Šta je novo?

Cene nekretnina

Je l' se secate? Kucamo na vrata zaboravljenih asova...
Screenshot_2023-06-15-03-00-00-207_com.miui.gallery.jpgScreenshot_2023-06-15-03-00-07-015_com.miui.gallery.jpgScreenshot_2023-06-15-03-00-12-136_com.miui.gallery.jpgIMG_20230615_030133.jpg
 
Ako ste medju najzaduzenijima u Evropi kao nacija koliko u sutini to moze da utice na cene nekretnina? Da li to znaci da je budzet koji vam ostaje mnogo manji za rentu?

Zar to ne zavisi od domaćinstva do domaćinstva? To je kompromis koji ljudi prave sami sa sobom na šta će da troše budžet.

Opšte uzev, cena rente generalno nije određena finansijskom sposobnošću stanovništva, već pre ponudom i tražnjom. Zato je u mnogim evropskim gradovima cena rente izuzetno visoka bez obzira na primanja stanovništva.
 
Da li je to uzrok propalih zgrada u Portugalu? Sa druge strane mi nemamo nikakva ograničenja pa vidim da nam zgrade cvetaju od održavanja. Koliko vidim Austrija ograničava investitore ko može da gradi, gde i koliko će naplaćivati kiriju, da ne bi svaka šuša, domaća i strana sa viškom novca, grabila nekretnine i dizala cene u vis. Naša država za početak treba da počne da primenjuje zakone i naplaćuje porez, pa posle neka razmišlja o regulativi. Ne možemo mi da se merimo sa standardom jačih zemalja.
Realno, mi smo bili provincija carstva u propadanju, pa preživeli teške posledice dva svetska rata, pa komunizam, pa devedesete. Mnogo negativnih faktora.

No i pored toga ja vidim napredak. Za vreme komunizma su gradili nova naselja kreditima, a puštali stare zgrade da propadaju. Ja se još sećam propalih crnosivih fasada centra grada iz osamdesetih. Otud ona scena iz "Balkanskog špijuna" -Okrečite Beograd!

Devedesetih je propalo ono što su komunisti zidali. I za vreme komunista je nastao taj mentalitet da neko zaslužuje da živi na premijum lokaciji a istovremeno duguje infostan godinama, i naravno, očekuje da država plati održavanje zgrade.

Posle petog oktobra, pa sve do danas, čovek stvarno treba da bude maliciozan pa ne primeti koliko je grad sređeniji, bar što se fasada tiče. Iako je, na žalost, mnogo toga sređeno iz budžeta.

Sećam se koliko sam bio iznenađen kada sam video sređene fasade u Glavnoj ulici u Zemunu. Neke od socijalističkih zgrada su prvi put okrečene od kada su napravljene.

Svakako da je to pogrešan način, da se iz budžeta sređuju privatne zgrade, ali mislim da je najbolji sistem i štap i šargarepa. Neka država da neku stimulaciju bar dok sređivanje sopstvene zgrade ne postane navika, istovremeno propisujući kazne za nesređene fasade. Uostalom uveli su nekakve upravnike, doduše sa promenljivim uspehom, pa imaju poluge za takvu politiku.

Neka regulacija treba da postoji, ali to treba da bude usmereno na standarde gradnje, održavanja, uređenost prostora i slično. Određivanje cena od strane države je uvek kontraproduktivno jer je cena informacija. Informacija o vrednosti resursa. Određivanje cena dovodi do pogrešne alokacije resursa. Određivanje cena novca od strane FED je i dovelo svet u monetarnu krizu i uzrokovalo divljanje cena nekretnina.
 
https://www.ozonpress.net/blog/sledi-otezano-poslovanje-pad-potrosnje-i-otkazi-radnicima/ Samo pročitajte ceo tekst, jako je koristan a tiče se i cena nekretnina.
Pа ovaj priča sve suprotno nego Vradović, o čemu se tu radi?

...Да нам следи отежано пословање, велика корекција цена некретнина, још скупљи кредити, пад потрошње, а уз све то и губитак радних места. Ако су превидели, само да подсетим да је у мају стопа незапослености порасла на 10,1 одсто.
 
Loša stvar u svemu je što i kada pojeftini kvadrat biće skup, a dobra što će kirije drastično pojeftiniti.
 
Realno, mi smo bili provincija carstva u propadanju, pa preživeli teške posledice dva svetska rata, pa komunizam, pa devedesete. Mnogo negativnih faktora.

