Ne, ne, molim vas! Nemojmo se skrivati iza porodica sa malom decom, nataliteta ili opšteg boljitka u državi iza ovakvih izjava! Isti ti mladi roditelji mogu živeti i u nekom malom gradiću ili na selu u kući, to je nebitno za ovu diskusiju. Čak šta više natalitet opada kod porodica koje dođu u Beograd i „osete čari“ velegrada. Onda bi pre obilazili sve ono što grad pruža nego rađali više dece. Najviše dece odnosno najveći natalitet danas u Srbiji je na teritoriji Kosova i Metohije, gde naši srbi koji imaju 3,4 ili više dece žive u porodičnim kućama, najčešće sa imanjem okolo, gde glava porodice radi u nekoj fabrici, firmi i plus od zemlje ili samo od zemlje. I to sve u jako neprijateljskom okruženju gde je i glava u torbi! Stvar za dublje razmišljanje! S druge strane natalitet u Beogradu, koji je najbogatiji od svih gradova, kafići puni, i ima sve druge pogodnosti je skoro užasan!
Ono što je diskusija i šta bi se moglo dobiti dodatnim oporezivanjem je uvođenje reda u rentijerstvo i otvaranje novih mogućnosti za druge grane koje su usko povezane sa tim. Recimo, kad bi se dozvolilo da ja mogu svojih 10 ili 20 hiljada evra da plasiram u izgradnju neke zgrade koja će služiti kao hostel, konačište ili čak hotel sa recepcijom i da u skladu sa veličinom investicije počnem jednog dana da dobijam prinos od izdavanja ili poslovanja iste. Da čak ne moram da kupim ceo stan, već samo jedan deo. Na taj način bi se čak mogla povećati izgradnja i građevinska industrija, ali u jednom uređenijem smislu, gde bi pored ulagača i država imala korist, odnosno celo društvo. Pojavili bi se i prioriteti u industriji, šta, gde, koliko tačno, je ustvari realno potrebno izgraditi. Ne znam da li to postoji u Zakonu, ali takav bi kupac postao investitor koji bi ulagao ali brzo mogao i da proda svoj udeo.
Iako živim u Beogradu, moram priznati da ovaj grad postaje nesnosan od gužvi, nervoze i jednog novotarskog laktaškog duha koji prosto napada svakog čoveka u toj nekakvoj „užurbanosti“ i koji se bez maske naročito jasno vidi u saobraćaju. U manjim mestima to nije slučaj. Opuštenije se živi. Dešava nam se jedna po meni užasna „beogradizacija“ društva i zemlje, koja utiče negativno na manire, kulturu pa ako hoćete i na samu ljudsku dušu! I naročito još kad vidiš te užasne zgrade tzv „krmače“ i „teške“ i glomazne komplekse oko sebe bez ikakve estetike...
Stvarno nemam ništa protiv izgradnje, ali nekad su se predratni investitori prosto utrkivali čija će zgrada da bude lepša. Zato je danas svakom turisti interesantno da prošeta starim delom grada i uživa u fasadama, čak i malih, uzanih i nesređenih ulica