Cene nekretnina

[Boža M]

Jasno ti je da novac koji rentijeri dobijaju mora doći odnegde. Neko ga mora zaraditi.

Ali novac koji danas imamo u svetu dolazi iz "tankog vazduha" da upotrebim anglosaksonski izraz. Monetarni sistem se zasniva na dugu i krizi u budućnosti. Države i korporacije blizu prese ne moraju da ga zarade. SAD nikada neće vratiti realnu vrednost novca koji troše kroz zaduživanje. Naravno, rezultat je inflacija i neki krah u budućnosti, koji će se desiti na ovaj ili onaj način.

Zato što novac ne mora da se zaradi, već političari mogu da prebace trošak u budućnost, većina država su ludački zadužene i zato bogati investiraju u nekretnine kao odbrani od inflacije.

Ovde se provlači priča o zatucanim Srbima koji umesto da ulažu u biznise ulažu u nekretnine, a ne spominje se da najbogatiji ljudi na svetu sa megabiznisima, kao Gejts i Bezos, ulažu milijarde u nekretnine.

Nemoguće je zamisliti društvo sačinjeno samo od rentijera, upravo jer rentijerstvo ne generiše nikakvu vrednost. U pitanju je redistribucija vrednosti generisane od strane rada zakupca.

Nemoguće je zamisliti društvo sačinjeno samo od poljoprivrednika, vojnika, sudija, notara, medicinskih sestara i slično. Svako od njih dodaje vrednost na svoj način. Vrednost je delimično subjektivna kategorija. Ljudi ne znaju vrednost bilo čega dok ne izađu na tržište. Većina cene svoju imovinu, rad, izgled, pamet, obrazovanje mnogo više nego što vredi dok se ne suoče sa vrednošću koje im pridaju drugi ljudi.

Npr. što se tiče generisanja vrednosti, zamislimo rentijera koji iznajmljuje stan u centru Beograda i zarađuje na tome i uporedimo ga sa čeličanom koja zapošljava hiljade ljudi a pravi gubitke koje država pokriva.

Na izgled, čeličana proizvodi nešto stvarno što ljudi koriste. Međutim, ona je toliko neefikasna u tome, da zapravo ne generiše nikakvu vrednost već pravi gubitak za čitavo društvo.

Sa druge strane, rentijer pravi stvarnu vrednost jer rešava nekim ljudima problem stanovanja u određenom periodu. Da je rentijer taj novac uložio u nešto što mu donosi gubitak, nastao bi gubitak na nivou celog društva. Ovako omogućava elastičnost u korišćenju resursa pojedincima i preduzećima. Umesto da svaki student koji studira u Bgd ili firma koja hoće da otvori radnju/kancelariju gradi novu nekretninu, oni iznajme nešto što već postoji.

Koliko je to efikasnije i ekološki odgovornije, valjda je očigledno.

Investiciona kupovina stana i zemljišta je za društvo ekonomski besmislen fenomen.

Ne, nije jer bi fiat novac u štednji propao, a ovako podržava ekonomiju. I sasvim je moguće da neko ko nema dobru ideju za biznis kupovinom nekretnine daje nekom sa idejom za biznis svoj novčani kapital.

Istina je da rentijeri generišu gradnju, ali svaki evro uložen u sticanje vlasništva zarad rentijerstva - da je uložen u bilo koju produktivnu ekonomsku granu, bilo bi svima kolektivno bolje.

Šta ako bi bio uložen u revolucionarnu automatizaciju nekog proizvodnog procesa koji bi ostavio milion ljudi širom sveta bez posla za kratko vreme?

Gradnja je super stvar kad se gradi za realne potrebe, kod nas je to prešlo u domen špekulacije odavno.

Sve dok bude ovakav monetarni sistem ljudi će želeti da se zaštite.

 

[Boža M]

Mene to što ti pričaš podseća na onu parabolu o slomljenom prozoru Frederika Bastije, gde to što ću ja uzeti kamen i slomiti prozor ima mnogostruke pozitivne efekte u angažovanju različitih industrija i radnika koji su neophodni da se proizvede novi prozor koji sam razbio. Tako da, s obzirom da sa svakim slomljenim prozorom kreiram mnogostruko radnih mesta i angažujem kapital, idealno bi bilo da po ceo dan idem i razbijam prozore.

U Austrijskoj školi ekonomije je ta priča o slomljenom prozoru besmislica. Kao što i jeste u stvarnom svetu.

