Itekako je objasnio.
Svaka stavka u onom clanku je bitna, a ova je recimo najbitnija:
Vlast se bodri ukazujući da su parametri rizika i zaduženosti pod kontrolom i da je, na primer, javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod ispod 60 procenata, te da je Srbija po ovom parametru bolja od velikog broja EU država. Blago rečeno, ova vrsta pokazatelja koji se baziraju na BDP-u u evrima ne vrede ni po lule duvana – to se odnosi na države koje se zadužuju u tuđoj valuti, čiji se građani i privreda efektivno zadužuju u stranoj valuti i čija je štednja u tuđoj valuti. Ekonomske krize uvek iznova pokažu besmisao ovih pokazatelja.
Ključni parametri finansijskog rizika računaju se tako što se visina javnog duga, spoljnog duga, budžetskog deficit i sl. stavljaju u odnos s visinom nominalnog BDP-a iskazanog u evrima (ili dolarima). Što su koeficijenti niži, rizik krize je manji. Slabost ovog pokazatelja je što je tako iskazan BDP prvo uvećan stopom inflacije, a potom dodatno uvećan i nerazumno jakim kursom dinara. Što je inflacija veća, a kurs jači i stabilniji, BDP u evrima je fiktivno veći. Što je BDP veći, pokazatelji rizika su fiktivno povoljniji i sve udaljeniji od realnosti.