Ovde se mozda pogresno koristi rec IT. Ja pod IT podrazumevam sve sto se obavlja preko kompjutera, sto se moze autsorsovati i sto ima digitalni finalni proizvod.
Tu ne spadaju samo programeri.
Marketing, arhitektura, 3d grafika, 2D grafika, pisanje, razne studije, procene, i proracuni i sve podoblasti. Mnogo ljudi radi to preko neta sa inostranstvom, sve to spada u izvoz usluga usluga.
Pa prosecan samostalni 3d graficar kojeg ja poznajem i u koje i sam spadam zaradi oko 4000e mesecno. Ljudi su prebukirani poslom, ja ne mogqqu da nadjem nekog kad mi nesto treba.
Uglavnom da ne skrecem sa teme, polje zarade u srbiji je mnogo raznovrsnije nego sto misle ljudi koji nisu u toku sa tim poljem rada.
Nije sporno ali malo logike u kontekstu zvanične statistike jer ne možemo bez brojeva.
Isključili smo one o kojima Tin ovde diskutuje da ne unosimo zabunu. Ako hoćete i takve da uključimo onda je još veća verovatnoća da je zaključak koji proizilazi tačan.
Imamo 30.000 ljudi koji plaćaju godišnji porez (zarada preko 2,2k eur).
Od toga imamo 9.000 ljudi sposobnih da kupe za keš npr jednom godišnje ili jednom u dve godine i to su poslednja dva reda u donjoj statistici štednje Nbs.
Ostatak od 21.000 sto zaradjuje preko 2,2k i plaća godišnji porez na zaradu ulazi u statistiku Nbs u kategoriju depozita od 10k do 100k (ukupno 280.000 fizičkih lica). To su kreditni kupci i njima treba vremena bar 10 godina da zarade za 1 nekretninu.
Oni koji ne ulaze u godišnji porez treba verovatno min 20 god. da zarade nekretninu. Njih ima sa depozitima od preko 10k eur ukupno 280.000-21.000=259.000. To su ljudi sa neto zaradama od npr 1.000 do 2.200 eur jer ovi ispod teže stvaraju značajnije viškove.
Za keš se proda imali smo podatak u Srbiji oko 17.000 nekretnina a u Beogradu oko 9.000 starogradnje i novogradnje.
Suština je od svih prodatih nekretnina za keš to rade ovih 9.000 koji imaju preko 100k na štednji i oni će to raditi onoliko koliko žele verovatno zbog sigurnosti ali i drugih razloga. Ostatak od 280.000 ljudi sa depozitima od 10k-100k to radi dosta sporije uz dodatno zaduživanje prihvatajući cenu koja je izvučena na više usled legitimnog ponašanja ovih 9.000 finansijski najjačih koji to mogu da nastave i narednih 10 godina. Oni kupe u Bg oko 5.000 nekretnina (od 280.000 kreditno sposobnih).
Grupa od 280.000 depozita je stabilna i sporo se menja i teško i sporo se prelazi u narednu višu kategoriju od preko 100k.
Pitanje koje se nameće jeste koliko dugo će ovi najsnažniji nastaviti sa svojom praksom kupovine i šta će raditi sa viškom nekretnina. Ako to rade zadnjih 4 godine npr sada imaju bar po 2 jake nekretnine. A ako nastave još 4 godine imaće npr bar 4 nekretnine.
Mogu da ih koriste, izdaju, prodaju ili da čekaju.
Taj ko treba da ih posle otkupi ili nema tu lovu da ih otkupi po plaćenoj ceni jer bi inicijalno kupili da su mogli (navedenih 280.000 kreditno sposobnih) ili već ima viška nekoliko i sam (navedenih 9.000 koji su već kupili za keš min 4 komada).
Ako treba da ih rentira a npr imamo 9.000x npr 4 nekretnine= 36.000 a može da ponudi cenu 300 eur za lux nekretninu jer svaka cena preko znači za većinu da je isplativije kupiti na obodu grada nego rentirati.
U sve ovo ulazi i neki pogled kroz prizmu zdravlja ekonomije - ako kolektivno dodajemo vrednost i izvozimo i prodajemo skuplje naš rad veće su i šanse da ovi brojevi štednih depozita iz kojih se generišu kupovine nekretnine i rastu u masi pa samim tim i da bude više ljudi spremnih da plate jaču cenu.
280.000 kreditno sposobnih najpre će se usmeriti na jeftiniju starogradnju koja je verovatno na max cene (2.000 eur m2=približno novogradnji) jer dugo stoje isti oglasi. A teže će se odlučivati za jake nekretnine jer 200k eur je teško otplatiti za života za dobar deo njih (ako tih 280.000 zarađuje u proseku 1300eur i nek je rata 500 eur potrebno je bar 40 godina da se otplati stan od 200k eur).
Zato gore je spomenut i uzrok privrednog rasta a to je dobrim delom građevina na kojoj često rade stranci Pakistanci Turci i sl za 300 eur i smeštaj ili izvoz sirovina gde opet nema značajnog stvaranja viškova zaposlenih. Ili fabrike za motanje kablova gde se radi bez stvaranja viškova za zaposlene. Svaka čast i na tome šta je postignuto ali ovde diskitujemo u kontekstu cena nekretnina.
Na dugi rok trenutna cena je neodrživa.
