Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

dejv je napisao(la):
U pravu si. Vidim da su uneti stanovi zgrade Eden koja ce biti useljiva tek za 2 godine.

Ali sada ne kapiram, kupac uplacuje kes odmah ili se obavezuje da placa rate i na taj nacin preuzima na sebe rizik u slucaju kasnjenja izgradnje ili nekog drugog problema?
Kliknite za proširenje...
Ima više načina. Jedan je da daš 100% odmah u kešu i onda dobiješ još nekih 3-5% popusta.
2.) Da plaćaš u 7 rata u zavisnosti od dinamike izgradnje objekta i to je bez kamate.
3.) Da platiš 20% odmah a ostalih 80% na useljenju.
I naravno 4.) Da čekaš da se zgrada izgradi pa šta ostane od stanova ostane...
 
G.I.Joe je napisao(la):
Ima više načina. Jedan je da daš 100% odmah u kešu i onda dobiješ još nekih 3-5% popusta.
2.) Da plaćaš u 7 rata u zavisnosti od dinamike izgradnje objekta i to je bez kamate.
3.) Da platiš 20% odmah a ostalih 80% na useljenju.
I naravno 4.) Da čekaš da se zgrada izgradi pa šta ostane od stanova ostane...
Kliknite za proširenje...
3-5% popusta je nista i trenutno apsolutno nema smisla. Godisnje na stednju dobijes 3-5%. Stanovi se kupuju pre da bi se izabrali pre drugih i zbog ocekivanog rasta cena u medjuvremenu, ali kod nas je to toliko uzelo maha, da dok se radovi privedu kraju ne ostane nista.
 
n1info.rs

Cene nekretnina su na maksimumu: Rate kredita skočile i do 70 evra

Od danas prestaje da važi dogovor Narodne banke sa komercijalnim bankama o zamrzavanju cena naknada i provizija i one sada mogu da povećaju cene usluga.
n1info.rs n1info.rs

Ima nekih zanimljivih informacija poput:
Prema njenim rečima, pada kreditna aktivnost i banke osluškuju taj signal.... "Novac više nije jeftin. Moramo biti odgovorni, osluškuje se tržište, ne donosi se ishitrena odluka"
Kliknite za proširenje...
Na primeru istog stambenog kredita od 100.000 evra na 25 godina, rata iznosi 8 odsto ako su varijabilne, a 10 procenata ako su fiksne. U Bosni i Hercegovini rata iznosi 495 evra, u Hrvatskoj 527 evra, Makedoniji 536 evra, Sloveniji 542 evra, Crnoj Gori 644 evra, a u Srbiji čak 721 evra.
Kliknite za proširenje...
Ali i nebuloza u tekstu poput:
Ali zbog čega je rata kredita najskuplja u Srbiji kada se poredi sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Crnom Gorom, sagovornica navodi:
„U cenu marže ulaze i troškovi zaduživanja. Banke se zadužuju na međubankarskom tržištu i uračunavaju čitav niz rizika kao što su devizni rizik i niz drugih rizika. Vrlo je bitan investicioni rejting zemlje. Mi nismo članica Evropske unije pa je naš investicioni rejting niži.“
Kliknite za proširenje...
Posto ni Makedonija, BiH i Crna Gora nisu u EU, onda ispada da su kod nas kamatne stop vece zbog deviznog i drugih rizika. Kako to kad smo mi ekonomski tigar? Da li BiH. Crna Gora i Makedonija imaju bolji rejting od ekonomskog tigra?
Ostatak vesti nista posebno, ali ako neko ima vremena za gubljenje, moze da procita.
 
p3ricam89 je napisao(la):
Posto ni Makedonija, BiH i Crna Gora nisu u EU, onda ispada da su kod nas kamatne stop vece zbog deviznog i drugih rizika. Kako to kad smo mi ekonomski tigar? Da li BiH. Crna Gora i Makedonija imaju bolji rejting od ekonomskog tigra?
Kliknite za proširenje...

