U pravu si, ja polazim od sebe. Ja jesam nazovimo" stručniji kadar", jer sam magistar, školovao sam se na stranim stipendijama i imam 7,8 godina radnog iskustva, ako me to kvalifikuje za nešto. Sa druge strane, radim od 9 do 5, imam manji obim posla, manje odgovornosti (to sam svesno izabrao), zalažem se minimalno, to je realnost. Da li mogu da naučim više, radim više i zaradim više? Mogu, bez greške. Moj je problem što me radim to.
Cene jesu abnormalne za mene lično. Ali istovremeno znam 10 radnih, normalnih ljudi kojima nisu jer zaradjuju bolje od mene. Koga da krivim? Imaju da plate, ne krive nikog, zadužuju se i ćute. Da li imam opcija da se udaljim malo od željenog mesta i uzmem kvadrat za 1500? Imam. I? Jao, pa ovde mi je blizu vrtić. Ne volim da vozim. Ko će po decu? Šta kad ne mogu ja?
Moj problem koji ne zanima nikog.