Cene nekretnina

[Boža M]

I da, koliko god se Džordani Belforti s ove teme ljutili i odbijali da priznaju, South Park je u minut vremena objasnio suštinu i mehanizam moderne ekonomije i lelemuda koji je kroje:

Izem ti ja nauku koja funkcioniše sa načelom da svakih 10 godina možda dođe do svetske krize i da je to normalno. Realno, ku**on od nauke u službi onoga ko najviše plati. Fuj.
Biće pravo čudo ako s takvim ku***nom od nauke i uređenja dočekamo 2050. bez potpunog kolapsa svetske ekonomije i društava.

Ekonomija nije nauka u smislu u kome je fizika nauka. Sve društvene "nauke" su naučne discipline, to jest, imaju neke osobine nauke, ali nemaju mogućnost predviđanja, kao što astronomija ima mogućnost izračunavanja putanje tela meteora i slično. Mogu da govore o zakonomernostima, trendovima i slično. Pitanje je da litreba da razvijaju svoj poseban metod itd. Problem postojanja slobode volje je posebna priča. Nobelova nagrada za ekonomiju nije originalna nagrada koju je ustanovio Nobel, jer on nije smatrao ekonomiju naukom. Tu nagradu je počela da dodelju švedska centralna banka- khm, khm - centralna banka.

 

[Boža M]

U vreme kraha berze 1929. u Americi je vazio zlatni standard. Drzave su bile suspendovale zlatni standard tokom Prvog svetskog rata, ali su mu se onda vratile nakon rata. Amerika je ukinula zlatni standard 1932, nakon kraha berze. Nakon toga je pokrenut New deal, a Keynesijanska ekonomija je bila ekonomski model sve do 1970-ih. Teza da su oni "pripomogli izbijanje Drugog svetskog rata" zvuci kao spekulacija iz najdubljeg mraka teorija zavere.

Nije postojao međunarodni zlatni standard i nije postojalo tržišno određivanje cena zlata i valuta već je svaka država pravila neke svoje cene koje su bile nerealne i neke valute su bile precenjene a neke potcenjene.

Teza da je ekonomska kriza pripomogla izbijanje Drugog svetskog rata spekulacija iz najdubljeg mraka teorija zavere?! Pa, to je zvanična istorijska teza.

Ja samo tvrdim da je državni intervencionizam (New deal) posle 1929 zapravo zaoštrio krizu i napravio je dugoročnom, jer državni intervencionizam u ekonomiji uglavnom pravi više štete nego koristi. Bio je veliki pad berze 1921 od 47%, ali vlada je suviše bila zaokupljena posleratnom spoljnom politikom, pa se ekonomija oporavila sama od sebe, pre nego što se država umešala.

Na primer, kada bi se sada država umešala na tržište u Srbiji i počela da određuje koliko će da koštaju stanovi, građevinski materijal, zemljište itd. to bi dovelo do poremećaja. Pošto bi država verovatno propisala niže cene, došlo bi do smanjenja gradnje i nestašice stanova.

Kejnzijanski model je i sad živ i zdrav i zato imamo prezadužene države, firme, preduzeća i visoku svetsku inflaciju.

 

[Defke]

Sve je stvar u tome kolike ce cene biti 2025-2030. A logika je da ce biti trajni pad i cene nikada nece biti ovako sumanute. Jer realno ovde je sve manje stanovnika, a ako se nekim cudom desi da udjemo u EU onda ce biti jos manje, tako da ili ce biti mnogo manje ili ce biti uzasno manje stanovnika. Tako da sad trenutno deluje kao promasaj al kad saberes kiriju, recimo poskupljenje po m2 u poslednje 3 godine je u mom slucaju za ono sto sam hteo kupiti kao 10 godina kirije. A drugo cene se drze vestacki, nadamo se da ce ova mafija morati da ode za 2 godine makar iz Beograda i Novog Sada.

Razni scenariji koji se ovde pominju ovde su noguci ali taj da ce 2025-2030 biti trajno nize cene verovatno najmanje.

Ako ti je ‘iselice se ljudi i promenice se vlast pa ce pasti cene’ logika kojom nekoga savetujes da da jos 3-8 godina kiriju gazdi, bolje nemoj nista da savetujes.