No i pored toga ja vidim napredak. Za vreme komunizma su gradili nova naselja kreditima, a puštali stare zgrade da propadaju. Ja se još sećam propalih crnosivih fasada centra grada iz osamdesetih. Otud ona scena iz "Balkanskog špijuna" -Okrečite Beograd!

Devedesetih je propalo ono što su komunisti zidali. I za vreme komunista je nastao taj mentalitet da neko zaslužuje da živi na premijum lokaciji a istovremeno duguje infostan godinama, i naravno, očekuje da država plati održavanje zgrade.

Posle petog oktobra, pa sve do danas, čovek stvarno treba da bude maliciozan pa ne primeti koliko je grad sređeniji, bar što se fasada tiče. Iako je, na žalost, mnogo toga sređeno iz budžeta.

Sećam se koliko sam bio iznenađen kada sam video sređene fasade u Glavnoj ulici u Zemunu. Neke od socijalističkih zgrada su prvi put okrečene od kada su napravljene.

Svakako da je to pogrešan način, da se iz budžeta sređuju privatne zgrade, ali mislim da je najbolji sistem i štap i šargarepa. Neka država da neku stimulaciju bar dok sređivanje sopstvene zgrade ne postane navika, istovremeno propisujući kazne za nesređene fasade. Uostalom uveli su nekakve upravnike, doduše sa promenljivim uspehom, pa imaju poluge za takvu politiku.

Neka regulacija treba da postoji, ali to treba da bude usmereno na standarde gradnje, održavanja, uređenost prostora i slično. Određivanje cena od strane države je uvek kontraproduktivno jer je cena informacija. Informacija o vrednosti resursa. Određivanje cena dovodi do pogrešne alokacije resursa. Određivanje cena novca od strane FED je i dovelo svet u monetarnu krizu i uzrokovalo divljanje cena nekretnina.
Čekaj, prvo napišeš "država d'uradi nešto" po pitanju propalih zgrada, pa onda napišeš "država ne treba da se meša". Pa valjda je logično ako očekuješ da se država meša u jedno da može da se meša i u drugo. Ja ako dam investitoru da uloži nešto u moju firmu valjda očekuje nešto za uzvrat (bar to održavanje da plaćaju i infostan). Može npr da ti sredi zgradu ali može i da ti kaže za koliko smeš da izdaješ. To nikako nije kontraprokutivno, kao što vidimo na primeru Germanskih zemalja. Evo ti još jedan primer kontraproduktivnosti kod nas, legalan šverc. Ako nešto odbija privrednike da se bave poslom to je legalan šverc, koga nema u drugim uredjenijim zemljama, ili se bar ne reklamiraju javno. Ovde je dovoljno otvoriti jednu popularnu stranicu za oglašavanje i videti legalan šverc na tone. To nisu "mali ljudi" to su čitavi hangari robe na poznatim lokacijama.
 
O kojoj konkurenciji se prica ovde konkretno? Investicija u turizam ja pozitivna za ekonomiju, industrija ja pozitivna, proizvodnja je takode pozitivna. Maksimalna eksplojtacija stanovnistva u koristu stanodavca nije u interesu opste ekonomije i drzave. Drzava propadne bez radne snage, moras da im obezbedis sve sta je potrebno da ostanu i budu maksimalno produktvni.
Austria i Nemacka imaju taj sistem, nebih rekao da im lose ide. A svako ko dobro zaradi kuka zbog poreza, takode i ja. Svako zeli da maksimalno profitira ali ako to dozvolis bez regulacije onda imas dzunglu gde manjinja eksploitise vecinu. Ali tvoj drugar moze slobodno da pise politicarima u Becu i da ih uci Srpsku ekonomiju, sigurno ce i neko od njih da mu odgovori.

Auh, kakva arogancija i neznanje. Postoji Austrijska škola ekonomije, protiv čijeg učenja Austrija vodi svoju politiku. Ne mora Srbin ništa da im priča.
Portugal, Spanija, juzna Italija, Grcka - sve te zemlje imaju slabo organizovanu drzavu, slabo se placa porez, siva ekonomija je ogromna i generalno rad se manje ceni. Ljudi iz tih zemalja dolaze kao ekonomski migranti u Austriju, Nemacku i Svajcarsku. Zato su bili na dnu evropske ekonomije.
Zbog ove eksplozije neznanja moram da održim lekciju o ekonomskoj istoriji tih zemalja, u glavnim crtama.

