje za 173.000 evra. Ispostavilo se da je prodavac spustio cenu za 8% u odnosu na prošlu godinu, jer je promet toliko pao da je svaki treći stan ostao neprodat 📉
Uštedećemo 15.000 evra, pomisliše, previdevši činjenicu da su za godinu dana stavili 8.400 evra u džep stanodavcu! 💰
Međutim, ono sto je usledilo, nisu mogli da sanjaju ni u najluđim snovima!

Par ulazi u kredit sa identičnom ratom, ali otkriva da će sada umesto 30 godina, kredit trajati 20!
Cena 173.000 evra, učešće 44.000 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 20 godina

Računajući jednu godinu podstanarskog života, kada je ovaj par stoički morao da istrpi da stanodavac brine o popravkama i godišnjem porezu, dolaze do neverovatnog zaključka da će postati slobodni 9 godina ranije, i uštedeti ne 15.000, već 108.000 (sto osam hiljada) evra.

Par je živeo srećno do kraja života 🎉, THE END.


P.S. Svaka sličnost sa likovima iz promo članka Blica za septembar 2024., Markom i Jelenom sa Zvezdare koji su prošli godinu dana pakla podstanarstva pa uštedeli 100.000 evra, je slučajna!
 
Hajde da čujemo jednu bajku (ili možda realnost?) na primeru ove porodice gde suprug i supruga zarađuju po 1.000 evra u Beogradu i spremni su da ulete u kredit baš sada u ovom trenutku u vremenu, jer nema boljeg vremena od sadašnjeg ❤️
Nećkali su se dok su kamate bile 2,5%, a cena kvadrata 2.000 evra, ali sada su konačno prelomili 💪 Procenili su da mogu da se isprse za ratu od 1.000 evra, i ni evro više.
Kako će da žive sa 1.000 evra mesečno u prestonici, pa još ako imaju decu, pitate se? To je već njihov problem, a i rekao sam vam da je ovo bajka.
Sa ovom ratom na 30 godina, do penzije praktično, mogu da uzmu pristojan stan od 60ak kvadrata sa garažom, u širem centru grada.

Cena 188.000 evra, učešće 37.600 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 30 godina


Ako pak, ovaj par odluči da uplovi u podstanarske vode narednih godinu dana, jer su čuli na jednom forumu da može doći do blagog pada cena u međuvremenu, moguć scenario bi bio sledeći:

Par pronalazi identičan stan sa garažom po ceni kirije od 700 evra, oročava svoje učešće od 37.600 evra, i narednih godinu dana razliku izmedju rate i kirije u iznosu od 300 evra mesečno odvaja sa strane.
Nakon godinu dana, par je svoje učešće uvećao na 44.000 evra (3.600 evra od razlike rata/kirija, 1.800 evra od kamate na štednju sa EKS 5%, babe i dede dale 1.000 evra na poklon jer su penzije toliko skočile da prosto ne znaju gde da ih potroše).
Na njihovu veliku sreću, stan koji su želeli da kupe sada se prodaje za 173.000 evra. Ispostavilo se da je prodavac spustio cenu za 8% u odnosu na prošlu godinu, jer je promet toliko pao da je svaki treći stan ostao neprodat 📉
Uštedećemo 15.000 evra, pomisliše, previdevši činjenicu da su za godinu dana stavili 8.400 evra u džep stanodavcu! 💰
Međutim, ono sto je usledilo, nisu mogli da sanjaju ni u najluđim snovima!

Par ulazi u kredit sa identičnom ratom, ali otkriva da će sada umesto 30 godina, kredit trajati 20!
Cena 173.000 evra, učešće 44.000 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 20 godina

Računajući jednu godinu podstanarskog života, kada je ovaj par stoički morao da istrpi da stanodavac brine o popravkama i godišnjem porezu, dolaze do neverovatnog zaključka da će postati slobodni 9 godina ranije, i uštedeti ne 15.000, već 108.000 (sto osam hiljada) evra.

