[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535397#p535397:3lepxq78 je napisao(la):
nensav » Sre Maj 02, 2018 8:23 am[/url]":3lepxq78]cene zemljista u Vojvodini su stvarno otisle "nebu pod oblake". Nema ispod 10000
LINK. Problem je sto nas covek ne zeli da radi na zemlji, bolje je stancic u BGD, pa izdavanje ili cekanje na josh vecu cenu. A zemlja ako se ne radi gubi od kvaliteta. Ne znam da li su pustili strance d akupuju, posto po ovim cenama ne znam da li neko moze da povrati ulozeno.
Što se tiče eksploatisanja zemljišta, mnogi se odlučuju da daju u zakup na godišnjem nivou ili čak na duži period. Renta po hektaru je oko 500 evra godišnje u proseku u Vojvodini, pa neko ko ima 100 hektara zemljišta u Vojvodini, može samo od rentiranja godišnje da prihoduje 50 000 evra. Ne znam koliko bi stanova i na kojim lokacijama u Beogradu morao da rentira da bi toliko prihodovao.
Zemlja ako se ne obrađuje, dobija na kvalitetu, ne gubi. Jedino što može loše da utiče je ako se zemljišta zaparloži, što kasnije zahteva značajna ulaganja za čišćenje i sređivanje terena ili pak ako se isposti nedovoljnim opskrbljivanjem đubrivima, prvenstveno stajskim i preteranom eksploatacijom.
Strancima je zakonom zabranjena kupovina poljoprivrednog zemljišta, ali su razni inostrani tajkuni, pa i čitave korporacije debelo ušle u tu priču preko raznih posrednika i društava, što je posebna i složena priča.
Kad je reč o profitu koji može da se ostvari u poljoprivredi, to je jako složena i nimalo jednostavna priča. Najmanje rentabilno po jedinici površine je gajenje ratarskih kultura, ali se one najviše i kultivišu, jer je to najjednostavnije, a i period otplate investicije je najkraći. Značajno rentabilnije je svakako voćarstvo, ali je to složena i skupa rabota, koja zahteva duži period otplate, u proseku od 5 do 10 godina za uloženo za većinu vrsta, za pojedine, poput koštunjavog voća i mnogo duži period. Međutim, ko bi sve to uspeo da izgura, mogao bi ozbiljne pare da prihoduje na godišnjem nivou. Uzmimo npr. da borovnica u punom rodu daje od 15 do 20 tona po hektaru, a da je otkupna cena kod nas od 4 do 5 evra po kg ovih godina bila. Međutim, to sve varira od velikog broja parametara. Pojedine vrste skoro uopšte nisu rentabilne, poput breske. Iz više razloga. Drugi rizik je kretanje otkupnih cena koje ne zavise od globalnog tržišta uopšte.
Što se tiče globalnog tržišta koje navodno određuje otkupnu cenu, to je priča za malu decu. Čitavo svetsko tržište uopšte nije slobodno, već je krajnje kompleksno organizovano i u potpunosti kontrolisano i determinisano, pa tako i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Na drugu stranu kod nas je ta priča još i složenija. Naime, čitave sektore kod nas u suštini drže stranci, poput recimo otkupa maline, koji drži jedan čovek. On određuje cenu otkupa, a zarađuje višestruko izvozom. Ispod njega se nalazi složena hijerarhija domaćih nakupaca, od velikih do najmanjih koji svi zavise od njega, kao i jedni od drugih koji su na višoj lestvici, a sam proizvođač tu ima najmanje slobode i same koristi i najviše zavisi od čitavog sistema, pa samim tim snosi i najveći rizik. Tako da je priča o otkupu složena i jako rizična. Direktan izvoz u inostranstvo nije moguć za većinu kultura, ali pojedine još uvek nisu pod potpunom kontrolom.
Veće prihode od voćarstva može da donese staklenička proizvodnja povrća ili cveća, ali to zahteva još mnogo veća početna ulaganja. Recimo prinos paradajza u staklenicima po hektaru može da ide i do 500 tona, što može da donese ogromnu zaradu, naravno.
Ono što je u svakom slučaju najmanje zahtevno i rizično je rentiranje zemljišta.
Tako da sve u svemu, cena zemjišta ipak nije velika i nerentabilna, nego je zemlja potencijalno veoma rentabilna u zavisnosti od ulaganja i uticaja u tom sistemu izvoza, a cene zemljišta će sigurno rasti.
U svakom slučaju i sad je mnogo pametnije investirati u poljoprivredno zemljište, nego u nekretnine.