Crna Gora koristi evro, Bosna ima fiksni kurs, zato je devizni rizik manji. Makedonski denar je isto istorijski bio manji rizican nego dinar, ali ne znam detalje (kako ni Bosna ni Makedonija obezbedjuju stabilnost kursa).
 
p3ricam89 je napisao(la):
n1info.rs

Cene nekretnina su na maksimumu: Rate kredita skočile i do 70 evra

Od danas prestaje da važi dogovor Narodne banke sa komercijalnim bankama o zamrzavanju cena naknada i provizija i one sada mogu da povećaju cene usluga.
n1info.rs n1info.rs

Ima nekih zanimljivih informacija poput:


Ali i nebuloza u tekstu poput:

Posto ni Makedonija, BiH i Crna Gora nisu u EU, onda ispada da su kod nas kamatne stop vece zbog deviznog i drugih rizika. Kako to kad smo mi ekonomski tigar? Da li BiH. Crna Gora i Makedonija imaju bolji rejting od ekonomskog tigra?
Ostatak vesti nista posebno, ali ako neko ima vremena za gubljenje, moze da procita.
Kliknite za proširenje...
Nije tacno ni ovo da su 8% varijabilne a 10% fiksne. Otprilike su za 2.5-3% nize od toga.
 
Defke je napisao(la):
Nije tacno ni ovo da su 8% varijabilne a 10% fiksne. Otprilike su za 2.5-3% nize od toga.
Kliknite za proširenje...
Jeste nize, ali nije bas toliko nize.
Intesa: NKS fiksna: 7.90, EKS fiksna: 8.86, NKS varijabilna 7,47, EKS varijabilna 8.30 (link1, link2). Imaju i neke specijalne ponude sa malo nizim kamatnim stopama za nekih 0.7% za par projekata gde su investitori partneri banke (link3), tako da je efektivna fiksna niza 1.12%, ali si ogranicen na 15 godina, a efektivna varijabilna cak i visa od ovih 8%.
AIK banka: EKS varijabilna 7.89% ili 8.21% u zavisnosti od osiguranja kod NKOSK, znaci i tu je tacno ovih 8% (link)
UniCredit: 8.45% NKS fiksna, 9.36% EKS fiksna, 7.14% NKS varijabilna, 8.23% EKS varijabilna. Mada imaju i varijantu sa kombinovanom stopom gde prvih 5 godina imas fiksnu od 6.45% NKS, a onda varijabilnu od 7,14% NKS, odnosno 7.85% EKS (link). Pritom ove varijabilne se racunaju verovatno na osnovu trenutnih kamatnih stopa za EURIBOR, tokom vremena ce se logicno menjati.
Uzeo sam random primere. Mogu se u bankama naci kamatne stope nize nego ove navedene u clanku, ali ne bas toliko koliko ti kazes. Mozda mogu da budu 2.5-3% nize samo ako ubodes bas najjeftiniju banku koja pritom projektno finansira neki projekat pa tu nudi dodatno nize kamatne stope.
EDIT: Sad sam nasao da recimo Erste nudi EKS fiksnu od 7.55%, tako da tu jeste 2.5% nize, ali i tu je EKS varijabilna 7.59%, tj. samo 0.41% nize od ovih 8%. (link).
Pre bi se moglo reci da su fiksne mozda i nize do 2.5%, ali varijabilne na prvi nigde nisu nize od 7.4%, tj. zanemarljivo su male u odnosu na ovo iz clanka. Nek ima i jeftinije, ali ne verujem da neko daje varijabilno manje od 7% (pricamo o EKS, dzabe je NKS niza ako ti on na to naplati jos 300 cudesa).
marketwatcher je napisao(la):
Crna Gora koristi evro, Bosna ima fiksni kurs, zato je devizni rizik manji. Makedonski denar je isto istorijski bio manji rizican nego dinar, ali ne znam detalje (kako ni Bosna ni Makedonija obezbedjuju stabilnost kursa).
Kliknite za proširenje...
Da, to sam zaboravio, ali opet, taj devizni rizik je samo jedna komponenta rizika. U svakom slucaju, zanimljivo jr kako smi mi od okolnih zemalja po svemu specificni, sve je kod nas drugacije, tj. losije, verovatno zato sto smo tigrovi. Nekretnine su skuplje jer smo tigrovi, kamatne stope su vece jer smo tigrovi, gorivo je skuplje jer smo tigrovi,... :)
 
Poslednja izmena:
Realna cena zakupa u Beogradu na vodi, oko 20% vise nego 2021, u odnosu na oglasene kupoprodajne cene bruto prinos od rente oko 3.5-4.5% godisnje:

www.halooglasi.com

BW Simfonija, nov, garaža, ID 20544

Nov stan u novoj zgradi (Simfonija 2) u okviru kompleksa Beograd na vodi. Garažno mesto uračunato u cenu. Veoma funkcionalan - prostrani osunčan dnevni bor
www.halooglasi.com www.halooglasi.com
www.halooglasi.com