E, sad. Austrijska škola je protiv današnjeg monetarnog sistema i državnog intervencionizma. Zato većina ljudi nije upućena u nju.

Državna politika u Evropi koja preferira rentijerstvo je dovela do bukvalno široko raspostranjene socijalne krize koju sad ne mogu da reše. Treba gledati primere kao Singapur, koji se fokusirao na socijalnu stambenu politiku i obezbeđivanje stanova za građane nauštrb rentijerskog biznisa.

Državna politika u Evropi je uništenje sopstvenog stanovništva.

 

[Boža M]

Kanada je zemlja u kojoj je samo od 2021 do 2034 broj stanovnika porastao sa 37 na 41 milion. Imaju imigraciju kao niko drugi, i to sa onakvom klimom. I ne dolaze nepismeni i nesposobni. Bilo bi svetsko cudo da tamo rentiranje bude jeftino. Ali ipak, vlast, sta god ja mislio o Trudou radi nesto po tom pitanju. Kakvo je stanje kod nas? Nas niko ne sisa?

Sve više dolaze nepismeni jer su pismeni provalili da je to dugoročno neodrživ sistem koji se zasniva na eksploataciji pridošlica i večitom zaduživanju na bazi postojećeg monetarnog sistema.

 

[Boža M]

Živeo mi drug u Singapuru pa sam upoznat s tim. Oni za većinu zgrada za raju običnu imaju lease zemljišta i to je na 99 godina i onda je to kao "socijalna gradnja". A imaš i stanove i kuće koje su freehold i tamo nema ograničenja već zauvek je tvoje. Drugo oni stalno ruše stare zgrade i dižu nove. Isto kao što su za aute uveli max 10 godina starosti posle ide u presu. A Singapur je jedina zemlja gde npr Golf košta 120-150k eura! Od toga državi za "pravo na korišćenje puteva daješ" 90% ostalo je auto. Praktično na taj način su uveli da nema gužvi u saobraćaju već ima uvek isti broj auta. Ali to je drugi sistem ljudi.

U suštini raj za bogate.

 

[Filip 01]

Jel može malo pojašnjenja? Koliko sam ja skontao ta žena je iznajmila stanove dugoročno a bavila se podizdavanjem stanova - tipa stan-na-dan? Jel tako?

Evo ja da odgovorim da sam isto tako razumeo.
Moja drugarica iz srednje se time bavila, iznajmi dugoročno stan i to plati odmah celu godišnju sumu da bi prošla što jeftinije, pa onda izdaje po principu stan na dan.
Radila je to do Covida i išlo je odlično, e onda u toku Covida je puno njih odustalo od tog sistema, jer je nastao jedan lošiji period za takav biznis po gradovima, tada su procvetali smeštaji izvan gradova.
Za vreme lockdown-a je bio nagli porast cena izdavanja vikendica kao jedan od primera i tada je skočila i njihova vrednost na tržištu.

 

[mariks]

Ovde se provlači priča o zatucanim Srbima koji umesto da ulažu u biznise ulažu u nekretnine, a ne spominje se da najbogatiji ljudi na svetu sa megabiznisima, kao Gejts i Bezos, ulažu milijarde u nekretnine.

A šta bi bilo sa tim megabiznisima i zaposlenima da osnivači nisu ulagali u biznis već u renterijerstvo? Kontam da znaš šta znači diverzifikacija, nije cilj ni gurati sav novac u jednu stvar, naravno ako ga imaš dovoljno. Kada bi svi ulagali u nekretnine onda ne bi ni bilo ljudi koji bi mogli da plaćaju najam.

Na izgled, čeličana proizvodi nešto stvarno što ljudi koriste. Međutim, ona je toliko neefikasna u tome, da zapravo ne generiše nikakvu vrednost već pravi gubitak za čitavo društvo.

Može se tako rezonovati ali isto tako može se rezonovati da ta firma opet zapošljava hiljade ljudi koji primaju platu i prave proizvod koji nekome treba, a zašto je na gubitku treba videti.

 

[chiki]

Jel može malo pojašnjenja? Koliko sam ja skontao ta žena je iznajmila stanove dugoročno a bavila se podizdavanjem stanova - tipa stan-na-dan? Jel tako?

Tako je. Imala je ponekad i 10000 mesecno prihoda ali je bila zadovoljna sa cistih 2000 eur zarade sto je oko 6000-6500 eur mesecno za sva cetri stana.

Taman kada sve ovo dostigne neki minimum, ulece 800 milijardi od ECB u EU i prvih 100 miljardi u Nemackoj i opet krece rolerkoster