Šta je novo?

Cene nekretnina

Neograniceno? Mislim da sam cuo da postoji fiksna kamata stopa koja ukljucuje i euribor.
 
Централна банка Енглеске је дигла каматну стопу на +0.25 са +0.1.

Рекао бих да Индијци у Влади Енглеске боље схватају ситуацију, мада левица је јача у Енглеској, него у САД...
 
Ima li ko da je skoro radio vizitu po bankama? Koja je trenutno najpovoljnija?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=908879#p908879:262z09hf je napisao(la):
Darko993 » Чет Дец 16, 2021 8:19 pm[/url]":262z09hf]Šta mislite, koliko može da skoči Euribor?
Ако се инфлација отме контроли, једно време ЕУРИБОР може да скочи и на десет и више посто... Инфлација која дивља подстиче неповерење у валуту, па људи још масовније троше, па самим тим подстичу још већу инфлацију. Основни начин је дизање каматне стопе која успорава проток новца.

Наравно, ово је само ако инфлација подивља. Лагард је жена од поверења, она зна шта ради. Особа која на дневном нивоу мења Луј Витон моделе сигурно разуме како живи доња половина популације...
 
Screenshot-2021-12-16-at-22-41-07-Current-Euribor-rates-daily.png
Сликано је малопре.

Овде се очигледно примењује пракса коју је заговарао лорд Кејнс, и то на стероидима, сада од стране неокејнзијеваца. Нећу више да ширим, извињавам се.
 
Mikie":2e608et5 je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=908879#p908879 je napisao(la):
Darko993 » Чет Дец 16, 2021 8:19 pm[/url]":2e608et5]Šta mislite, koliko može da skoči Euribor?
Ако се инфлација отме контроли, једно време ЕУРИБОР може да скочи и на десет и више посто... Инфлација која дивља подстиче неповерење у валуту, па људи још масовније троше, па самим тим подстичу још већу инфлацију. Основни начин је дизање каматне стопе која успорава проток новца.

Наравно, ово је само ако инфлација подивља. Лагард је жена од поверења, она зна шта ради. Особа која на дневном нивоу мења Луј Витон моделе сигурно разуме како живи доња половина популације...
Ako skoči i 5% teško će bilo ko plaćati kredit, jer je to onda već 7.9%, a stambenih kredita sa promenljivom stopom ima verovatno mnogo.
 
5% уопште није недостижно с обзиром на цене с којима се суочава производња. Инфлација тек треба да уђе у услужни сектор.
Мислим да постоји велики инфлаторни потенцијал из финансијског сектора који ако се прелије на стварна тржишта добара и услуга може да буде критична струја.

Препоручио бих ти да уопште не гледаш Србију јер Србија нема развојну економију. И оно што произведемо, поједу скакавци. Ми, после 20+ година транзиције и даље можемо да причамо о нашим потенцијалима, а не о нечему што смо направили. Демографија је проблем број један Србије. Ево, опет сам проширио...извињавам се. Лаку ноћ.
 
Imam jedno pitanje, jer se uopšte ne razumem. Gledajući krizu od pre 12-13 godina, koja je po svemu sudeću manja od ove, tada su kamatne stope bile na visokom nivou pre krize, a potom su naglo pale u narednim godinama da bi se ekonomija oporavila. Sada je suprotno, kamatne stope su niske a očekuje se da skoči, ali mi nije baš najjasnije kako bi se u tom slučaju ekonomija oporavila?
 
Vise kamatne stope ne pogoduju ekonomiji.
Sada su kamatne stope u USA u prvoj ruci cak i negativne, odnosno pare se zestoko stampaju.
Zato je ceo svet pogodila inflacija. Zato rastu cene stanova jer su krediti jeftini.
FED se ne usudjuje da podigne stope u cilju slamanja inflacije.
Kao njaveci duznik, USA maksimalno podstice inflaciju. Sve do sloma.

Medjutim, veliki imaoci dolara beze u druge valute ili robu.
 
Tad je glavni problem bila likvidnost izazvana propascu banaka. Banalizovano gledano - moglo je da se desi da ljudi iz straha nagrnu u banke da podizu svoje depozite - a nijedna banka ne moze sve da isplati odjednom - i to bi dovelo do posledica van ekonomskih. Zato je tada krenulo upumpavanje ogromne kolicine novca i obaranje kamatnih stopa da bi se trziste smirilo.

Danas je problem suprotan - inflacija - jer ima previse upumpanog novca.

Razlicite bolesti zahtevaju razlicite lekove. Ali za sada i dalje nema naznaka da ce ECB ili FED dizati stope.
 