 

[Bender Rodriguez]

Ekonomija nije nauka u smislu u kome je fizika nauka. Sve društvene "nauke" su naučne discipline, to jest, imaju neke osobine nauke, ali nemaju mogućnost predviđanja, kao što astronomija ima mogućnost izračunavanja putanje tela meteora i slično. Mogu da govore o zakonomernostima, trendovima i slično. Pitanje je da litreba da razvijaju svoj poseban metod itd. Problem postojanja slobode volje je posebna priča. Nobelova nagrada za ekonomiju nije originalna nagrada koju je ustanovio Nobel, jer on nije smatrao ekonomiju naukom. Tu nagradu je počela da dodelju švedska centralna banka- khm, khm - centralna banka.

Jednim delom se slažem. S tim što moram opet da istaknem da ja odavno ne očekujem od ekonomije i svetskih ekonomista da bilo šta predvide, jer je evidentno da su u tome efikasni taman koliko i Vidovita Zorka ili Milan Tarot. Ono što pak očekujem je da se počne sa preuzimanjem odgovornosti za svoja (ne)dela i za pravno odgovaranje pred sudovima i institucijama. I Pravo je društvena nauka koja je daleko od egzaktne i takođe ima pregršt svojih mana. Pa ipak, iako se redovno dešava da u njemu neko kriv šeta slobodan, a neko nedužan se strpa iza rešetaka, određeni procenat slučajeva (ne 100% ali ne ni 0%) završi se zadovoljavanjem pravde i konkretnim zaključcima i konkretnim snošenjem posledica.

U ekonomiji toga nema. Svetski ekonomisti, dakle oni koji se bave makroekonomijom i to na međunarodnom nivou, su u stvari jedne velike licemerčine i hohštapleri. Koji kada treba da namlate pare i nasamare nekog, se predstavljaju kao naučnici jedne egzaktne nauke. Koja kaže da ako imaš 2 jabuke i dobiješ 2 jabuke, imaćeš 4 jabuke. I sve je to divno i bajno dok se ne desi neko nepredviđeno njesra ili dok neki još jači ekonomista i bogataš ne odluči da pokrade još više putem neke krize. E onda svi ti svetski ekonomisti i makroi, da ih tako nazovem, šaltaju priču i izgovore na to da ekonomija nije egzaktna nauka i da je sve samo pretpostavka i da zato niko nikad ne može ni za šta da odgovara.

Malo morgen. Kao što u društvu pravne norme proizilaze iz moralnih i društvenih normi, i kao što se sve u društvu može pravno definisati, tako i ovakve prakse ekonomista-makroa mogu i moraju da budu podložne krivičnom gonjenju i odgovornosti. Dok se to ne desi, ekonomija na makro i svetskom nivou za mene nije nauka ni u kakvom pogledu, nego jedna piramidalna šema na ivici gatanja, numerologije i šarlatanstva.

I dalje ću imati poštovanja prema običnim i mikro ekonomistima širom sveta, koji čine 80%, i koji na svakodnevnom nivou rade u sferi poslovanja neke firme i rade konkretne računice i konkretne stvari. Ali što se tiče svetskih ekonomista, što se tiče berzi, što se tiče raznih tih makroa kako ću od sad da ih zovem... Davos, MMF, Svetska banka, Evropska banka, Euribor, G7, ekonomski instituti, ekonomski analitičari, finansijske kuće... za mene su svi oni mrtvi. I kredibilni su u svemu taman koliko i npr jedan HerbaLife. Ili Jezda i Dafina. Ili neki drugi sličan ološ.

I kad god budem mogao, gde god budem mogao, kad god se negde pokrene priča o makro ekonomiji, podsećaću ljude na to kakvim hohštaplerima i gluperdama se daje da vode svetsku ekonomiju, a nikad nijedna od tih gluperdi i hohštaplera nikad nije odgovarala niti robijala. Pa što više ljudi zamrzi makro ekonomiju kao disciplinu, to bolje.

Svetska i makro ekonomija je u stvari nauka o hohštapleraju i kriminalu. Institucionalizovani kriminal i finansijsko gatanje. I od sad pa nadalje ću tako da je i tretiram i etiketiram.