Par je živeo srećno do kraja života 🎉, THE END.


P.S. Svaka sličnost sa likovima iz promo članka Blica za septembar 2024., Markom i Jelenom sa Zvezdare koji su prošli godinu dana pakla podstanarstva pa uštedeli 100.000 evra, je slučajna!

Nemoj ovo, sad će da ti objasne kako je najbolje vreme za kupovinu nekretnine uvek SAD jer plaćaš ratu za SVOJ stan dok je rentiranje sipanje para u CRNU RUPU :)
 
Hajde da čujemo jednu bajku (ili možda realnost?) na primeru ove porodice gde suprug i supruga zarađuju po 1.000 evra u Beogradu i spremni su da ulete u kredit baš sada u ovom trenutku u vremenu, jer nema boljeg vremena od sadašnjeg ❤️
Nećkali su se dok su kamate bile 2,5%, a cena kvadrata 2.000 evra, ali sada su konačno prelomili 💪 Procenili su da mogu da se isprse za ratu od 1.000 evra, i ni evro više.
Kako će da žive sa 1.000 evra mesečno u prestonici, pa još ako imaju decu, pitate se? To je već njihov problem, a i rekao sam vam da je ovo bajka.
Sa ovom ratom na 30 godina, do penzije praktično, mogu da uzmu pristojan stan od 60ak kvadrata sa garažom, u širem centru grada.

Cena 188.000 evra, učešće 37.600 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 30 godina


Ako pak, ovaj par odluči da uplovi u podstanarske vode narednih godinu dana, jer su čuli na jednom forumu da može doći do blagog pada cena u međuvremenu, moguć scenario bi bio sledeći:

Par pronalazi identičan stan sa garažom po ceni kirije od 700 evra, oročava svoje učešće od 37.600 evra, i narednih godinu dana razliku izmedju rate i kirije u iznosu od 300 evra mesečno odvaja sa strane.
Nakon godinu dana, par je svoje učešće uvećao na 44.000 evra (3.600 evra od razlike rata/kirija, 1.800 evra od kamate na štednju sa EKS 5%, babe i dede dale 1.000 evra na poklon jer su penzije toliko skočile da prosto ne znaju gde da ih potroše).
Na njihovu veliku sreću, stan koji su želeli da kupe sada se prodaje za 173.000 evra. Ispostavilo se da je prodavac spustio cenu za 8% u odnosu na prošlu godinu, jer je promet toliko pao da je svaki treći stan ostao neprodat 📉
Uštedećemo 15.000 evra, pomisliše, previdevši činjenicu da su za godinu dana stavili 8.400 evra u džep stanodavcu! 💰
Međutim, ono sto je usledilo, nisu mogli da sanjaju ni u najluđim snovima!

Par ulazi u kredit sa identičnom ratom, ali otkriva da će sada umesto 30 godina, kredit trajati 20!
Cena 173.000 evra, učešće 44.000 evra, rata ~1.000 evra (EKS ~7%), 20 godina

Računajući jednu godinu podstanarskog života, kada je ovaj par stoički morao da istrpi da stanodavac brine o popravkama i godišnjem porezu, dolaze do neverovatnog zaključka da će postati slobodni 9 godina ranije, i uštedeti ne 15.000, već 108.000 (sto osam hiljada) evra.

Par je živeo srećno do kraja života 🎉, THE END.


P.S. Svaka sličnost sa likovima iz promo članka Blica za septembar 2024., Markom i Jelenom sa Zvezdare koji su prošli godinu dana pakla podstanarstva pa uštedeli 100.000 evra, je slučajna!
Sve je to moguce, ali par koji ima svako po 1000e mesecno ne treba da kupuje m2 koji kosta 3000+e.

Sa tom platom u mirijevu moze da se kupi stan od 60 m2 po za 100k e. I da se pristojno zivi sa manjom ratom i ostatkom novca. E sada sto oni nece u mirijevo je njihov problem. Ocigledno ima imucnijih koji kupuju ono sto bi oni hteli.
 
Sve je to moguce, ali par koji ima svako po 1000e mesecno ne treba da kupuje m2 koji kosta 3000+e.

Sa tom platom u mirijevu moze da se kupi stan od 60 m2 po za 100k e. I da se pristojno zivi sa manjom ratom i ostatkom novca. E sada sto oni nece u mirijevo je njihov problem. Ocigledno ima imucnijih koji kupuju ono sto bi oni hteli.

Ti si iz celog ovog misaonog eksperimenta izvukao da su ti imaginarni ljudi iz primera zapravo u problemu što neće u Mirijevo?
 
Svaki scenario ima i kontra scenario.

- Ne mogu da nadju stan sa garažom za 700e na željenoj lokaciji
- stanodavac ih izbaci jer je našao kome će izdati skuplje
- deda i baba umesto da daju 1000e traže 2000e za neke troškove jer znaju da niste kupili stan i da imate
- cene umesto da padnu 8% one se povećaju za 5%
- kamatne stope porastu
- sa viškom novca odlučite da odete na letovanje na neku skupu destinaciju i potrošite 3000e
...
Lako je nekome ko sedi u svom stanu da razvija scenarije i čeka "bolja vremena". Ko kupuje za život nije baš tako jednostavno, mada svako ko mora da uzme kredit na više od 25 godina neka dobro razmisli. Iskreno, da sada kupujem stan mislim da ne bih smeo da ulazim u kupovinu po ovim cenama i kamatama, pogotovo preko 20-25god, sem ako ne nadjem "povoljnu cenu" i lokaciju koja me baš zanima.

I da, gde je štednja 5% i to još kad odbiješ porez? Pitam za druga. Uglavnom imamo još 12 meseci do "drastičnog pada cena" i lakše kupovine tako da samo polako.
 
Apsolutno je OK da ne moze da kupi u centru, ali da ne moze da kupi sada ni u Mirijevu, Borci, Ovci, Rakovici Selo i Kumodrazu Selo, to je vec pasji zivot.

Evo cene u Mirijevu i Krnjaci Miljakovcu 3 npr, nista niije bolje ni ako kupujes novogradnju sa medijalnom platom ni u Jagodini ili Cacku :)

Tako da evo povratka na temu ove teme :)

Tebi je mozda normalno, meni porazavajuce. Slicno je u Nemackoj Austriji i Svici po pitanju slabije dostupnosti da se kupi nekretnina, ali svi ostali troskovi su daleko povoljniji u odnosu na tamosnju medijalnu platu.








Istina, ali ja ne znam da li je ikada moglo. Kada je na Miljakovcu novogradnja bila 1000e + pdv i medijalna plata je bila duplo niza. I od prosecne, a tek medijalne plate u Beogradu je gotovo uvek bilo jako tesko izvodljuvo kupiti stan. Uvek je vrlo slican odnos zarada-cena.

Taj odnos se nece sam od sebe dovesti u balans kad nije za prethodnih 20 godina. Mora ili da se znacajno poveca ponuda (vise izgradnje ili da se infrastruktura na periferiji znacajno poboljsa) ili znacajno sustinski smanji potraznja (masovnom emigracijom, odumiranjem).

Ovo kad udari kriza pa padnu plate i sa njima cene, ili porastu kamate pa time izdatak za kupca, to nije sustinsko poboljsanje balansa za obicnog coveka.
 
Pa zapravo, ljudi sa minimalnim primanjima uvek budu na dnu lestvice, tako da ih svako povećanje plate ne targetira toliko jer obično bude dosta niže od ostalih povećanja cena. U krnjači si npr mogao da kupiš 2017/2018te stan i za 700-800e u novogradnji.
 
Vrh