ZAŠTO JE SVE MANJE KREDITNIH KUPACA ZA STANOVE?
Pojam “kreditni kupac stana” odnosi se na osobu koja planira kupovinu nekretnine, poput stana, kuće, koristeći hipotekarni kredit ili stambeni kredit. Hipotekarni kredit je vrsta zajma, koju kupac stana dobija od banke ili druge finansijske institucije, kako bi mogao platiti cenu stana.
Kao protivuslugu za odobreni zajam, kupac stana stavlja nekretninu koju kupuje kao zalog ili hipoteku, što znači da banka ima pravo zapleniti ili prodati nekretninu ako kupac ne ispunjava svoje obaveze prema kreditu.
Da bi postali
kreditni kupac stana, potrebno je da prođete proces aplikacije za kredit i procene kreditne sposobnosti. Banka ocenjuju vašu finansijsku stabilnost, sposobnost da redovno vraćate kredit i druge relevantne faktore, kako bi odredila maksimalni iznos kredita koji vam može biti odobren. Nakon odobrenja kredita, potpisujete ugovor o kupovini nekretnine i hipotekarni ugovor.
Uslovi koje banka postavlja da bi odobrila kredit za kupovinu stana, mogu varirati u zavisnosti od banke kao i drugih specifičnih okolnosti.
Uobičajeni faktori koje banka uzima u obzir prilikom odobravanja stambenog kredita su:
Finansijska sposobnost zajmoprimca – odnosno stabilan i redovan prihod. Banka proverava da li imate dovoljan prihod da pokrijete mesečne obaveze prema kreditu, uzimajući u obzir i druge postojeće obaveze. Takođe, banka proverava odnos duga i prihoda (DTI), a postoji mogućnost da banka postavi ograničenje koliki procenat vašeg prihoda može ići na otplatu duga.
Kreditna istorija – Da bi procenila vašu kreditnu sposobnost banka ocenjuje vaš kreditni rejting. Viši kreditni rejting obično olakšava dobijanje kredita, kao i dobijanje povoljnijih uslova. Banka takođe proverava vašu istoriju zaduženja, uključujući kredite, kreditne kartice kao i vaše druge dugove.
Veličina i vrednost stana – Banka će obaviti procenu vrednosti stana kako bi se osigurala da vrednost nekretnine odgovara traženom kreditnom iznosu.
Učešće (kapara) – Banka može zahtevati da imate određeni procenat vlastitog učešća u kupovini stana, kako biste pokazali svoj finansijski angažman.
Stalnost zaposlenja i prihoda – Na odluku banke da vam odobri stambeni kredit utiče i stabilnost i trajanje vašeg zaposlenja. Duži period zaposlenja po pravilu se smatra povoljnijim.
Dokumentacija – Banka će zahtevati dokumentaciju koja potvrđuje vaše prihode, kao što su platne liste, poreske prijave i slično. Takođe su neophodni lični dokumenti kao što su lična karta, potvrda o prebivalištu, itd.
Starosna dob i kreditna sposobnost – Neke banke imaju ograničenja vezana za starosnu dob zajmoprimca, s obzirom na vreme tokom kojeg možete otplaćivati kredit.
Ovo su samo opšti faktori koje banke mogu uzeti u obzir prilikom odobravanja stambenog kredita. Pre nego što aplicirate za kredit, preporučuje se da direktno kontaktirate banku i saznate tačne uslove i koja vam je dokumentacija potrebna.
Smanjenje broja kreditnih kupaca za kupovinu nekretnina može biti rezultat različitih faktora, koji se mogu međusobno preplitati i uticati jedni na druge.
Faktori koji utiču na to da li će se neko odlučiti za uzimanje stambenog kredita ili ne, najčešće su sledeći:
Ekonomska situacija – Ako je ekonomska situacija nestabilna, ljudi mogu biti oprezniji u vezi zaduživanja i kreditiranja, uključujući i kupovinu nekretnina. Visoka nezaposlenost, smanjenje dohotka i opšta nesigurnost u državi i svetu, mogu smanjiti interes za uzimanje kredita za stan.
Kamatne stope – Povećanje kamatnih stopa može učiniti hipotekarne kredite manje privlačnim, jer će mesečni troškovi otplate biti veći. To može biti otežavajuća okolnost ljudima da se odluče za kupovinu stana putem kredita.
Stroža kreditna politika – Banke i druge institucije za davanje kredita za nekretnine mogu zahtevati strože kriterijume u odnosu na druge vrste kredita. To može smanjiti sposobnost potencijalnih kupaca da se zaduže za kupovinu stana.
Visoke cene nekretnina – Ako su cene stanova visoke ili rastu brže nego što ljudi mogu pratiti, mnogi potencijalni kupci mogu smatrati da ne mogu priuštiti sebi stan čak i uz kredit. Kao posledica navedenog dolazi do manjeg interesovanja za kupovinu nekretnina i smanjenja broja kreditnih kupaca.
Nesigurnost – Ako ljudi osećaju nesigurnost u vezi svoje budućnosti, kao što su promene u poslu ili neizvesne životne situacije, mogu se suzdržavati od preuzimanja dugoročnih finansijskih obaveza kao što su hipotekarni krediti.
Alternativni oblici stanovanja – S obzirom na promene u društvu i načinu života, prioriteti potrošača se takođe menjaju. Mlađe generacije mogu preferirati iznajmljivanje ili druge oblike kao što su zajednice s više stanara, što može smanjiti potrebu za kupovinom stanova putem kredita.
Promene zakonodavstva – Promene u zakonodavstvu ili neizvesnosti vezane za politiku koja se odnosi na tržište nekretnina i kreditiranje, mogu uticati na dostupnost i uslove kredita, odnosno na smanjenja broja kreditnih kupaca.
Demografske promene – Promene u demografskoj strukturi stanovništva, kao što su promene u starosnoj strukturi odnosno smanjenje broja mladih porodica, takođe mogu uticati na potražnju stanova i potrebu za kreditima.
Važno je napomenuti da ovi faktori nisu izolovani i često se međusobno prepliću. Na primer, ekonomska nestabilnost može dovesti do visokih kamatnih stopa, a zajedno s visokim cenama nekretnina, kao posledica dolazi do smanjenja broja kreditnih kupaca stanova. Svakako se pre apliciranja za kredit možete obratiti za savet
proverenoj agenciji za nekretnine.
U poslednje vreme u svetu se sve češće događaju ratovi ili prirodne nepogode u vidu zemljotresa, poplava i požara. Ovo utiče kako na celokupnu svetsku ekonomiju, tako i na osećaj nesigurnosti kod ljudi koji su sve manje spremni da rizikuju. Banke povećavaju kamatne stope i otežavaju uslove za dobijanje kredita na duži rok otplate, kakvi su stambeni krediti. Zato i ne čudi činjenica da je kreditnih kupaca nekretnina sve manje.
Slike: pexels.com
Autorski tekst: Milica S.K.
https://navedime.rs/ Izovr teksta