Jedan od mojih najboljih drugara je taksista vec 20 godina.. Prvo, čovek je fizički ( a rekao bih i psihički ) spreman kao komandos, za svoje godine. Ima troje dece, osnovna, srednja i fax. Zena ne radi, odnosno nema stalni radni odnos, odradjuje povremeno projekte koje voli. Imaju svoj stan, prostojan i lep.
On je jedan od najvedrijih ljudi koje sam upoznao, a pritom je hard worker, ceo zivot je svuda, sve stize ( od domacih zadataka, preko izleta vikendom do kafane uveče).
ALi je u 6:30h najkasnije na ulici. U 14:30 je kući na ručku, pa izadje ponovo. Vikendom jako retko radi, noću nikad. Trenira sigurno 5 puta nedeljno, ulaze u svoje telo koje zaradjuje sedeci.. Kad je krenula korona, uvek mi je bio u glavi, stalno sam razmisljao da bih voleo da pre meni dokači (ne daj Bože ) neka teža upala pluća, jer on jednostavno mora da bude zdrav.
Odškolova čovek troje dece, svake godine idu na more, skromno jbg, ali verovatno su njihova mora san za 95% milionera na svetu. Velika ekipa, uvek minimum 3 porodice, karte, sladoledi, odbojka... Ima 20-tak stalnih musterija, koje vrlo cesto vozi i van grada i super prolazi. Čovek se bavi svojim poslom, ulaze u sebe, uvek ima super auto za beogradske taksi standarde.
Par nas ga je naučilo i mentori smo mu za pasivna ulaganja, uspeo je i da flipne 2 puta male stanove koje su uspeli kao šira porodica da kupe u pravom trenutku. Malo pomognu roditelji, malo šveca iz Beč, skupi se učešće, napravi se veštački kreditna sposobnost. Zaradi je i na bitkoinu, na energetskim kompanijama posle Korone, sad uziva u rastu indeksa, a svi zajedno navijamo da Nvidia postane najvrednija kompanija na svetu.
Poznajem dvojicu njegovih kolega koje on ceni i koji su mozda jos bolji u tom poslu, ali jedan nema decu, a drugi je fanatik za kola i ne izlazi iz taksija. I zaradjuju vise od njega.
Kad pitaš mog dobroh Mileta, kako bre nemaš nijednu društvenu mrežu, kao iz topa odgovora da ima Viber i WhatsUp i da ne kenjam puno..
Njegova deviza je NE KUKAJ, kao i moja i svih pozitivnih ljudi. Hebe se njemu koliko je gorivo, koliko je tehnički i koje mu je boje auto. Bitno mu je da se što brže i zabavnije predje 200-250km dnevno, da se sredi sve gajbi i da ostane vremena za druženje.
Svaki posao je dobar, kad ga radiš 200%.
Njemu su Beograd i Beogradjani dali puno, ali je on još više dao Beogradu, svojoj porodici i prijateljima. ( ziv je i zdrav, nije umro
malo patetišem )