@spatio, @laki
Dobro onda si verovatno "pokupio" ovu konstataciju koja nekoliko godina možda i dve decenije kruži gradom, a verovatno i Srbijom. Uglavnom je koriste oni koji nemaju svoj dom ili su ga izgubili odnosno tek treba da ga steknu. Naravno postoje tu i neki mlađi ljudi koji lako prime takve zanimljive konstatacije kao što si ti izneo, pa ih prenose dalje.
Istina je nažalost da ti koji su imali stanarsko pravo kako se to tada zvalo do '90-tih jer nije bilo privatne imovine niti je moglo da bude privatne imovine u toj SFRJ. Izgubili ako ćemo u procentima najmanje 2 000 000 %, ali se to brojevima ne može izraziti. Tako da oni ne da nisu u dobitku, nego im je ta nekretnina ostala kao sećanje na život i na planiranje života koji su imali. Neka vrsta spomenika na bivšu državu, na njeno uređenje kao i status i ulogu u svetu, ali ipak i na njihov minuli rad. Ti bodovi za stanove su bili neka vrsta novca. Jednostavo oni su svedoci istorije zajedno sa tom nekretninom. Da stvar bude tužnija te nekretnine su skupo platili kroz "život" (teško se to može nazvati život) od 10 godina '90-2000 godine u "Severnoj Koreji" u sred Evrope.
Pokušao sam što kraće da objasnim bez emocionalno slikovitih teških reči koje bi dočarale široj socijalnoj i obrazovnoj populaciji šta se desilo, već onaj koji nešto zna moćiće da shvati šta sam opisao. Ne bih više o tome jer nije ni tema, a ni mesto.
Dobro onda si verovatno "pokupio" ovu konstataciju koja nekoliko godina možda i dve decenije kruži gradom, a verovatno i Srbijom. Uglavnom je koriste oni koji nemaju svoj dom ili su ga izgubili odnosno tek treba da ga steknu. Naravno postoje tu i neki mlađi ljudi koji lako prime takve zanimljive konstatacije kao što si ti izneo, pa ih prenose dalje.
Istina je nažalost da ti koji su imali stanarsko pravo kako se to tada zvalo do '90-tih jer nije bilo privatne imovine niti je moglo da bude privatne imovine u toj SFRJ. Izgubili ako ćemo u procentima najmanje 2 000 000 %, ali se to brojevima ne može izraziti. Tako da oni ne da nisu u dobitku, nego im je ta nekretnina ostala kao sećanje na život i na planiranje života koji su imali. Neka vrsta spomenika na bivšu državu, na njeno uređenje kao i status i ulogu u svetu, ali ipak i na njihov minuli rad. Ti bodovi za stanove su bili neka vrsta novca. Jednostavo oni su svedoci istorije zajedno sa tom nekretninom. Da stvar bude tužnija te nekretnine su skupo platili kroz "život" (teško se to može nazvati život) od 10 godina '90-2000 godine u "Severnoj Koreji" u sred Evrope.
Pokušao sam što kraće da objasnim bez emocionalno slikovitih teških reči koje bi dočarale široj socijalnoj i obrazovnoj populaciji šta se desilo, već onaj koji nešto zna moćiće da shvati šta sam opisao. Ne bih više o tome jer nije ni tema, a ni mesto.