Beograd na vodi Verde useljiv garaza

U prilici smo da vam ponudimo polunamesten stan ( opremljena kuhinja , masina za pranje i susenje vesa) . U stanu imaju i ugradni plakari ( u hodniku i spa
www.halooglasi.com www.halooglasi.com
 
p3ricam89 je napisao(la):
Pre bi se moglo reci da su fiksne mozda i nize do 2.5%, ali varijabilne na prvi nigde nisu nize od 7.4%, tj. zanemarljivo su male u odnosu na ovo iz clanka. Nek ima i jeftinije, ali ne verujem da neko daje varijabilno manje od 7% (pricamo o EKS, dzabe je NKS niza ako ti on na to naplati jos 300 cudesa).
Kliknite za proširenje...
Uzeli smo mi 6,11% eks, varijabilna. Nije bila u ponudi bas toliko na sajtu ali kad smo otisli tu su nam ponudili. Sad da l' smo uboli najjeffiniju, ne znam.
 
@Wolf
Da li se mozemo nadati konacnim rezultatima za avgust u cetvrtak 7.09.2023 u 20h i da li planirate prosirenje informatickih alatki na sajtu, tako da se na jedan klik moze sabrati cela godina ili recimo dva kvartala odjednom Q1+Q2 ?
Hvala unapred
 
centarfor je napisao(la):
@G.I.Joe Ja sam zavrsio s investiranjem. :) sada gledam placeve na Zlataru i Goliji (blizina autoputa ka CG) tu ocekujem ROI od buducih kuca/bungalova od bar 8%. Zlatidjerica je prenatrpana i okruzena betonom, nije to to, drugacije se dise.
Realno gledano, valja se malo odmaknuti od Beograda a ne sve strovaliti tu od precenjenog kapitala.
Kliknite za proširenje...
Da li se u tim delu očekuju promene urbanističkih planova?
 
p3ricam89 je napisao(la):
Jeste nize, ali nije bas toliko nize.
Intesa: NKS fiksna: 7.90, EKS fiksna: 8.86, NKS varijabilna 7,47, EKS varijabilna 8.30 (link1, link2). Imaju i neke specijalne ponude sa malo nizim kamatnim stopama za nekih 0.7% za par projekata gde su investitori partneri banke (link3), tako da je efektivna fiksna niza 1.12%, ali si ogranicen na 15 godina, a efektivna varijabilna cak i visa od ovih 8%.
AIK banka: EKS varijabilna 7.89% ili 8.21% u zavisnosti od osiguranja kod NKOSK, znaci i tu je tacno ovih 8% (link)
UniCredit: 8.45% NKS fiksna, 9.36% EKS fiksna, 7.14% NKS varijabilna, 8.23% EKS varijabilna. Mada imaju i varijantu sa kombinovanom stopom gde prvih 5 godina imas fiksnu od 6.45% NKS, a onda varijabilnu od 7,14% NKS, odnosno 7.85% EKS (link). Pritom ove varijabilne se racunaju verovatno na osnovu trenutnih kamatnih stopa za EURIBOR, tokom vremena ce se logicno menjati.
Uzeo sam random primere. Mogu se u bankama naci kamatne stope nize nego ove navedene u clanku, ali ne bas toliko koliko ti kazes. Mozda mogu da budu 2.5-3% nize samo ako ubodes bas najjeftiniju banku koja pritom projektno finansira neki projekat pa tu nudi dodatno nize kamatne stope.
EDIT: Sad sam nasao da recimo Erste nudi EKS fiksnu od 7.55%, tako da tu jeste 2.5% nize, ali i tu je EKS varijabilna 7.59%, tj. samo 0.41% nize od ovih 8%. (link).
Pre bi se moglo reci da su fiksne mozda i nize do 2.5%, ali varijabilne na prvi nigde nisu nize od 7.4%, tj. zanemarljivo su male u odnosu na ovo iz clanka. Nek ima i jeftinije, ali ne verujem da neko daje varijabilno manje od 7% (pricamo o EKS, dzabe je NKS niza ako ti on na to naplati jos 300 cudesa).

Da, to sam zaboravio, ali opet, taj devizni rizik je samo jedna komponenta rizika. U svakom slucaju, zanimljivo jr kako smi mi od okolnih zemalja po svemu specificni, sve je kod nas drugacije, tj. losije, verovatno zato sto smo tigrovi. Nekretnine su skuplje jer smo tigrovi, kamatne stope su vece jer smo tigrovi, gorivo je skuplje jer smo tigrovi,... :)
Kliknite za proširenje...
Ima ovde likvidnosti. Hrvatska ima jeftinije gorivo, manje kamate, cene u marketima iste ili malo veće. Da ne pričam o cenama svega iz uvoza npr cene na Amazon.de i kod nas.
Ispada da se narod i gastosi kupaju u parama.