Južna Evropa je bila civilizovanija, kulturnija i razvijenija, ali je doba pomorskih otkrića donelo ogromne promene. Grčku je naravno uništio islam, kao i ceo Balkan.

Suprotno onome što većina ljudi misli zbog socijalističkih bajki, da je neko bogat jer je imao kolonije, kolonijalizam uništava i zemlje koje su kolonijalne sile. Portugal i Španija su bile najveće kolonijalne sile, a to je dovelo do uništenja sopstvenog zanatsva i dočekali su industrijsku revoluciju nepripremljeni. Svakako im nije pomoglo ni što su ostali pod uticajem katoličke crkve za razliku od proobrazovno i protržišno orijentisanih protestanata.

Italija je je najviše ekonomski pukla u doba pomorskih otkrića jer su se promenili trgovački putevi. Mediteran je postao relativno nebitan i jake trgovačke državice su propale. Za razliku od Španije i Portugala, sever Italije je zadržao zanatsku tradiciju i razvio se u vreme industrijske revolucije, ali je Jug zaostao zbog nekoliko faktora, jedan od njih je i što država nije obavljala osnovnu ulogu zaštite građana (videti teoriju o društvenom ugovoru) što je podstaklo nastanak mafije, čija je prvobitna uloga bila pružanje zaštite.

E sada o Austriji. Austrija je bila metropola Austro-Ugarske i u suštini je živela od polufeudalne eksploatacije svojih provincija. Kada se Austro-Ugarska raspala Austrija je upala u ogromnu ekonomsku krizu. Između dva svetska rata je bila u ogromnim problemima. Za razliku od Češke, koja je napredovala jer je veći deo industrije nekadašnjeg carstva bio u Češkoj.
Razlog je bio sledeći. Češka je imala zanatsku tradiciju iz srednjeg veka. Česi nisu imali politička prava kao Nemci i Mađari pa su u vreme industrijske revolucije počeli da se bave biznisom, to jest, razvojem industrije. U vreme raspada 80% industrije su držali Česi.

Dakle, Austrija je bila jedna od zemalja iz koje su se ljudi iseljavali zbog siromaštva. Na njihovu sreću su postali neutralna zemlja posle Drugog svetskog rata, i tada su se najviše razvili. Dok je Češka pala pod komuniste i propadala, Austrija je bila kapitalistička, nije trošila mnogo na vojsku, a koristila je svoj neutralni status u trgovini sa socijalističkim zemljama.

Ne postoji nikakva garancija da će Austrija nastaviti da bude prosperitetna zemlja. Uostalom, Nemačka industrija već ima ogroman pad aktivnosti i Austrija neće proći bolje.

I ne može se razumeti zašto su neke zemlje bogate a neke nisu bez poznavanja svetske ekonomske istorije.

Austrija je imala puno sreće posle Drugog svetskog rata, a sada sebe sabotiraju.
Neplaćanje poreza nema nikakve veze sa razvojem ovih zemalja, a organizovanost država, šta god to značilo, se menjala. Južna Italija je pored islama, jedina stvarna žrtva tzv. neorganizovanosti države. Mada bi mogli reći i da im je država (Kraljevina dvaju Sicilija) bila previše dobro organizovana u cilju sopstvenog očuvanja na račun stanovništva.
 
Kao što sam i rekao a evo sada i zvanična potvrda:

ECB raises rates to 22-year high, in no mood to pause​


Kamate će još više rasti jer je i FED rekao da nas do kraja godine očekuju još dva povećanja, a to znači da i ECB mora da sledi, samim tim i NBS. Tako da ko god traži ROI (nezavistan od inflacije) od oko 5% imaće ga u banci a ne mora više da ulaže u stanove ili apartmane. Dugoročno gledano nekretnine će opet da rastu, ali možda ako gledate period od 20-30 godina. Kratkoročno u narednih 2-3 će padati.
Pogledajte sad IT sektor, u Americi su počeli s otkazima u novembru/decembru 2022, i 6-7 meseci kasnije došlo je i do Srbije. Pale se cene 10-15% u EU, trebaće godinu do 2 da dođe do Srbije jer se ipak radi o nekretninama.
Ukratko - NISMO izolovano ostrvo. Keš postaje JAKOO skupa i retka roba i neće ga biti.
 
