Dakle deca studenti, dobrostojećeg advokata koji ima para da kupi stan za keš u centru najskupljih opšina u Srbiji, će se hraniti isključivo u menzi? Veoma pohvalno.
Deci se ne kupuje stan od 100 kvadrata u užem centru, nego garsonjera.
Brat nije vaspitavao decu da budu razmažena derišta. Išli smo i mi i naši roditelji kao studenti u menzu i ništa nam nije falilo. Odgovorno tvrdim da hrana u restoranima srednjeg ranga u Beogradu nije ništa bolja nego tamo. Tek ovo šta naručuju putem glova i volta ne bih komentarisala, treba stvarno da mrziš sebe pa da jedeš to đubre.
Nikad mi neće biti jasno zašto se neki roditelji čude kad na kraju dobiju decu imbecile koji sa 30 godina spavaju do 3:00 popodne,, nemaju dana radnog staža, propali su studenti tri fakulteta, idu na koncerte Đani i Viki i guraju se da budu u prvom redu da bi ih snimili mobilnim telefonom
. Posle se roditelji takve dece pitaju na koga li su takva, verovatno na pokojnog deda Stanojka, četvrto koleno sa babine linije.
Kod brata nema toga. Jedu kuvanu hranu, ko i svi ostali, donese im voće sa sela i to je to. Leti i te kako pomažu u selu, beru sezonsko voće itd.
Što se tiče predloga da se deci kupi stan na periferiji, evo, napisaću ponovo:
brat nije pao s Marsa da kvadrat na Mirijevu ili u Miljakovcu plaća 2.000 EUR, jer čim se osete prvi efekti recesije, to Sveti Bog Otac neće moći da proda. Ako kupi dobar stan u centru, bar zna šta je platio. Za slučaj da mu zafali novac, može da ga proda kad god poželi.
Verovatno smo zaboravili na period između 2010 i 2018 kada je masa neprodatih stanova na periferiji stajala godinama na oglasima i prodavana za smešne pare (tipa 800-900 po kv).