Minimalac je sporedna stvar. Bitno je kako radiš stvari. Kako vodiš državu/posao.
Postoje države u Evropi koje nemaju minimalac. I ove što imaju ga ne menjaju svakih 6 meseci.
Nema šta poslodavac da bira između domaćeg radnika i imigranta.
Pa nije Srbija jedina zemlja na svetu koja se suočava sa određenim problemima. Kako su to drugi rešili? Neki bolje, neki gore, pa se vidi ko ima kakva iskustva i šta bi u slučaju Srbije bilo optimalno rešenje.
Prvo otvoreni Balkan, a sad i sa uvozom (nekontrolisanim) radne snage iz ostatka sveta. To nijedna država (makar ona na koju bi Srbija morala da se ugleda) nije radila. I nigde nije tako lako otići.
Srbija nije imala problema sa vozačima 120 godina koliko postoje motorna vozila, pa sad odjednom nam trebaju vozači sa Šri Lanke. Nije nego.
Prvo su odlučili da prisilno smanje broj vozača sa pooštravanjem uslova za dobijanje dozvola i cenom istih, a onda 10ak godina nakon toga mogu da voze ljudi sa Šri Lanke kojima u dozvolima ne stoji samo da mogu upravljati Boingom (za Erbas imaju dozvolu).
Isto tako je onaj stručnjak iz G17 (zaboravio sam mu ime) odlučio da se ukinu sve specijalizacije u zdravstvu pre jedno 15 godina. I sad kad se posledice tih odluka vide, daj da uvozimo strance. Drugim rečima, neko napravi sranje, a radnici/običan narod da plaća cenu.
Što se plate od 600€ tiče. Ko ne može da isplati 600€ ne treba da ima zaposlenog. Nek radi sam ako mu se isplati. I tome minimalac treba da služi. Država dozvoljava da se radi za novac koji omogućava minimum preživljavanja.
Minimalac treba biti uvezan sa stopom nezaposlenosti. Opadne nezaposlenost, diži minimalac. Ali ne kad je nezaposlenost 20% (tad je svaki minimalac beskoristan). U sadašnjim uslovima treba dizati minimalac, i to maksimalno koliko može.
Samo to mora raditi neko ko zna, da se njihovo neznanje ne rešava uvozom 100k Ganaca, direktno na štetu domaćeg stanovništva koga ta država sa zakonom o minimalcu pokušava da zaštiti.