Najjaci grad,sa najjacim cenama i najjacom kanalizacijom.Sve pliva,govna i pishavina na sve strane al zato kvadrati po 3000e i ljudi se otimaju.Mozga bez!

To govori o stanju van BG kakvo je kad se svi doselili u BG. Ko hoće da zaradi više od minimalca mora da živi u jednom od urbanih centara. Kad bi bilo malo više regionalnog razvoja, ne bi se cela Srbija sjatila u BG i NS
 
Evo kako to izgleda u praksi. Moj poznanik je uplatio tri noci u Zlatibor mountain resortu 3 noci za preko 150 za noc, naravno na sajtu hotela. Za sebe jednog. Dobio je ne sobu, nego apartman od dve spavace sobe i kuhinjom. Kad je hteo da se okupa nema sapuna. Sidje on na recepciju zamoli za sapun, oni mu kazu to je Vlasnik apartmana trebalo da vam obezbedi, nema veze sa nama. I necete verovati, ali ne dadose mu sapun. Sva sreca pa je imao Fairy u kuhinji. Bolje skida masnocu.
Ne znam doduse da li je ovaj hotel od 5* u samom centru dovoljno Premium, ali ne znam da li trenutno ima skupljih tamo. Tako izgleda taj biznis sa kupovinom apartmana na zlatiboru. Prosudite sami koliko je to odrzivo.

Apartman je apartman. Nije hotel. Toalet papir, šampon, tečni sapun, se ostavljaju samo u malim količinama - da gosti imaju samo kad tek dodju DOK NE KUPE.
Isto kao što se za razliku od hotela, ne čisti i ne usisava svaki dan, niti se posteljina sredjuje svaki dan, tako se ni potrošne stvari ne dopunjuju.
Stranci recimo apsolutno znaju da je to tako.
Dobra je volja domaćina da li će da Vam ostavi flašu vina, rakije, pršuta, kafe... Dobra volja, ali ne i obaveza.
 
Ovde je daily trading :)
Ali dobro, to je sve opravdano. Kao i u svakoj drugoj trgovini. Kupujes deep, prodajes high. Svi bi da prodju povoljno.

Znaci ECB je na 4%. Još ima prostora da se stigne FED. Biće visoke kamate još bar 2 godine (preko 3%).
Pa sad. Realnu cenu kreira ponuda i potraznja. Realna cena je onoliko koliko su ljudi spremni da plate. Ako je neko platio kvadrat u Beogradu 3000 EUR, onda je to u tom trenutku realna cena.

Drugo je pitanje sta je odrziva ili da kazemo po narodski neka "normalna" cena. To sam racunao ranije na nekoj drugoj temi.

Istorijski gledano, npr. u SAD trziste nekretnina je ok i odrzivo funkcionisalo sve dok je cena prosecne kuce/stana bila na nivou tri prosecne godisnje zarade. Kada je presla preko toga, i u jednom trenutku dostigla nivo od 10 prosecnih godisnjih zarada, tada je trziste nekretnina u jednom trenutku krahiralo (ljudi vise nisu mogli da otplacuju).

To da je cena kuce jednaka 3 prosecne godisnje plate nije neki slucajan broj - to je iznos koji uz neku razumnu kamatu i ucesce moze da se otplati za 10-15 godina, ako se uzme da se trecina ukupnog prihoda trosi na stanovanje (sto je neki standard u razvijenim zemljama - mesecna rata bi trebalo da je trecina plate). To je da kazemo neka "zdrava" cena stana.

Ranije sam na osnovu ovoga racunao, i dosao do toga da u Beogradu prosecni kvadrat "treba" da kosta izmedju 700 i 1000 evra. Napominjem to je prosek. Baza mi je bila prosecna plata od 500 EUR i prvobitno ucesce od 20%.

