Ne govorimo o ovom trenutku, nego o trenutku pre 5 godina. Da si tada umela kao sto sada ne umes da doneses pravu odluku i da procenis ispravno kako ce se kretati cene nekretinina ti ne bi pukla 25k za kirije, ne bi bila izbacena iz stana pa pisala kako je stanodavac ruzan, ne bi gledala kako cene stanova 5 godina neprestano rastu i udaljavaju te od kupovine bez obzira na rast poslova i ustedjevine, ne bi proricala drugima otrovne pecurke i govorila "kako su se posteno za...".
Ako pre 5 godina nisi umela, da li si sada sigurna da umes?
Jedino tačno od ovoga što si napisao je da je bivši stanodavac odvratan i da je patološki lažov (sve nas je prevario od A do Š), ostalo si sve slagao, kao po običaju.
Otrovne pečurke nisam pominjala nikada. Jesam pominjala šumske pečurke kao način ishrane, ali vezano za jednog druga od mog muža koji je u to vreme imao platu u domu zdravlja 800 eur-a, a rata za kredit za jednosoban stan u blokovima je trebala iznositi 813 EUR, pa sam rekla da bi se u slučaju kupovine ovog stana na kredit morao odlučiti da hranu i ogrev potraži u šumi, pošto mu ne bi preostalo novca za hranu i račune. Ta metafora je trebala da poentira koliko su cene zapuštene starogradnje u udaljenim blokovima na Novom Beogradu besmisleno visoke u odnosu na plate lekara.
Tako da prestani da lažeš više i da izvrćeš sve što napišem. Svako može da uđe u moj profil i pogleda postove.
Kiriju za solidan jednoiposoban stan u blizini Košutnjaka smo godinama plaćali po smešnoj ceni, jer su se stanovi na periferiji pre dolaska Rusa veoma teško izdavali. Od kad su cene stanova krenule da divljaju, promenili smo četiri stana (prva tri su prodata za velike pare). Tad su tek krenuli problemi jer stanodavci masovno istrivali stanare da bi izdali ili prodali Rusima po basnoslovnim cenama.
Prethodno nikakvih problema nismo imali ni sa stanodavcima ni sa nalaženjem stana. Stanova slobodnih je bilo koliko hoćeš, a mi smo stanari za poželeti. U jednom stanu smo proveli šest godina (42kv, Košutnjak), odličan, plaćali smo ga 120 EUR, sve dok nije prodat. Nekim ljudima je bitno samo da imaju pouzdane stanare koji lepo održavaju stan i povremenu ulazu u njega (krečenje, sitne popravke), čuvaju stan za unuke i on im nije izvor zarade. Isti stanodavac je prethodno imao strahovite probleme sa stanarima. Nakon toga godinama nije hteo nikome da izda stan, sam je plaćao račune, dok preko nekog poznanstva nije stupio u kontakt sa nama. Kada su cene stanova podivljale, rešio je da iskoristi priliku i stan proda.
Sve do korone i dolaska Rusa, nikakvih problema nismo imali ni sa stanovima, ni sa stanodavcima. Izdavanje i prodaja stanova postaje unosan posao na periferiji Beograda tek nakon dolaska Rusa, prethodno se niko od toga nije ovajdio. Dosta ljudi sam upoznavala kroz život koji su imali da kažu da im je stan sve sa stanarima samo izvor problema i haosa, kao i da su se preporodili od dana kad su stan prodali.
Izdavanje boljih stanova u užem centru je nešto drugo, to je uvek donosilo neki pristojan novac.
www.telegraf.rs