Zar ova visoka kamata ne pokazuje i to da je ovde veliki rizik za banke što znači da je svaka scenario moguć?
 
Poslao mi je juče ćale zanimljiv tekst iz Londonskih novina



1A5CE258-94A7-40B4-A0EA-F154657FF242.jpeg
 
Mislica je napisao(la):
Uzeli smo mi 6,11% eks, varijabilna. Nije bila u ponudi bas toliko na sajtu ali kad smo otisli tu su nam ponudili. Sad da l' smo uboli najjeffiniju, ne znam.
Kliknite za proširenje...
Varijabilna stopa se ne moze izraziti u apsolutnim brojevima, vec "spread+3M EURIBOR" ili slicno. Dakle postoji fiksna marza banke (spread) i neki EURIBOR npr. 3M ili 6M ako je kredit u EUR.
Ja npr. imam kredit sa varijabilnom stopom 0.8% + 3M EURIBOR. Trenutno je negde oko 4.6% ukupno, ali ta ukupna cifra se stalno menja...
Dakle, kolika je vasa varijabilna kamatna stopa?
 
NRakocevic je napisao(la):
Varijabilna stopa se ne moze izraziti u apsolutnim brojevima, vec "spread+3M EURIBOR" ili slicno. Dakle postoji fiksna marza banke (spread) i neki EURIBOR npr. 3M ili 6M ako je kredit u EUR.
Ja npr. imam kredit sa varijabilnom stopom 0.8% + 3M EURIBOR. Trenutno je negde oko 4.6% ukupno, ali ta ukupna cifra se stalno menja...
Dakle, kolika je vasa varijabilna kamatna stopa?
Kliknite za proširenje...
Te osnovice su po našim bankama bile 2-3% koliko se sećam. Bliže tri mislim jer je sa negativnim euriborom padalo na 2.4 neto. A sada je jeli preko 6 (base+index).
 

ZAŠTO JE SVE MANJE KREDITNIH KUPACA ZA STANOVE?​

Kliknite za proširenje...

Pojam “kreditni kupac stana” odnosi se na osobu koja planira kupovinu nekretnine, poput stana, kuće, koristeći hipotekarni kredit ili stambeni kredit. Hipotekarni kredit je vrsta zajma, koju kupac stana dobija od banke ili druge finansijske institucije, kako bi mogao platiti cenu stana.

Kao protivuslugu za odobreni zajam, kupac stana stavlja nekretninu koju kupuje kao zalog ili hipoteku, što znači da banka ima pravo zapleniti ili prodati nekretninu ako kupac ne ispunjava svoje obaveze prema kreditu.

Da bi postali kreditni kupac stana, potrebno je da prođete proces aplikacije za kredit i procene kreditne sposobnosti. Banka ocenjuju vašu finansijsku stabilnost, sposobnost da redovno vraćate kredit i druge relevantne faktore, kako bi odredila maksimalni iznos kredita koji vam može biti odobren. Nakon odobrenja kredita, potpisujete ugovor o kupovini nekretnine i hipotekarni ugovor.

Uslovi koje banka postavlja da bi odobrila kredit za kupovinu stana, mogu varirati u zavisnosti od banke kao i drugih specifičnih okolnosti.

Uobičajeni faktori koje banka uzima u obzir prilikom odobravanja stambenog kredita su:

Finansijska sposobnost zajmoprimca – odnosno stabilan i redovan prihod. Banka proverava da li imate dovoljan prihod da pokrijete mesečne obaveze prema kreditu, uzimajući u obzir i druge postojeće obaveze. Takođe, banka proverava odnos duga i prihoda (DTI), a postoji mogućnost da banka postavi ograničenje koliki procenat vašeg prihoda može ići na otplatu duga.

Kreditna istorija – Da bi procenila vašu kreditnu sposobnost banka ocenjuje vaš kreditni rejting. Viši kreditni rejting obično olakšava dobijanje kredita, kao i dobijanje povoljnijih uslova. Banka takođe proverava vašu istoriju zaduženja, uključujući kredite, kreditne kartice kao i vaše druge dugove.

Veličina i vrednost stana – Banka će obaviti procenu vrednosti stana kako bi se osigurala da vrednost nekretnine odgovara traženom kreditnom iznosu.

Učešće (kapara) – Banka može zahtevati da imate određeni procenat vlastitog učešća u kupovini stana, kako biste pokazali svoj finansijski angažman.