Naravno postoje mnogi drugi faktori koji uticu na cenu - u Beogradu konkretno: velika potraznja a mala ponuda omogucavala je investitorima da imaju bezobrazno velike marze (setimo se prica o tome kako investitori nisu hteli da zabadaju asov bez garantovanog 100% profita), korupcija opstinskih sluzbenika koji se "ugradjuju" u svaku novogradnju (mislim da je procena bila da je to 20% ukupne cene kvadrata), zatim zamrseni i losi propisi koji gradjevinski poduhvat komplikuju i produzuju (i otvaraju bezbroj mogucnosti za korupciju na svakom koraku), takodje i vrlo mali porez na imovinu, koji omogucava nekome da ima prazan stan od 100 kvadrata u centru i da ga to ne kosta nista - ko nije cuo bezbroj prica o prodavcima stanova koji odbijaju godinama sve ponude dok ne dobiju cenu koju zele - oni to cine jer ih to, zapravo, nista ne kosta, pa onda velik broj nelegalnih i neuknjizenih stanova (za to banke nece da daju kredit u vecini slucajeva, dakle ako ne kupujes kesom nego kreditom, suzen ti je izbor), itd. itd.
Odlična računica ali realni prihodi su veći od onoga što se prikazuje jer ima dosta neregistrovanih transakcija
 
Auh, kakva arogancija i neznanje. Postoji Austrijska škola ekonomije, protiv čijeg učenja Austrija vodi svoju politiku. Ne mora Srbin ništa da im priča.

Zbog ove eksplozije neznanja moram da održim lekciju o ekonomskoj istoriji tih zemalja, u glavnim crtama.

Južna Evropa je bila civilizovanija, kulturnija i razvijenija, ali je doba pomorskih otkrića donelo ogromne promene. Grčku je naravno uništio islam, kao i ceo Balkan.

Suprotno onome što većina ljudi misli zbog socijalističkih bajki, da je neko bogat jer je imao kolonije, kolonijalizam uništava i zemlje koje su kolonijalne sile. Portugal i Španija su bile najveće kolonijalne sile, a to je dovelo do uništenja sopstvenog zanatsva i dočekali su industrijsku revoluciju nepripremljeni. Svakako im nije pomoglo ni što su ostali pod uticajem katoličke crkve za razliku od proobrazovno i protržišno orijentisanih protestanata.

Italija je je najviše ekonomski pukla u doba pomorskih otkrića jer su se promenili trgovački putevi. Mediteran je postao relativno nebitan i jake trgovačke državice su propale. Za razliku od Španije i Portugala, sever Italije je zadržao zanatsku tradiciju i razvio se u vreme industrijske revolucije, ali je Jug zaostao zbog nekoliko faktora, jedan od njih je i što država nije obavljala osnovnu ulogu zaštite građana (videti teoriju o društvenom ugovoru) što je podstaklo nastanak mafije, čija je prvobitna uloga bila pružanje zaštite.

E sada o Austriji. Austrija je bila metropola Austro-Ugarske i u suštini je živela od polufeudalne eksploatacije svojih provincija. Kada se Austro-Ugarska raspala Austrija je upala u ogromnu ekonomsku krizu. Između dva svetska rata je bila u ogromnim problemima. Za razliku od Češke, koja je napredovala jer je veći deo industrije nekadašnjeg carstva bio u Češkoj.
Razlog je bio sledeći. Češka je imala zanatsku tradiciju iz srednjeg veka. Česi nisu imali politička prava kao Nemci i Mađari pa su u vreme industrijske revolucije počeli da se bave biznisom, to jest, razvojem industrije. U vreme raspada 80% industrije su držali Česi.

Dakle, Austrija je bila jedna od zemalja iz koje su se ljudi iseljavali zbog siromaštva. Na njihovu sreću su postali neutralna zemlja posle Drugog svetskog rata, i tada su se najviše razvili. Dok je Češka pala pod komuniste i propadala, Austrija je bila kapitalistička, nije trošila mnogo na vojsku, a koristila je svoj neutralni status u trgovini sa socijalističkim zemljama.

Ne postoji nikakva garancija da će Austrija nastaviti da bude prosperitetna zemlja. Uostalom, Nemačka industrija već ima ogroman pad aktivnosti i Austrija neće proći bolje.

I ne može se razumeti zašto su neke zemlje bogate a neke nisu bez poznavanja svetske ekonomske istorije.