 

[mariks]

Sve je stvar u tome kolike ce cene biti 2025-2030. A logika je da ce biti trajni pad i cene nikada nece biti ovako sumanute. Jer realno ovde je sve manje stanovnika, a ako se nekim cudom desi da udjemo u EU onda ce biti jos manje, tako da ili ce biti mnogo manje ili ce biti uzasno manje stanovnika. Tako da sad trenutno deluje kao promasaj al kad saberes kiriju, recimo poskupljenje po m2 u poslednje 3 godine je u mom slucaju za ono sto sam hteo kupiti kao 10 godina kirije. A drugo cene se drze vestacki, nadamo se da ce ova mafija morati da ode za 2 godine makar iz Beograda i Novog Sada.

I kad dodje ta 2025-2030 i tvoje proročantsvo se ostvari opet ćeš dati 10god kirije umesto da si polovinu stana otplatio. Rečeno je već, za život je sasvim druga matematika.

Ne noviji, nego veoma stariji.
Do tada sam bio podstanar.
Da nisam nasledio taj stan i dalje bih bio podstanar.
Pokosavao sma dugo da zamenim stan, ali to je islo jako tesko.

Moram da kazem da su mi kao kupci dolazili ljudi koji su imali kesa da kupe stan, sa pricom "Hocu cerkici da kupim jos jedan stan u centru". Pere se novac, ima se, moze se. Neko ko ima 500-600 hiljada u banci, hoce da dversifikuje, sta mu je jos jedan stan od 60 m2.
Sa druge strane imate "obicne ljude" neukljucene u partijski kriminal. Oni kupuju na kredit, bitna im je rata kredita. Mislim da je oko 3/4 kupaca bilo kreditno.
A imate i tzv kombinatore koji otplacuju jedan kredit, ali kupuju drugi stan, uvek na ivici, jedan korak pre sudskih izvrsitelja itd.
Zatim, mini investitori - upoznao sma jednog dedu koji neprekidno plovi na rastu cena. Kupuje manji stan, sredi ga, zatim ga prodaje i kupuje novi, Uvek zaradjuje na razlici u ceni.


Mislim da je stvar jednostavna. Dokle god smo nesuverena drzava prikopcana na EU i USA monetarnu sisu i dokle god oni stampaju pare, cena ce samo da raste.
Kod njih ima nekih kolebanja i podizanja kamata, ali mislim da vise nisu u stanju da funkcionisu bez masivnog stampanja para.

Pa takvih je koliko hoćeš, koji kupuju još jedan stan. Kladim se da ih ima i ovde na temi i da navijaju za kolaps jer kupuju možda ne drugi ali treći, četvrti... A i tih mini investitora ima mnogo. To je srž "problema", a ne tamo neki Pera agent i kriminalci. Kad bi bar kirije bile manje ali već par godina je i vrabcima jasno da se više isplati dati ratu kredita nego kiriju.

 

[MC_]

Medjutim 3/4 su kreditni kupci,
To su nesrecni ljudi koji se jako muce.
Na nih ce uticati skok kamata. U USA se to vec desilo. MIslim da banda koja preliva stampani novac u real estate ne sme to da dozvoli i da ce se stampati pare koliko je god moguce.

Ovi koji imaju kes, oni se ne zure, oni ne resavaju svoje stambeno pitanje, dodju sa rukama u dzepovima, ako stan i najmanje odstupa od ideala koji zele, odustaju. Takodje, vrlo cesto daju smesno niske cene, tek da probaju. Kreditni kupci, pardoksalno, nude iznose bliske stvarnoj ceni stana.

Tesko je biti pod kreditom, rob kredita. Sto kazu Holandjani, kad muz i zena udju u kredit nema vise seksa.
Na kraju, cak iako bacis 12 godina kirije, kao sto sam bacio ja, psihicki mi je bilo lakse tako.

U Zap. Evropi su nekada postojale stambene korporacije koje su drzale nizu cenu stanova, neka vrsta socijalnih stanova. Ta kav stan se ceka 10 godina, ali to je za ljude koji nece u kredit.

