Imamo 30.000 ljudi koji plaćaju godišnji porez (zarada preko 2,2k eur).
Od toga:
-9.000 sposobnih da kupe za keš npr jednom godišnje ili jednom u dve god (poslednja dva reda u donjoj statistici štednje Nbs)
-21.000 sto plaća godišnji porez na zaradu ulazi u statistiku Nbs u kategoriju depozita od 10k do 100k (ukupno 280.000 fizičkih lica) - kreditni kupci i njima treba vremena bar 10 god da zarade 1 nekretninu
Oni koji ne ulaze u godišnji porez treba verovatno min 20 god. da zarade nekretninu. Njih ima sa depozitima od preko 10k eur ukupno 259.000 (ljudi sa neto zaradama od 1 do 2k eur neto).
Za keš se proda imali smo podatak u Srbiji oko 17.000 nekretnina a u Beogradu oko 9.000.
Suština je od svih prodatih nekretnina za keš to rade ovih 9.000 koji imaju preko 100k na štednji i oni će to nastaviti još malo verovatno zbog sigurnosti i drugih razloga.
Ostatak od 280.000 ljudi sa depozitima od 10k-100k to radi dosta sporije uz dodatno zaduživanje i cenu koja je izvučena na više usled kupovine ovih 9.000 finansijski najjačih koji to mogu da nastave i 10 godina. Oni kupe u Bg oko 5.000 nekretnina (od 280.000 kreditno sposobnih).
Grupa od 280.000 depozita je stabilna i sporo se menja i teško i sporo se prelazi u narednu višu kategoriju od preko 100k.
Pitanje koje se nameće jeste koliko dugo će ovi najsnažniji nastaviti sa kupovinom i šta će raditi sa viškom nekretnina. Ako to rade zadnjih 4 godine i nastave još 4 imaće bar 4-5 kvalitetnih nekretnina.
Mogu da ih koriste, izdaju, prodaju ili rentiraju:
Kome prodati?
- većina nema tu lovu da ih otkupi po plaćenoj ceni jer bi inicijalno kupili da su mogli (navedenih 280.000 kreditno sposobnih) ili
-već ima viška nekoliko i sam (navedenih 9.000 koji su već kupili za keš min 4 komada).
Kome rentirati?
Ako treba da ih rentira a npr imamo 9.000x npr 4 nekretnine= 36.000 a može da ponudi cenu 300 eur za lux nekretninu jer svaka cena preko znači za većinu da je isplativije kupiti na obodu grada nego rentirati.
U sve ovo ulazi i neki pogled kroz prizmu zdravlja ekonomije - ako dodajemo vrednost i izvozimo i prodajemo skuplje naš rad veće su i šanse da ovi brojevi štednih depozita iz kojih se generišu kupovine nekretnine i rastu u masi pa samim tim i da bude više ljudi spremnih da plate jaču cenu.
280.000 kreditno sposobnih najpre će se usmeriti na jeftiniju starogradnju koja je verovatno na max cene (2.000 eur m2=približno novogradnji) jer dugo stoje isti oglasi. A teže će se odlučivati za jake nekretnine jer 200k eur je teško otplatiti za života za dobar deo njih (ako tih 280.000 kreditno sposobnih zarađuje u proseku 1300eur i nek je rata 500 eur potrebno je bar 40 godina da se otplati stan od 200k eur).
Zato gore je spomenut i uzrok privrednog rasta a to je dobrim delom građevina na kojoj često rade stranci Pakistanci Turci i sl za 300 eur ili izvoz sirovina i fabrike kablova gde opet nema značajnog stvaranja viškova zaposlenih.
Na dugi rok trenutna cena je neodrživa.
Od toga:
-9.000 sposobnih da kupe za keš npr jednom godišnje ili jednom u dve god (poslednja dva reda u donjoj statistici štednje Nbs)
-21.000 sto plaća godišnji porez na zaradu ulazi u statistiku Nbs u kategoriju depozita od 10k do 100k (ukupno 280.000 fizičkih lica) - kreditni kupci i njima treba vremena bar 10 god da zarade 1 nekretninu
Oni koji ne ulaze u godišnji porez treba verovatno min 20 god. da zarade nekretninu. Njih ima sa depozitima od preko 10k eur ukupno 259.000 (ljudi sa neto zaradama od 1 do 2k eur neto).
Za keš se proda imali smo podatak u Srbiji oko 17.000 nekretnina a u Beogradu oko 9.000.
Suština je od svih prodatih nekretnina za keš to rade ovih 9.000 koji imaju preko 100k na štednji i oni će to nastaviti još malo verovatno zbog sigurnosti i drugih razloga.
Ostatak od 280.000 ljudi sa depozitima od 10k-100k to radi dosta sporije uz dodatno zaduživanje i cenu koja je izvučena na više usled kupovine ovih 9.000 finansijski najjačih koji to mogu da nastave i 10 godina. Oni kupe u Bg oko 5.000 nekretnina (od 280.000 kreditno sposobnih).
Grupa od 280.000 depozita je stabilna i sporo se menja i teško i sporo se prelazi u narednu višu kategoriju od preko 100k.
Pitanje koje se nameće jeste koliko dugo će ovi najsnažniji nastaviti sa kupovinom i šta će raditi sa viškom nekretnina. Ako to rade zadnjih 4 godine i nastave još 4 imaće bar 4-5 kvalitetnih nekretnina.
Mogu da ih koriste, izdaju, prodaju ili rentiraju:
Kome prodati?
- većina nema tu lovu da ih otkupi po plaćenoj ceni jer bi inicijalno kupili da su mogli (navedenih 280.000 kreditno sposobnih) ili
-već ima viška nekoliko i sam (navedenih 9.000 koji su već kupili za keš min 4 komada).
Kome rentirati?
Ako treba da ih rentira a npr imamo 9.000x npr 4 nekretnine= 36.000 a može da ponudi cenu 300 eur za lux nekretninu jer svaka cena preko znači za većinu da je isplativije kupiti na obodu grada nego rentirati.
U sve ovo ulazi i neki pogled kroz prizmu zdravlja ekonomije - ako dodajemo vrednost i izvozimo i prodajemo skuplje naš rad veće su i šanse da ovi brojevi štednih depozita iz kojih se generišu kupovine nekretnine i rastu u masi pa samim tim i da bude više ljudi spremnih da plate jaču cenu.
280.000 kreditno sposobnih najpre će se usmeriti na jeftiniju starogradnju koja je verovatno na max cene (2.000 eur m2=približno novogradnji) jer dugo stoje isti oglasi. A teže će se odlučivati za jake nekretnine jer 200k eur je teško otplatiti za života za dobar deo njih (ako tih 280.000 kreditno sposobnih zarađuje u proseku 1300eur i nek je rata 500 eur potrebno je bar 40 godina da se otplati stan od 200k eur).
Zato gore je spomenut i uzrok privrednog rasta a to je dobrim delom građevina na kojoj često rade stranci Pakistanci Turci i sl za 300 eur ili izvoz sirovina i fabrike kablova gde opet nema značajnog stvaranja viškova zaposlenih.
Na dugi rok trenutna cena je neodrživa.