ECB i FED zapravo vise ne kontrolisu situaciju.
Te organizacije su pod kontrolom finansijskog sektora kome odgovara inflacija jer je "prvi do cesme".
U neoliberalnom totalitarizmu interesi bankara su ispred svi. Drzavne institucije otela je bankarska mafija.
 
Darko993":3im30nr3 je napisao(la):
Imam jedno pitanje, jer se uopšte ne razumem. Gledajući krizu od pre 12-13 godina, koja je po svemu sudeću manja od ove, tada su kamatne stope bile na visokom nivou pre krize, a potom su naglo pale u narednim godinama da bi se ekonomija oporavila. Sada je suprotno, kamatne stope su niske a očekuje se da skoči, ali mi nije baš najjasnije kako bi se u tom slučaju ekonomija oporavila?
Pre prošle krize visoke kamate su bile samo kod nas.
U Amerci su bile relativno niske kamate, a učešće minimalno ili uopšte bez. Samim tim uzrok krize je nastao na američkom hipotekarnom tržištu. Banke su šakom i kapom delile kredite bez većih provera, jer su kasnije te hipoteke prodavali na tržištu HOV. To je funkcionisalo dok nije došlo do zasićenja tražnje za kreditima, pa je posledično pala cena nekretnina i pokrenuo se domino efekat.
Ljudi koji su uzimali kredite gotovo bez učešća, više nisu imali interesa da otplaćuju kredite, jer je pala cena nekretnina. Dešavalo se i da uzmu kredit uopšte bez namere da ga otplaćuju itd. Aktivirane hipoteke su dovele do daljeg pada cena nekretnina, što je povuklo čitav finansijski i građevinski sektor, a kasnije i svet.Tek posle izbijanja krize banke su podigle kamate zbog povećanja rizika.

Pošto su vodeće svetske ekonomije stagnirale godinama nakon krize, počeli su da ubacuju novac u privredu, a to je oborilio kamate. Na to se nadovezala kriza izazvana koronom sa dodatnim ubacivanjem novca u privredu. Tako da sada imamo poplavu novca. Šta će dalje dešavati teško je proceniti, jedino je inflacija sigurna...
 
Lepo objasnjeno sta se desilo 2008. za mene koji nisam ekonomista. Hvala Dart.
 
Svaka inflacija na svom kraju dovodi do naglog pada potrosnje a dalje i cena
 
Веома је незахвално поредити један аспект, а да се не осврнемо на цео контекст и једне и друге кризе, а то би можда било преопширно за ову тему.

Мислим да је једина сличност са последњом финансијском кризом пад ликвидности због које се упумпава новостворени новац. Прошле године је исто тако знатно пала ликвидност, али по мом мишљењу, а вероватно и многих, уопште је непотребна ова количина новог новца(+40% целокупне количине за годину и нешто дана - за америчке доларе, исто важи и за евре).

У суштини, централне банке САД, ЕУ и УК су у пат позицији - да пусте инфлацију да се сама реши и доведе у еквилибријум, или да подигну каматне стопе како би покушали да је "укроте". И једно и друго решење је лоше за привреду. Један рестарт и селекција ће морати да се деси.

Иронично, оно што монетарној политици тренутно иде у корист јесте Ковид који делимично смањује проток новца, па самим тим и инфлација није толико потента, али с обзиром на количину наштампаног новца, може да дође до домино ефекта услед неког катализатора. Наравно, ово је све у теорији. Тржишта су потпуно под контролом централних банака.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=909564#p909564:exvfmay4 je napisao(la):
Wuxa » Нед Дец 19, 2021 11:27 am[/url]":exvfmay4]Svaka inflacija na svom kraju dovodi do naglog pada potrosnje a dalje i cena
После кише дође дуга.

Наравно, није то спорно. Спорно је шта се дешава док се то на крају не деси и колике су последице и кога погађају.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=908905#p908905:2qecga9v je napisao(la):
bl3y4 » 16.Dec.2021/10:39 pm[/url]":2qecga9v]Ima li ko da je skoro radio vizitu po bankama? Koja je trenutno najpovoljnija?
Evo da odgovorim sam sebi:
Erste - 2.89% +6m Erubor
Komercijalna - 2.74% +6m Erubor -- Mogucnost 10% ucesca za kredite do 100.000e
 
A OTP i Intesa? Mislim da te 2 banke imaju najpovoljnije stambene kredite.
 
Sa svakom mozes da ce cenjkas.
Ne prihvatas prvu ponudu svakako.
 
Inteza sada ima baš jaku kamatu, OTP je ponudio 2.89 isto ali nakon snižavanja sa kontra ponudom.
 
Vrh