Stalnost zaposlenja i prihoda – Na odluku banke da vam odobri stambeni kredit utiče i stabilnost i trajanje vašeg zaposlenja. Duži period zaposlenja po pravilu se smatra povoljnijim.

Dokumentacija – Banka će zahtevati dokumentaciju koja potvrđuje vaše prihode, kao što su platne liste, poreske prijave i slično. Takođe su neophodni lični dokumenti kao što su lična karta, potvrda o prebivalištu, itd.

Starosna dob i kreditna sposobnost – Neke banke imaju ograničenja vezana za starosnu dob zajmoprimca, s obzirom na vreme tokom kojeg možete otplaćivati kredit.

Ovo su samo opšti faktori koje banke mogu uzeti u obzir prilikom odobravanja stambenog kredita. Pre nego što aplicirate za kredit, preporučuje se da direktno kontaktirate banku i saznate tačne uslove i koja vam je dokumentacija potrebna.

Smanjenje broja kreditnih kupaca za kupovinu nekretnina može biti rezultat različitih faktora, koji se mogu međusobno preplitati i uticati jedni na druge.

faktori


Faktori koji utiču na to da li će se neko odlučiti za uzimanje stambenog kredita ili ne, najčešće su sledeći:

Ekonomska situacija – Ako je ekonomska situacija nestabilna, ljudi mogu biti oprezniji u vezi zaduživanja i kreditiranja, uključujući i kupovinu nekretnina. Visoka nezaposlenost, smanjenje dohotka i opšta nesigurnost u državi i svetu, mogu smanjiti interes za uzimanje kredita za stan.

Kamatne stope – Povećanje kamatnih stopa može učiniti hipotekarne kredite manje privlačnim, jer će mesečni troškovi otplate biti veći. To može biti otežavajuća okolnost ljudima da se odluče za kupovinu stana putem kredita.

Stroža kreditna politika – Banke i druge institucije za davanje kredita za nekretnine mogu zahtevati strože kriterijume u odnosu na druge vrste kredita. To može smanjiti sposobnost potencijalnih kupaca da se zaduže za kupovinu stana.

Visoke cene nekretnina – Ako su cene stanova visoke ili rastu brže nego što ljudi mogu pratiti, mnogi potencijalni kupci mogu smatrati da ne mogu priuštiti sebi stan čak i uz kredit. Kao posledica navedenog dolazi do manjeg interesovanja za kupovinu nekretnina i smanjenja broja kreditnih kupaca.

Nesigurnost – Ako ljudi osećaju nesigurnost u vezi svoje budućnosti, kao što su promene u poslu ili neizvesne životne situacije, mogu se suzdržavati od preuzimanja dugoročnih finansijskih obaveza kao što su hipotekarni krediti.

Alternativni oblici stanovanja – S obzirom na promene u društvu i načinu života, prioriteti potrošača se takođe menjaju. Mlađe generacije mogu preferirati iznajmljivanje ili druge oblike kao što su zajednice s više stanara, što može smanjiti potrebu za kupovinom stanova putem kredita.

Promene zakonodavstva – Promene u zakonodavstvu ili neizvesnosti vezane za politiku koja se odnosi na tržište nekretnina i kreditiranje, mogu uticati na dostupnost i uslove kredita, odnosno na smanjenja broja kreditnih kupaca.

Demografske promene – Promene u demografskoj strukturi stanovništva, kao što su promene u starosnoj strukturi odnosno smanjenje broja mladih porodica, takođe mogu uticati na potražnju stanova i potrebu za kreditima.

odluka stambeni


Važno je napomenuti da ovi faktori nisu izolovani i često se međusobno prepliću. Na primer, ekonomska nestabilnost može dovesti do visokih kamatnih stopa, a zajedno s visokim cenama nekretnina, kao posledica dolazi do smanjenja broja kreditnih kupaca stanova. Svakako se pre apliciranja za kredit možete obratiti za savet proverenoj agenciji za nekretnine.

stan-sredjen


U poslednje vreme u svetu se sve češće događaju ratovi ili prirodne nepogode u vidu zemljotresa, poplava i požara. Ovo utiče kako na celokupnu svetsku ekonomiju, tako i na osećaj nesigurnosti kod ljudi koji su sve manje spremni da rizikuju. Banke povećavaju kamatne stope i otežavaju uslove za dobijanje kredita na duži rok otplate, kakvi su stambeni krediti. Zato i ne čudi činjenica da je kreditnih kupaca nekretnina sve manje.

Slike: pexels.com

Autorski tekst: Milica S.K.

https://navedime.rs/ Izovr teksta
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh