Ako nas ima manje nego što statistika tvrdi, onda nam je društveni proizvod po glavi stanovnika veći.Jedno pitanje. Za zemlju kao sto je nasa, iz koje ljudi odlaze svake godine, koliko je precizan taj GDP per capita? Mrtvi koji glasaju, ulaze li i oni u taj GDP? Verovatno se ima neka predstava koliko ljudi stvarno zivi ovde i utice na te GDP -proizvode&usluge. Ali vlastima ne odgovara da se ta cifra iznese javno.
Hoce li se nesto promeniti posle ovog popisa ? Nece, jer su i sad prijavljivani oni koji zive preko a ovde su samo za n god/godisnji.
Ukupni GDP se verovatno moze prilicno precizno dobiti, ali koliko nas stvarno njemu doprinosi? Mi nagadjamo da nas je izmedju 6-7miliona, o nekoj statistici ke onda glupo i govoriti.
Mozda da mi neko od ekonomista sa foruma pojasni
Sent from my 2201117TY using Tapatalk
Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
crveni karton
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.08.2019.
- Poruke
- 393
- Pohvaljen
- 1.243
Vec mesec dana svakodnevno pratim cene izdavanja i primetan je blagi pad. Jos uvek ima sumanutih cena za kotez, krnjacu, borcu ali stoje nedeljama, neki i spustaju cene. Ako ne bude novog priliva Rusa i ako bar deo ode odavde, do leta bi moglo da se stabilizuje sve, ne na stanje kao pre rata ali da bude dosta bolja situacija nego u oktobru kad je bio najveci nalet
Moram da priznam da nisam očekivao da će FED ovoliko da podigne stope. Dakle, pogrešio sam u proceni. U svakom slučaju, ako odu na 5% sledeće godine, biće pre crash nego soft landing. Ćisto da podsetim, da veća cena novca znači da će i same SAD morati više da daju za kamatu na dugove. Odakle će to da finansiraju u kriznim vremenima, i koliko dugo, a da ne krenu da štampaju opet. Vrzino kolo.
Da, cene nekretnina će ići dole, bar neki period, ali će i standard i zaposlenost, tako da će opet nekretnine biti mnogima nedostupne. U svakom slučaju, neće ići dole kao što katastrofičari najavljuju, ako ni zbog čeg drugog jer su se ljudi navikli na ove visoke cene i teško će biti nekome da traži mnogo manje nego neko iz komšiluka što je dobio par meseci pre toga.
Inače, moj drugar kupuje nekretninu, vezana prodaja, pa kad bude završio sa tim, daću izveštaj sa terena.
Da, cene nekretnina će ići dole, bar neki period, ali će i standard i zaposlenost, tako da će opet nekretnine biti mnogima nedostupne. U svakom slučaju, neće ići dole kao što katastrofičari najavljuju, ako ni zbog čeg drugog jer su se ljudi navikli na ove visoke cene i teško će biti nekome da traži mnogo manje nego neko iz komšiluka što je dobio par meseci pre toga.
Inače, moj drugar kupuje nekretninu, vezana prodaja, pa kad bude završio sa tim, daću izveštaj sa terena.
Ono sto ce biti najveci problem je sto je gomila stanova kupljena da se "sacuva" kes i kao investicija.
Sta ce biti ako kriza udari i ti stanovi ne mogu vise da se izdaju za cene kao danas, ili ne mogu uopste da se izdaju, a troskovi fiksni.
Ili jos gore ako gazdi zafali likvidnost pa mora da ga proda.
Sada leveraging ide u suprotnom smeru, i ovo moze ozbiljno da poljulja trziste nekretnina.
Sta ce biti ako kriza udari i ti stanovi ne mogu vise da se izdaju za cene kao danas, ili ne mogu uopste da se izdaju, a troskovi fiksni.
Ili jos gore ako gazdi zafali likvidnost pa mora da ga proda.
Sada leveraging ide u suprotnom smeru, i ovo moze ozbiljno da poljulja trziste nekretnina.
synthesized
Beginner
- Učlanjen(a)
- 11.03.2022.
- Poruke
- 97
- Pohvaljen
- 205
Sto se tice dizanja, ECB je danas (a i pre, u par navrata, ko prati), rekao da nema kraja dizanju u narednom periodu, i da se bore sa inflacijom jos. Verovatno od leta krece pauza pa eventualna promena, ali ne bih se uzdao.
Pa nisu ni Rusi ludi da plaćaju stan u Bg kao u Moskvi. A našima sve malo.
Pošto sam izgleda bacio mamac i tako pokrenuo diskusiju o GDP per capita, da ponovim i preciziram (mada sam bio vrlo precizan i prošli put). Slovački GDP per capita je da kažemo duplo veći od našeg (i malo više čak). To znači da nam treba oko 7, 8% rasta svake godine u narednih 10 da bi ih stigli (a da oni imaju 0% rasta svake godine). E sad naravno, govorimo o strogo nominalnim varijablama. Dakle isključujemo paritet kupovne moći, sivu ekonomiju, tj ono što nije registrovano i statističke greške (namerne i nenamerne) u demografiji! Ako u jednačinu uključimo paritet kupovne moći (PPP), nisu više duplo bolji, nego samo 1.5X. Za očekivati je da u uređenijim društvima ima manje sive ekonomije, a ako u jednačinu dodamo to da ovde realno ima dosta manje ljudi nego što je prijavljeno, ta razlika je realno još i manja od tih 1.5x. Dakle jesu bolji, ali ne baš duplo kako pokazuju nominalne varijable, nego i dosta manje od tih 1.5x.
Najzanimljiviji primer, često ekonimisti vole da porede Rusiju i Italiju koje imaju sličan GDP (Italijani i veći neznatno), odnosno obe zemlje oko 2% svetskog GDP. Italijani imaju približno čak 3x veći gdp per capita, ali kad se gleda po kupovnoj moći, Italijani su bolji možda za 1/3 ili 1/4, a to čak ne uključuje sivu ekonomiju ili statističke demografske manipulacije! Očekivano je u da ljudi u Nemačkoj prijavljuju više transakcija, nego u jednoj Rusiji ili Srbiji npr. Onda kad u to uključimo i druge realne varijable u smislu prirodnog bogatstva na kom Rusi leže, pa čak i nominalne neke (zaduženost npr), jasno se vidi koliko beskrajan potencijal imaju Rusi i koliko prostora za rast. To onda dosta govori o tome kako vođe upropašćavaju taj veliki narod kroz decenije, a i podgreva sumnje da ih neko svesno sabotira, verovatno ima oba u nekoj proporciji.
Isti slučaj, nisam očekivao da će uopšte smeti ovoliko da dižu, ali sam itekako očekivao višu inflaciju i debelo negativne kamate! Još je rano za bilo kakve procene, mada CPI pokazuje blago dezinflatorni trend (što opet znači da je očekivano da sledeće godine generalni nivo cena bude viši nego sad). Ipak, oni imaju ozbiljan bafer baš u toj visokoj inflaciji i čim/ako pokazatelji to pokažu, počeće lagano da spuštaju kamate. U tom smislu, ja još uvek verujem u soft landing, ali to će biti soft landing za makroekonomsku stabilnost, ne za običnog čoveka, kome će standard biti manji! Oni se nadaju tome, tj da će CPI krenuti dole, ali šta ako ne krene? Svuda u svetu se i dalje podgrevaju nominalne varijable (plate, penzije, koje doduše ne prate inflaciju). Koliko će smeti da dižu još pre nego što se ne desi neki lom?
Mislim sve ovo što se dešava je bezočna pljačka, tj transfer bogatstva uzrokovan potezima CB (biranje pobednika), ali mislim da ljudi ne kapiraju šta je alternativa. Sad imaš lupam 1000 eur platu, a kredit ti skočio sa 300 na 400 eur, uz ostala poskupljenja. Alternativa je da imaš dobar procenat ljudi sa kreditom koji se vrati na 300 eur, a da nemaju posao. Onda CB krenu da stimulišu, uleti vam neki novi, mnogo likvidniji i alaviji Radović
(fond npr), pokupuje vam sve i sačeka da stimulansi urade svoje za koju godinu i cene dovedu u novi pik, mnogo iznad prethodnog.
Najzanimljiviji primer, često ekonimisti vole da porede Rusiju i Italiju koje imaju sličan GDP (Italijani i veći neznatno), odnosno obe zemlje oko 2% svetskog GDP. Italijani imaju približno čak 3x veći gdp per capita, ali kad se gleda po kupovnoj moći, Italijani su bolji možda za 1/3 ili 1/4, a to čak ne uključuje sivu ekonomiju ili statističke demografske manipulacije! Očekivano je u da ljudi u Nemačkoj prijavljuju više transakcija, nego u jednoj Rusiji ili Srbiji npr. Onda kad u to uključimo i druge realne varijable u smislu prirodnog bogatstva na kom Rusi leže, pa čak i nominalne neke (zaduženost npr), jasno se vidi koliko beskrajan potencijal imaju Rusi i koliko prostora za rast. To onda dosta govori o tome kako vođe upropašćavaju taj veliki narod kroz decenije, a i podgreva sumnje da ih neko svesno sabotira, verovatno ima oba u nekoj proporciji.
Isti slučaj, nisam očekivao da će uopšte smeti ovoliko da dižu, ali sam itekako očekivao višu inflaciju i debelo negativne kamate! Još je rano za bilo kakve procene, mada CPI pokazuje blago dezinflatorni trend (što opet znači da je očekivano da sledeće godine generalni nivo cena bude viši nego sad). Ipak, oni imaju ozbiljan bafer baš u toj visokoj inflaciji i čim/ako pokazatelji to pokažu, počeće lagano da spuštaju kamate. U tom smislu, ja još uvek verujem u soft landing, ali to će biti soft landing za makroekonomsku stabilnost, ne za običnog čoveka, kome će standard biti manji! Oni se nadaju tome, tj da će CPI krenuti dole, ali šta ako ne krene? Svuda u svetu se i dalje podgrevaju nominalne varijable (plate, penzije, koje doduše ne prate inflaciju). Koliko će smeti da dižu još pre nego što se ne desi neki lom?
Mislim sve ovo što se dešava je bezočna pljačka, tj transfer bogatstva uzrokovan potezima CB (biranje pobednika), ali mislim da ljudi ne kapiraju šta je alternativa. Sad imaš lupam 1000 eur platu, a kredit ti skočio sa 300 na 400 eur, uz ostala poskupljenja. Alternativa je da imaš dobar procenat ljudi sa kreditom koji se vrati na 300 eur, a da nemaju posao. Onda CB krenu da stimulišu, uleti vam neki novi, mnogo likvidniji i alaviji Radović
(fond npr), pokupuje vam sve i sačeka da stimulansi urade svoje za koju godinu i cene dovedu u novi pik, mnogo iznad prethodnog. 13.12. 2022 -> 3800
20.12.2022 -> 4028
Los trend/prognoza ako racunamo da ce vecina od150000 pridoslih Rusa jednog dana spakovati kofere, a otkazi u IT sektoru tek slede...
Krenuce da spustaju kamatne stope sredinom ili krajem 2024. najverovatnije. Medjutim cesto tek tada nakon tzv. fed pivota krece ponor na berzi, a nekretnine imaju veliku inerciju tako da ne zaustavlja se lako ni rast, ali ni pad. Mogu oni da krenu sa spustanjem kamatnih stopa 2024. ali to ne znaci da ce istog meseca da krene skok kako vecina misli. Jedino da naglo ubace ogromne kolicine novca kao za vreme pandemije, ali to bi bilo suludo, i to se radi kada stane obrt novca. Kolika je verovatnoca da se za tako kratko vreme ponovi zatvaranje svih drzava kao pocetkom 2020. Vidi se da nisu ni oni bas toliko blesavi kako su mnogi ovde mislili tj. stavljali glavu na panj da fed nece uopste da dize kamatne stope, a tek ne na ove nivoe.
Juče mi priča programer; posle podizanja cena kirija dosta njih se vratilo da rade od kuća, kaže da nemaju nameru da se vraćaju pa čak i po cenu smanjenja plate. Al ne brinem se, smisliće Kaća Lazarević neku novu priču. Nema spuštanja cena kvadrata, sada ćemo imati navalu sa Kosova.
synthesized
Beginner
- Učlanjen(a)
- 11.03.2022.
- Poruke
- 97
- Pohvaljen
- 205
Placaju ali verovatno visestruko manju kiriju.
Svakako, opet rad od kuce iziskuje neke druge troskove i dolazi do nekih drugih problema (veca potrosnja struje, hrane, losije navike, menjanje zivotnog stila do tada), ali takodje nekima, npr ljudima sa malom decom, mnogo vise od odgovara ta dinamika, jer ne moraju da ih vode u vrtic, ili ako moraju, lakse je.
Druže rad sa malom decom kod kuće nikako nije lakša dinamika.
vradovic
Expert
- Učlanjen(a)
- 31.10.2007.
- Poruke
- 5.941
- Pohvaljen
- 7.191
pa toliko novih stanova je i pusteno tipa Metropolitan i slicno a racunaj i da su mnogi duplirani.
Kako placaju visestruko manju kiriju? Nije kao da programeri placaju kancelarijski prostor.
Ja prvi radim od kuce od pandemije, pa opet ne vidim kako taj rad znaci nizu kiriju. Sad mi samo treba jedna soba vise kao kancelarija.
Jedino ako se ne misli na ljude koji su do sad iznajmljivali u centru pored kanca a sad otisli u Borcu da rade odatle, al sumnjam da je takvih bas mnogo.
Većina njih nije iz Bg. Velika IT firma u pitanju, neki se vratili kod svojih u sela, a jedan je nasledio kuću u Ralji. Mnogi otkazuju stanove u Ns i Bg, kažu nije zbog plate, uglavnom nekima matorci čuvaju decu, a neke voze u vrtiće, uglavnom fukcionišu za sada. Ja sam sa Nbg, i tu i radim, inače bi gubio 2 sata dnevno na putovanje u oba smera autom.
synthesized
Beginner
- Učlanjen(a)
- 11.03.2022.
- Poruke
- 97
- Pohvaljen
- 205
Ne kazem, ali svakako je bolje (i za dete, na duze, i za roditelja, takodje na duze staze) da budu zajedno sto je moguce vise.
Slažem se, ali tu rada (posao) nema. Bar ne kvalitetnog.
beli labud
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 31.08.2020.
- Poruke
- 1.123
- Pohvaljen
- 1.092
Znam šta si hteo da kažeš, ali krediti i podsticaji su čak dostupniji nekim "manje" razvijenim opštinama. Provrti malo da vidiš koliko raznih programa tog tipa ima. Mislim da je glavni faktor u nedostatku ideja, ja prosto ne mogu
da verujem da je recimo Zlatibor bolji za skijanje od Stare Planine. Ili da je priroda tamo manje lepša nego na Zlatiboru! Dalje jeste, ali da li je to tolika mana!? Po meni to nije dovoljno da se tako nonšalantno odbaci...
Vraćam se na dobre ideje i ubeđen sam da je tu glavni problem drugih krajeva...sto puta ću da ponovim ako treba, nama fali brendova!
Zlatibor od bogatstava ima neviđeno čist vazduh, bogat jodom i jonima. Ima livade sa kravama i lekovitim biljem, izvore pitke vode, pećine, vodopade...i drugo takoreći ništa! NIŠTA!
Sada lokalna vlast isključivo na tim bogatstvima gradi fudbalske terene gde će privući svetske ekipe na pripreme, golf terene svetskog ranga, stazu za nordijsko trčanje, aerodrom za biznis džetove itd...to se u surovom zapadnom kapitalizmu kaže od ničega napraviti nešto
Pa još ako povežu novom gondolom ka Mokroj Gori i Kusturici biće to nešto zaista neviđeno...
ZLATIBORSKA GONDOLA SVE DO MOKRE GORE Novi krak od 4,5 kilometra išao bi do vrha Čigote, ali tu se ne bi zaustavio: Nova stanica ide preko Pribojske banje
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović nedavno je najavio tender za nabavku opreme za novi krak Gold gondole do Čigote. Najavljena je i mogućnost da se ovaj projekat proširi ka Mokroj Gori i Pribojskoj Banji i to bi bio dodatan signal da je zlatiborska gondola počela da "pravi posao".
www.blic.rs
marketwatcher
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.07.2022.
- Poruke
- 324
- Pohvaljen
- 2.177
Isti slučaj, nisam očekivao da će uopšte smeti ovoliko da dižu, ali sam itekako očekivao višu inflaciju i debelo negativne kamate! Još je rano za bilo kakve procene, mada CPI pokazuje blago dezinflatorni trend (što opet znači da je očekivano da sledeće godine generalni nivo cena bude viši nego sad). Ipak, oni imaju ozbiljan bafer baš u toj visokoj inflaciji i čim/ako pokazatelji to pokažu, počeće lagano da spuštaju kamate. U tom smislu, ja još uvek verujem u soft landing, ali to će biti soft landing za makroekonomsku stabilnost, ne za običnog čoveka, kome će standard biti manji! Oni se nadaju tome, tj da će CPI krenuti dole, ali šta ako ne krene? Svuda u svetu se i dalje podgrevaju nominalne varijable (plate, penzije, koje doduše ne prate inflaciju). Koliko će smeti da dižu još pre nego što se ne desi neki lom?
Mislim sve ovo što se dešava je bezočna pljačka, tj transfer bogatstva uzrokovan potezima CB (biranje pobednika), ali mislim da ljudi ne kapiraju šta je alternativa. Sad imaš lupam 1000 eur platu, a kredit ti skočio sa 300 na 400 eur, uz ostala poskupljenja. Alternativa je da imaš dobar procenat ljudi sa kreditom koji se vrati na 300 eur, a da nemaju posao. Onda CB krenu da stimulišu, uleti vam neki novi, mnogo likvidniji i alaviji Radović
Lozenje kako ce u slucaju pada cena investicionih dobara, ukljucujuci nekretnine, dohodak pasti jos vise je cinicna manipulacija, kao i generalno ceo taj stav "pazite sta zelite, ako bogatima slucajno bude lose za vas patuljke moze biti samo jos gore".
U Americi BDP ni realno ni nominalno ni ukupno ni po glavi stanovnika od 2. svetskog rata naovamo nikada nije padao vise od par procenata. S druge strane, cene nekretnina su padale i do 20%, a o berzi da i ne pricamo.
Takodje, dizbalans izmedju cena nekretnina i dohotka nikada od 2. svetskog rata nije bio veci nego sada. Ono sto ljudi i iscekuju jeste upravo da se taj dizbalans koriguje.
U slucaju nekog veceg loma, naravno da bi oni koji zive od svog rada i koji bi ostali bez posla bili teze pogodjeni jednostavno jer nemaju bogatstvo koje bi amortizovalo gubitak dohotka, ali je za ocekivati da ukupna vrednost bogatstva padne u odnosu na ukupnu vrednost dohotka. Time bi bogatstvo u proseku postalo dostupnije a ne manje dostupno za obicnog coveka.
Da li bi u tom scenariju neki fondovi mogli da "ulete" i pokupuju "sve" - zavisice od toga da li su pre loma bili u kesu ili u assetima. Ako su u assetima onda ne bi imali vise para nego manje.