Austrija je imala puno sreće posle Drugog svetskog rata, a sada sebe sabotiraju.
Neplaćanje poreza nema nikakve veze sa razvojem ovih zemalja, a organizovanost država, šta god to značilo, se menjala. Južna Italija je pored islama, jedina stvarna žrtva tzv. neorganizovanosti države. Mada bi mogli reći i da im je država (Kraljevina dvaju Sicilija) bila previše dobro organizovana u cilju sopstvenog očuvanja na račun stanovništva.
To je tvoja interpretacija istorije bazirana na ideologiju u koju ti verujes. Svakako hvala za lekciju ali sve sam to vec cuo, u glavnom od amerikanskih intelektualca.
Jedino sto mi je novo je da Austrija nekako magicno napredovala zbog neutralnost i srece, a pre takode samo zbog imperijalizma. Druge zemlje mozda nisu htele biti imperijum, ili mozda se nisu setili na vreme to da probaju?
Taj laissez-faire stil ekonomije dovede u najboljem slucaju do toga sta vidis u Americi (veliko bogatstvo manjine sa gated communities itd, veliko siromastvo i kriminalitet za ostalih, relativno mala srednja klasa) jer je bazirano na eksploitaciji. Mocnom coveku ne treba drzava da ga zastiti, njemu ne treba penzija, zdravstveni sistem ili socijalni sistem. Cak mu je bolje da drzava ne postoji i da vlada zakon dzungle gde on moze da radi sta hoce. To smo i videli u Rusiji 90tih godina i takode na nasem prostoru kad su izvrsili privatizacije svega sta je bilo vredno.
Elitnoj klasi Americi ta ideologija odgovara jer im opravdava da rade drugima sta god prode. Jer taj koji ima najvecu silu u dzungli na svojoj strani je a priori uvek u pravu. To generalno svim divljacima odgovara, takode i nasima. Ako se stranac pojavi ko je spreman da plati duplu kiriju onda najavis porodici koja tu trenutno zivi da moze da se seli ut toku 7 dana - dovidjenja! To je zakon trzista, sto je u stvari dzungla i cista samovolja.
Austrija nije jedan izolovan magicni slucaj, u glavnom se vidi slicna politika u svih Germanskih drzavama (Austrija, Nemacka, u delima Svajcarske jer vise naroda tamo zive, Norveska, Svedska, Danska, Holandija, Island) sa vecim porezima, vecom srednjom klasom, jak socijalni sistem, fokus na industriju i izuzetno strogo sta se tice regulacije.
Ako ja mogu da biram onda bih zeleo da Srbija bude vise kao Austrija ili Nemacka (bez one strane LGBT, laissez-faire ideologije koje su njima nametnuli divljaci iz Amerike) i manje lici na neku dzunglu gde se sve moze ako imas pare.
 
To je tvoja interpretacija istorije bazirana na ideologiju u koju ti verujes. Svakako hvala za lekciju ali sve sam to vec cuo, u glavnom od amerikanskih intelektualca.
Jedino sto mi je novo je da Austrija nekako magicno napredovala zbog neutralnost i srece, a pre takode samo zbog imperijalizma. Druge zemlje mozda nisu htele biti imperijum, ili mozda se nisu setili na vreme to da probaju?
Taj laissez-faire stil ekonomije dovede u najboljem slucaju do toga sta vidis u Americi (veliko bogatstvo manjine sa gated communities itd, veliko siromastvo i kriminalitet za ostalih, relativno mala srednja klasa) jer je bazirano na eksploitaciji. Mocnom coveku ne treba drzava da ga zastiti, njemu ne treba penzija, zdravstveni sistem ili socijalni sistem. Cak mu je bolje da drzava ne postoji i da vlada zakon dzungle gde on moze da radi sta hoce. To smo i videli u Rusiji 90tih godina i takode na nasem prostoru kad su izvrsili privatizacije svega sta je bilo vredno.
Elitnoj klasi Americi ta ideologija odgovara jer im opravdava da rade drugima sta god prode. Jer taj koji ima najvecu silu u dzungli na svojoj strani je a priori uvek u pravu. To generalno svim divljacima odgovara, takode i nasima. Ako se stranac pojavi ko je spreman da plati duplu kiriju onda najavis porodici koja tu trenutno zivi da moze da se seli ut toku 7 dana - dovidjenja! To je zakon trzista, sto je u stvari dzungla i cista samovolja.
Austrija nije jedan izolovan magicni slucaj, u glavnom se vidi slicna politika u svih Germanskih drzavama (Austrija, Nemacka, u delima Svajcarske jer vise naroda tamo zive, Norveska, Svedska, Danska, Holandija, Island) sa vecim porezima, vecom srednjom klasom, jak socijalni sistem, fokus na industriju i izuzetno strogo sta se tice regulacije.
Ako ja mogu da biram onda bih zeleo da Srbija bude vise kao Austrija ili Nemacka (bez one strane LGBT, laissez-faire ideologije koje su njima nametnuli divljaci iz Amerike) i manje lici na neku dzunglu gde se sve moze ako imas pare.
Možda Amerikanci nemaju najegalitarnije uređen društveni poredak i najpravilniju raspodelu resursa, ali imaju jedan veoma slikovit idiom- put one's money where one's mouth is. Pričaš da se u Beču stanovi izdaju za 6 eur/m2 i plaća 50% poreza tako da stanodavcima u proseku ostaje zarada o 3 eur/m2 i da se to njima itekako isplati, a ovi naši alavi stanodavci naplaćuju kirije po 10-15 eur po m2 i sve trpaju u svoje džepove. Međutim, ne govoriš zašto ti ne uložiš svojih 250k eur u neki prosečan trosoban stan u NBG starogradnji i ne središ ga za izdavanje, ali ne stranim državljanima po tržišnim cenama, nego srpskim porodicama na osnovu srpske prosečne plate, tako da izdatak za stanovanje ne prevazilazi 30% porodičnog budžeta. Po ovoj kalkulaciji, može da ti ostane 250 EUR mesečno zarade, isto kao stanodavcima u Beču, a siguran sam da bi ti neko bi ti mnoge porodice u Srbiji bile zahvalne da im prirediš takvu mogućnost.
 