MIslim da svako ko moze, koga ne vezuje briga o deci ili starim roditeljima, narocito ko ima zemlju ili stan drugde treba da se iseli iz Beograda. Ovo nije za zivot. Ovoje djubriste koje oblikuju investitori. Beograd je zapusten grad, mentalitet ljudi je odvratan. Kad sam bio klinac nisam to shvatao, mislio sam da je Bgd. najbolji grad na sveti. Cak i sa 25 godina voleo sam Beograd. Sramota me je sad koliko sam bio ogranicen.

 

[Boža M]

I kad dodje ta 2025-2030 i tvoje proročantsvo se ostvari opet ćeš dati 10god kirije umesto da si polovinu stana otplatio. Rečeno je već, za život je sasvim druga matematika.

Pa takvih je koliko hoćeš, koji kupuju još jedan stan. Kladim se da ih ima i ovde na temi i da navijaju za kolaps jer kupuju možda ne drugi ali treći, četvrti... A i tih mini investitora ima mnogo. To je srž "problema", a ne tamo neki Pera agent i kriminalci. Kad bi bar kirije bile manje ali već par godina je i vrabcima jasno da se više isplati dati ratu kredita nego kiriju.

Iako se ne slažem sa Milošem 78, nije baš da su rate kredita uporedljive za kirijom, osim ako se nema za veliki procenat učešća. I to sa malim kamatnim stopama kakve su sad. Da stvar bude gora, posle 10 godina od recimo 25 godina, uglavnom je otplaćena kamata kredita, a glavnica je samo načeta.

Dobra stvar sa poskupljivanjem nekretnina poslednjih godina je to što u slučaju nemogućnosti otplate kredita, prodajom stana čovek može da se pokrije, pa možda mu i ostane nešto novca, ako dođe u tešku situaciju. Od 2009 do 2016 je bilo obrnuto. Ko je došao u takvu situaciju, ostao bi dužan banci.

 

[marketwatcher]

Teza da je ekonomska kriza pripomogla izbijanje Drugog svetskog rata spekulacija iz najdubljeg mraka teorija zavere?! Pa, to je zvanična istorijska teza.

Ja samo tvrdim da je državni intervencionizam (New deal) posle 1929 zapravo zaoštrio krizu i napravio je dugoročnom, jer državni intervencionizam u ekonomiji uglavnom pravi više štete nego koristi. Bio je veliki pad berze 1921 od 47%, ali vlada je suviše bila zaokupljena posleratnom spoljnom politikom, pa se ekonomija oporavila sama od sebe, pre nego što se država umešala.

Na primer, kada bi se sada država umešala na tržište u Srbiji i počela da određuje koliko će da koštaju stanovi, građevinski materijal, zemljište itd. to bi dovelo do poremećaja. Pošto bi država verovatno propisala niže cene, došlo bi do smanjenja gradnje i nestašice stanova.

Kejnzijanski model je i sad živ i zdrav i zato imamo prezadužene države, firme, preduzeća i visoku svetsku inflaciju.

Namestas cinjenice da bi se uklopile u tvoj (libertarijanski?) zakljucak:

- Vreme vazenja zlatnog standarda nije bilo vreme vece ekonomske stabilnosti i blagostanja - krize su bile cesce i dublje (do 1930: u proseku svake 3-4 godine, trajale u proseku po 2 godine, sa prosecnm padom autputa od 20%; nakon 1930: u proseku na 6 godina, u proseku traju po 10 meseci, sa prosecnim padom autputa od 5%).
- Ukidanje zlatnog standarda nije prethodilo krizi 1929. nego je zlatni standard ukinut nakon krize (1933).
- Kriza, a ne odgovor na krizu (New deal, 1933) je ta koja je dovela do pada medjunarodne trgovine i poverenja i dolasku Hitlera na vlast.
- New deal nije ni na koji nacin zaostrio krizu, koja je bila na vrhuncu te 1933, vec je zapoceo oporavak.
- Ekonomija se nije oporavila sama od sebe, vec je oporavak usledio tek sa pokretanjem New deala.
- Upravo je uspeh New deala bio motivacija za godine dominacije Keynesijanske misli sve do 1970-ih, kada je prestao da funkcionise (u donekle slicnim okolnostima kao danas).
- 1980-ih je Keynesijanski model zamenio tzv. neoliberalni model (i rasprava levice i desnice se godinama vodila upravo o tom prelasku).
- Novo poglavlje je pocelo nakon 2008, a ovo poslednje 2020.

Trenutni sistem ima razlicite probleme i izazove, ali ideja povratka na nesto sto nije funkcionisalo ni pre 100 godina, zasnovana na neutemeljenim spekulacijama i teorijama zavere, bez razumevanja ni sleda dogadjaja ni razloga nefunkcionisanja i napustanja tog prethodnog sistema, sigurno nisu bolje resenje. To ne znaci da nema prostora za promisljanje i kritiku i monetarnog sistema i drzavnog intervencionizma, samo bi oni trebali biti zasnovani na cinjenicama i dubljem promisljanju.

Po meni je, na primer, na trzistu nekretnina zapravo potreban veci drzavni intervencionizam, ali na nacin koji bi uticao na smanjenje nejednakosti i pozitivan urbani razvoj:

- Drzava bi trebala da se mnogo vise angazuje u pogledu urbanog razvoja, opredeljujuci vece gradske zone za buduci razvoj stanova, komercijalnih i kulturnih sadrzaja.
- U tim zonama bi trebala da definise mnogo vise urbanisticke i arhitektonske standarde, a narocito standarde za javne i zelene povrsine.
- U tim zonama bi drzava trebala da iskoristi ono najbolje od kapitalistickog sistema nadmetanja i proizvodnje, a to je da se razliciti investitori nadmecu i predlazu projekte za realizaciju, a da kroz strucne analize i javne rasprave budu izabrana najbolja resenja.
- Za postojece gradske celine i stambeni fond uzasnog kvaliteta (zbijene zgrade, lose projektovani stanovi, adaptacije, nadogradnje i ostale budzevine, los pogled, nedostatak privatnosti, nedostatak javnih zona i zelenih povrsina), drzava bi takodje trebala da ima plan unapredjenja i razvoja.
- Drzava bi poreskom i kreditnom politikom trebala da stimulise kupovinu stanova za zivot, a ne za investiranje. Nije nam potrebna rentijerska ekonomija. Svaki drugi ili treci i sledeci stan u vlasnistvu bi trebao da se oporezuje po mnogo visim stopama od prvog stana.
- Drzava bi trebala da doprinese manjoj ciklicnosti (vecoj stabilnosti) ponude i cena nekretnina, tako sto bi intervenisala kroz pokretanje projekata i povecanje ponude kad god je ponuda manja od traznje.

Umesto toga desava se sve suprotno:

- Drzava nema gotovo nikakve planove i ne namece gotovo nikakve standarde. Na vrhunskim lokacijama u Beogradu grade se stambene solitercine bez ikakve arhitektonske vrednosti i javnih sadrzaja, samo u svrhe privatnog profita i parkiranja privatnog kapitala. U mnogim delovima Beograda ulice, trotoari, javne i zelene povrsine su sve manje.
- Nema nadmetanja projekata i investitora, strucne evaluacije, javne rasprave za najbolje lokacije u gradu.
- Nema nikakvog plana za postojeci stambeni fond.
- Poreska politika stimulise akumulaciju privatnog kapitala u nekretninama i rentijersku ekonomiju.
- Drzava se hvali ciklicnoscu i rastom cena kao signalima i simbolima ekonomskog prosperiteta nove klase, bez ikakvog osvrta na pitanje dostupnosti stanova i nejednakosti.

 

[Tin]

Forum treba da limitira samo jedan profil sa jedne IP adrese.

 

[Nokia666]

Forum treba da limitira samo jedan profil sa jedne IP adrese.

Odlicna ideja!

 

[Sava Sava]

Umesto da ulažemo u decu i podsticaje rađanja, nama je prioritet uvoz radnika iz Nigerije, Bangladeša, Vijetnama, i gradnja betonskih plastično-stiroporskih grdoba, kojima se veštački diže cena. Sve ima svoj početak i kraj.

 

[dejv]

Ima li info u vezi kvartalnog izveštaja rgz hoće li izbaciti?

koliko sam procenio prema podacima sa njihove baze, prodaja je pala 15-ak posto u odnosu na prvi kvartal. Cene su verovatno ostale iste ako nisu i porasle, teško je proceniti pošto od hakerskog napada ne radi aplikacija koja agregira podatke iz rgz baze.

 

[milos78]

A takodje zasto ljudi ne razmisljaju o preseljenju iz grada. Npr u Rumi stanovi 1200 / m2 a u Beogradu 2500 / m2.

I kad dodje ta 2025-2030 i tvoje proročantsvo se ostvari opet ćeš dati 10god kirije umesto da si polovinu stana otplatio. Rečeno je već, za život je sasvim druga matematika.

Pa takvih je koliko hoćeš, koji kupuju još jedan stan. Kladim se da ih ima i ovde na temi i da navijaju za kolaps jer kupuju možda ne drugi ali treći, četvrti... A i tih mini investitora ima mnogo. To je srž "problema", a ne tamo neki Pera agent i kriminalci. Kad bi bar kirije bile manje ali već par godina je i vrabcima jasno da se više isplati dati ratu kredita nego kiriju.

Pricam o danasnjoj situaciji. Ne sta je bilo pre 3 ili 5 godina. Sad trenutno se nikakva kupovina ne isplati. Naravno da su u odnosu na trenutne cene, oni sto su kupili stan pre 3 ili 5 godina profitirali u odnosu na one koji zele stan a placaju kiriju.
Nego ja licno ne gledam cene, vec kvalitet zivota u Beogradu koji je uzasan. Posto vecina kupaca kupuje stanove od 50-60m2, ja da moram bih pre kupio stan negde blizu grada i resio problem nego uzimao kredit. Npr u Rumi, novogradnja 1200. Zasto da kupim na Vidikovcu za 2500? Kolima ocas posla a zivim u miru.

 

[milos78]

koliko sam procenio prema podacima sa njihove baze, prodaja je pala 15-ak posto u odnosu na prvi kvartal. Cene su verovatno ostale iste ako nisu i porasle, teško je proceniti pošto od hakerskog napada ne radi aplikacija koja agregira podatke iz rgz baze.

Pitanje jel stvarno bio hakerski napad ili na taj nacin zele da sakriju prave podatke o padu prometa jer ne moze da se uradi jasna analiza.

 

[Defke]

U Rumi ne dizu vestacki cene? Samo su se za Beograd to izorganizovali?

 

[mariks]

Iako se ne slažem sa Milošem 78, nije baš da su rate kredita uporedljive za kirijom, osim ako se nema za veliki procenat učešća. I to sa malim kamatnim stopama kakve su sad. Da stvar bude gora, posle 10 godina od recimo 25 godina, uglavnom je otplaćena kamata kredita, a glavnica je samo načeta.

Dobra stvar sa poskupljivanjem nekretnina poslednjih godina je to što u slučaju nemogućnosti otplate kredita, prodajom stana čovek može da se pokrije, pa možda mu i ostane nešto novca, ako dođe u tešku situaciju. Od 2009 do 2016 je bilo obrnuto. Ko je došao u takvu situaciju, ostao bi dužan banci.

Pa ne znam na koju kiriju mislis. Koliko kosta kirija za npr 70m2 na savskom vencu. Nek je prosek 2500e po m2 cena stana u tom slucaju sa kamatom je oko 195000e, 20% ucesca je 39000e ostaje 156000 sto na 240 rate mu dodje rata 650e. Da vidim da neko iznajmu tu kvadraturu u novogradnji na savskom vencu jeftinije, mozda uspe nesto neznatno i na duze. Ja sam racunao kamatu i glavnicu, uglavnom ako posle 7god ne otplatis stan onda bolje da ga ne otplacujes jer se ne isplati. Veci deo kamate je otplacen, a kredit sa povoljnijom kamatnom stopom tesko da ces da dobijes. I to pricamo za sadasnje cene mada danas jeste nepovoljnija situacija nego pre par godina.

A takodje zasto ljudi ne razmisljaju o preseljenju iz grada. Npr u Rumi stanovi 1200 / m2 a u Beogradu 2500 / m2.

Pricam o danasnjoj situaciji. Ne sta je bilo pre 3 ili 5 godina. Sad trenutno se nikakva kupovina ne isplati. Naravno da su u odnosu na trenutne cene, oni sto su kupili stan pre 3 ili 5 godina profitirali u odnosu na one koji zele stan a placaju kiriju.
Nego ja licno ne gledam cene, vec kvalitet zivota u Beogradu koji je uzasan. Posto vecina kupaca kupuje stanove od 50-60m2, ja da moram bih pre kupio stan negde blizu grada i resio problem nego uzimao kredit. Npr u Rumi, novogradnja 1200. Zasto da kupim na Vidikovcu za 2500? Kolima ocas posla a zivim u miru.

Razmisljas kao samac. Ok, ti imas kola, ti ces da vozis. A sta ce ti zena, dete? Pa ja bi prvi kupio ogroman stan, u stvari ne stan izgradio bih kucu na periferiji da imam taj luksuz da sam samo ja potreban za voznju i sve ostalo, a ne da zivim u 70 i kusur preplacenih kvadrata u blizini centra zbog gradksih prevoza. Ali zena nije vozac, a dete ne zna ni sta je voznja tako da i druge stvari igraju ulogu. Gde ce zena, dete da se leci, ide u skolu, kako zena da ide na posao... Opet dolazimo do toga da je matematika drugacija za onog ko kupuje za zivot sa porodicom.

 

[Sava Sava]

Hakerski napad na rgz, taman usput nešto da se odradi, po tome ispada da prodaja cveta, a prodaje nema. Evo dođite predveče da vidite peticu na Nbg, zgrada je po meni najbolja, ali izgleda kao da nijedan stan nije prodat. Bilo je kao na sajtu sve prodato, e sad se pojavila masa stanova za prodaju.

 

[sundjer_bob]

Average Sales Price for New Houses Sold in the United States | FRED | St. Louis Fed

Graph and download economic data for Average Sales Price for New Houses Sold in the United States from Jan 1975 to Sep 2024 about new, sales, housing, and USA.

fred.stlouisfed.org

 

[MC_]

Hakerski napad na rgz, taman usput nešto da se odradi, po tome ispada da prodaja cveta, a prodaje nema. Evo dođite predveče da vidite peticu na Nbg, zgrada je po meni najbolja, ali izgleda kao da nijedan stan nije prodat. Bilo je kao na sajtu sve prodato, e sad se pojavila masa stanova za prodaju.

Za sve nas je vazno da prodaja stane. Vazno je za kupce, vazno je i za ostale.
Zaustavljanje prodaje moglo bi konacno da naskodi investitorima.
Za Beograd je vazno da sva gradilista stanu i da kupovina stana u Beogradu postane nemoguca.
Tek tada ce se broj stanovnika ovde smanjiti.

Znam da je to surovo, ali mi koji ovde odavno zivimo, nama novi sugradjani ne trebaju.
Neka zive tamo gde vec imaju nekretnine.

 

[Wolf]

Pa ne znam na koju kiriju mislis. Koliko kosta kirija za npr 70m2 na savskom vencu. Nek je prosek 2500e po m2 cena stana u tom slucaju sa kamatom je oko 195000e, 20% ucesca je 39000e ostaje 156000 sto na 240 rate mu dodje rata 650e. Da vidim da neko iznajmu tu kvadraturu u novogradnji na savskom vencu jeftinije, mozda uspe nesto neznatno i na duze.

Za tvoj primer stana od 175000e, sa ucescem od 20 posto (35000e), za kredit na period od 240 meseci i varijabilnom kamatom od 3,6%, rata bi iznosila 819e.
Pritom sam ovde darezljiv, euribor 6M je trenutno ~0,65, sansa da prvog januara 2023 godine ne bude visi je maltene ravna nuli. Na ucesce dodati porez i proviziju.
Mozda si mislio na 360 meseci? Koliki je po tvojoj proceni iznos rente za neopremljen stan na Savskom vencu cija je vrednost 2500e po kv?

 

[Defke]

Za sve nas je vazno da prodaja stane. Vazno je za kupce, vazno je i za ostale.
Zaustavljanje prodaje moglo bi konacno da naskodi investitorima.
Za Beograd je vazno da sva gradilista stanu i da kupovina stana u Beogradu postane nemoguca.
Tek tada ce se broj stanovnika ovde smanjiti.

