Ako pod ‘normalnim’ drzavama smatras samo jedan deo EU, onda to bas i nije dobra definicija normalnog.Postoji jedna razlika izmedju Srbije i mnogih drugih zemalja. U normalnim zapadnim zemljama ti mozda nemas mogucnost da sa prosecnom platom kupis stan u centru glavnog grada. Ali imas para da kupis neki stan ili kucu na periferiji, i da to bude vrlo pristojno resenje, odakle mozes recimo metroom da za 15 min budes u centru grada. Ja ne bih imao problem da kupim stan na periferiji uredjenog grada koji ima metro i niz drugih stvari koje zivot cine normalnim, ali bih imao problem da kupim stan na periferiji Beograda gde nema parkinga, kanalizacije, odakle mi treba 2 sata do centra grada,... U normalnim zemljama pored 2-3 najveca grada u zemlji ti mozes sasvim lepo da zivis i u mnogim manjim gradovima, da tamo imas posao i zaradjujes, u Srbiji van Beograda (75%), Novog Sada (15%), i u nekoj meri Nisa (7%) i Kragujevca (3%) skoro da nemas nikakve perspektive. Mnogi moj poznanici koji su otisli u inostranstvo nisu otisli u glavne gradove tih drzava, neki zive cak i u selima u okolini tih nekih gradova, i sigurno im je bolje nego ovde, cim se ne vracaju.
Zakljucak: U Srbiji se samo centar velikog grada moze smatrati normalnom lokacijom. U normalnim zemljama ti imas puno normalnih lokacija (manja mesta, periferije gradova,..). A sad su i te nepozeljne lokacije postale preskupe za obicnog coveka. Danas covek sa prosecnom platom moze da kupi stan jedino u onim malim mestima odakle svi beze i gde nikad nece moci da nadje posao, sto bi bilo ludacki potez. Znaci, nesto je trulo.
Plus to idealizovanje zapadnih predgradja, kao da ti svuda staje metro ispred kuce i svuda si za 15 min na poslu, samo se u Bgu vozis dva sata min (zaista ne znam odakle treba da putujes u Bgu da bi isao dva sata u jednom pravcu). Pricas o tome da ljudu posu bajke kako je Srbija najbolja na svetu (sto niko ne radi) a sam pises tragedije gde je Srbija duplo gora nego sto u realnosti jeste.