Možda Amerikanci nemaju najegalitarnije uređen društveni poredak i najpravilniju raspodelu resursa, ali imaju jedan veoma slikovit idiom- put one's money where one's mouth is. Pričaš da se u Beču stanovi izdaju za 6 eur/m2 i plaća 50% poreza tako da stanodavcima u proseku ostaje zarada o 3 eur/m2 i da se to njima itekako isplati, a ovi naši alavi stanodavci naplaćuju kirije po 10-15 eur po m2 i sve trpaju u svoje džepove. Međutim, ne govoriš zašto ti ne uložiš svojih 250k eur u neki prosečan trosoban stan u NBG starogradnji i ne središ ga za izdavanje, ali ne stranim državljanima po tržišnim cenama, nego srpskim porodicama na osnovu srpske prosečne plate, tako da izdatak za stanovanje ne prevazilazi 30% porodičnog budžeta. Po ovoj kalkulaciji, može da ti ostane 250 EUR mesečno zarade, isto kao stanodavcima u Beču, a siguran sam da bi ti neko bi ti mnoge porodice u Srbiji bile zahvalne da im prirediš takvu mogućnost.
Ti meni predlozis kao resenje za predatorsku ekonomiju i slabu drzavu da poklonim svoje pare? Ne, resenje je sprovedenje zakona u ovoj drzavi. Da svi placaju porez i da nema vise laznih prijava na minimalac tako da drzava moze da investira u infrastrukturu i da napreduje.
Ubedjen sam da ce i doci do toga kao sto su freelancerima naplatili porez 5 godine u nazad. To je jos lakse kod nekretnine.
Inace, ja ne kupujem nekretnine da zaradim na to, samo to sta cu ja licno da koristim. I pored toga ne verujem da neki trosoban stan u NGB moze vrediti 250k. NBG ima atmosferu kao one propale gradove iz vreme komunizma po Sibiru. Za 250k pre bih kupio dvosoban stan u Nici da provedem leto na azurnoj obali.
 
Poslednja izmena:
Ti meni predlozis kao resenje za predatorsku ekonomiju i slabu drzavu da poklonim svoje pare? Ne, resenje je sprovedenje zakona u ovoj drzavi. Da svi placaju porez i da nema vise laznih prijava na minimalac tako da drzava moze da investira u infrastrukturu i da napreduje.
Ubedjen sam da ce i doci do toga kao sto su freelancerima naplatili porez 5 godine u nazad. To je jos lakse kod nekretnine.
Inace, ja ne kupujem nekretnine da zaradim na to, samo to sta cu ja licno da koristim. I pored toga ne verujem da neki trosoban stan u NGB moze vrediti 250k. NBG ima atmosferu kao one propale gradove iz vreme komunizma po Sibiru. Za 250k pre bih kupio dvosoban stan u Nici da provedem leto na azurnoj obali.
Kad bi mogao da kupis dvosoban u Nici za 250k... Nisi ocigledno ni bio tamo a pricas o cenama. Mozda nekih 50km od Nice...
 
Vrh