Znam da je to surovo, ali mi koji ovde odavno zivimo, nama novi sugradjani ne trebaju.
Neka zive tamo gde vec imaju nekretnine.

Bitno je i da prestanes da pises u mnozini jer malo ljudi deli tvoje ideje.

 

[chiller]

U Rumi ne dizu vestacki cene? Samo su se za Beograd to izorganizovali?

Tako je, vidi se da dobro kapiras. Svi krimosi peru pare od droge u Bg nekretninama, ko je lud da to radi u nekoj tamo Rumi (bez uvrede Rumljanima)

 

[mariks]

Za tvoj primer stana od 175000e, sa ucescem od 20 posto (35000e), za kredit na period od 240 meseci i varijabilnom kamatom od 3,6%, rata bi iznosila 819e.
Pritom sam ovde darezljiv, euribor 6M je trenutno ~0,65, sansa da prvog januara 2023 godine ne bude visi je maltene ravna nuli. Na ucesce dodati porez i proviziju.
Mozda si mislio na 360 meseci? Koliki je po tvojoj proceni iznos rente za neopremljen stan na Savskom vencu cija je vrednost 2500e po kv?

Ne znam koje banke daju 3,6% i zasto bi ako ima fixna kamata uzimali sa varijabilnom. Ja sam na fixnoj, prve tri godine je bila 2.56, sada je povecana na 2.8% sledece tri godine. Imas i 300 meseci i 360 meseci pa biraj. Kakav porez na ucesce? Mozda si mislio na odbitak poreza ko kupuje prvu nekretninu? Da, to je jos jedna olaksavajuca okolnost. Kakva provizija? Nisi cuo za uplatu novca u banci investitora? Sa druge strane zasto bi iko uzimao neopremljen stan za porodicu, da sredjuje i kupuje namestaj za stanodavca? Opet se gleda iz Vaseg ugla investicije koji bi da kupite jos poneki stancic. Nema sta da ja cenim, za razliku od teoreticara zivim u kraju pa gledam, a uz to sam i kupio stan. Koliko je po tvojoj proceni iznos rente i koliko se neisplati kupiti stan ikada?

 

[shadestudio]

Za sve nas je vazno da prodaja stane. Vazno je za kupce, vazno je i za ostale.
Zaustavljanje prodaje moglo bi konacno da naskodi investitorima.
Za Beograd je vazno da sva gradilista stanu i da kupovina stana u Beogradu postane nemoguca.
Tek tada ce se broj stanovnika ovde smanjiti.

Znam da je to surovo, ali mi koji ovde odavno zivimo, nama novi sugradjani ne trebaju.
Neka zive tamo gde vec imaju nekretnine.

E bas cemo da dodjemo, tesko vama sto tu odavno zivite. Ne samo da cemo da se naselimo, nego cemo i da iselimo ove sto tu odavno zive.
Ti bas ne volis investitore.
Realno nista to ne resava. To sto ce se prestati zidati u Bg ne znaci da ce ljudi zbog toga osjatati tamo negde gde nije Beograd.
I ja ne znam zasto se ljudi dele po mestu gde su ziveli, jel to neka titula biti rodjen u Bg. Automatski se dobijaju moral i ugled? Pa ima olosa svuda.

 

[vradovic]

Za sve nas je vazno da prodaja stane. Vazno je za kupce, vazno je i za ostale.
Zaustavljanje prodaje moglo bi konacno da naskodi investitorima.
Za Beograd je vazno da sva gradilista stanu i da kupovina stana u Beogradu postane nemoguca.
Tek tada ce se broj stanovnika ovde smanjiti.

Znam da je to surovo, ali mi koji ovde odavno zivimo, nama novi sugradjani ne trebaju.
Neka zive tamo gde vec imaju nekretnine.

Ovo je klasican primer sebicnosti. Umesto da gleda iz perspektive drzave i sta je u interesu drzave (veci BDP, vise radnika itd) on gleda iz perspektive da bude sam na trotoarima da mu neko ne bi smetao. Hocemo porast stanovnistva pogotovo ako su normalni, obrazovani i slicno.