У развијенимим државама заиста се више подстиче пољопривреда, али су и почетне позиције и резултати потпуно супротни нашој ситуацији.
1.У Србији је проценат руралне популације и даље огроман у односу на те развијеније земље, па ће и даље (бар још једну или две генерације) трајати притисак на градове.
2. Њихова пољопривредна производња је много јача од наше, а опет је удео пољопривреде у укупној економији много нижи, што говори о томе да је код нас пољопривреда чак и најближа тим земљама, и да више каскамо у другим областима.
3. Наша села по пасивним крајевима имају језиву будућност. Потребна су гигантска средства, за нас незамислива, да би се ту нешто преокренуло, а не видим ни шта би то било. А ова села која имају неку будућност ће бити богатија, али са трендом даљег укрупњавања газдинстава, и смањења популације.
Дакле, и у случају неулагања у село, и у случају великих улагања, ефекат депопулације је неизбежан. А то значи даљи притисак на урбану популацију и делатности. Наравно, и на некретнине. И то све причам као неко ко управо купује своју другу сеоску некретнину.