Šta je novo?
Od:
Filteri

Budućnost gradskog prevoza

Realno da, jer bi imao manje ljudi, koji koriste gradski prevoz u određenom smeru. Međutim, to bi iziskivalo puno para i nije uvek lako tako nešto organizovati.
 
Skupo da firme imaju toliko prostora, a mislim da u gradu nema toliko velikih firmi. Mozda bi bilo smisleno da firme placaju coworking u razlicitim delovima grada, pa ima manje potrebe za putovanjem sa kraja na kraj grada, a firmu kosta kao iznajmljen prostor gde rade svi.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Већи је проблем што је данас 80% пословног простора са канцеларијама на НБГ. Имају можда две-три зграде на Звездари + НТП. Стари град има бољу понуду, али је доста простора заробљено у виду стечајне масе или је доста оронуло. Палилула исто има можда 5-6 пословних зграда са канцеларијама.
 
Проблем је заправо што људи на други крај града на посао не иду само јавним превозом, него и аутом.
Превоз не прати развој и отварање нових пословних центара, а заправо и стамбених објеката на Новом Београду. Људи морају да иду аутом јер су друге опције неудобне (ако уопште постоје).
 
A taj novobeogradski prostor je uglavnom A klase, čiji zaposleni u 80% slučajeva dolaze privatnim automobilom. To je ovde stvar prestiža, što verujem da se neće promeniti ni nakon gradnje metroa. Neće hteti da se guraju 10 minuta u vozu, makar sedeli pola sata zarobljeni u kolima na drumu.

Radna mesta korisnika JGP su već veoma decentralizovana, samo što sistemu JGP ne godi nejednaka ponuda istih. Neko će da putuje na drugi kraj grada zbog boljeg posla, pri čemu ga ne možemo naterati da žrtvuje karijeru i platu da bi se sutra vozio metroom 10 stanica manje. Nažalost, na prevoz ne utiču negativno samo radna mesta već i centralizovane medicinske i edukacione ustanove. KCS u centru prima pacijente i celog grada i zemlje iako postoje manji, iz prostog razčoga što nisu sveobuhvatni. I mnogi fakulteti su u centru, a neke centralizovane srednje škole se nalaze na periferiji, tako da primoravaju učenike na intragradski tranzit. Svi naravno preko Gazele, i svi koriste nekoliko linija koje prelaze taj most. Fragmentacija destinacija utiče na smanjenje dužine putovanja, i broja usmerenog na jednu lokaciju, ali ne i na ukupan broj putovanja

Sa jedne strane fragmentacijom JGP (rečni, gondole, eskalatori) će se postići marginalna i lokalizovana ušteda, a sa druge promenom udela podsistema u korist šinskih neće sistem biti rasterećen viška putnika već će povećati broj putovanja (uključujući i povremena), uz eventualno privlačenje novih.

Imajući u vidu navedeno, mislim da bi najracionalnije bilo u većem obimu praktikovati klizno radno vreme, kao i delimično teleputovanja ukoliko je to moguće. Treba strateški ciljati kategorije putnika. Ko ne može da radi od kuće neka putuije van špica, a ko može taj nek povremeno ide na posao.
 
строжа контрола паркирања све то решава. Једноставно сама помисао трпања кола свугде се учини немогућом и проблем решен. Ако им се не свиђа, држава даје хиљаду евра и сређује папире и мрш ћао
 
Nenad je napisao(la):
Ovo pitanje je vezano za proslost, ali ima velike veze sa buducnoscu :)
Video sam na stranici GSP-a sledece:

Izvor: GSP
Link: http://www.gsp.co.yu/od80do901.htm

Pitanje "starijim" forumasima: kakav je bio taj jedinstveni tarifni sistem? Jel se jednom preplatnom kartom koristio celokupni gradski prevoz kao i regionalni vozovi ili? Ako neko zna, bilo bi lepo da odgovori.
Kliknite za proširenje...
Znam za vozove ka Užicu. Jedinstveni aistem funkcionisao je u svim putničkim vozivima na tom pravcu do Lazarevca. Nebrojeno puta sam se tako vozio do Ue za dž, jer bi kondukter prošao pre Lazarevca. Kasnije su provalili, pa je početkom devedesetih to funkcionisalo uz čašćavanje.
 
могао си целу породицу да превезеш возом за флашу вињака. и то скроз до Бара и назад
 

Радојичић: Унапређујемо возни парк ГСП-а, водимо рачуна о безбедности путника и еколошким стандардима​


Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић изјавио је за медије да је од 2014. године до сада купљено око 700 аутобуса, те да је од тада у унапређење јавног превоза и возног парка ГСП-а уложено око 150 милиона евра. Градоначелник је додао да се до пролећа очекује испорука још стотину возила на компримовани гас, од тога у фебруару и марту по 25. Циљ је, како је нагласио, да у наредних пет до шест година буду промењени сви аутобуси и да буду еколошки прихватљиви.

– Велики број аутобуса Градског саобраћајног предузећа „Београд” је замењен. Стало ми је да унапређујемо ово предузеће заједно са људима који га воде и да достигнемо ниво који желимо, а близу смо томе. Набавкама нових возила смо избацили из употребе аутобусе са „еуро2” моторима, а циљ је да мотори „еуро 2”, „еуро3” и „еуро 4” више не буду на нашим улицама – нагласио је градоначелник и додао да се у наредном периоду очекују велика улагања како би се достигао жељени ниво у смислу функционалности, комфора и еколошког унапређења.

Градоначелник је додао и то да је у наредних пет година планирана набавка још 500 еколошких аутобуса, сваке године по 100 аутобуса, као и да је свих 10 електричних соло аутобуса са опремом за пуњење испоручено Београду.

– Постављени су пунктови за пуњење електричних аутобуса на две локације – код Београда на води и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић”. Електрични аутобуси су тренутно у фази техничког подешавања, те се у најскоријем временском периоду очекује њихова редовна употреба. Са ових 10 имаћемо укупно 15 аутобуса на електрични погон, који ће саобраћати на две линије. Једна линија ће ићи од Београда на води преко Славије до Калемегдана, Улицом Тадеуша Кошћушка до СЦ „Милан Гале Мушкатировић”. Овим новим електричним аутобусима биће замењена возила која тренутно саобраћају на линији број 22А. Друга линија ће саобраћати од Вуковог споменика до Белвила и на тај начин дајемо допринос унапређењу животне средине – истакао је градоначелник Београда.

Радојичић је приликом обиласка саобраћајног погона „Космај” нагласио да се у овом највећем погону ГСП-а много води рачуна о безбедности путника и возача, те да су процедуре стриктне и да се свакодневно проверавају возила, контролише електрика, механика, сигнализација, кочнице. Сваки аутобус прође детаљну контролу.

Сви аутобуси који су били у саобраћају пролазе кроз редовни ноћни преглед, навео је Радојичић и додао да уколико се посумња да нешто није у реду, тај аутобус не иде у саобраћај. Возило у саобраћај може да изађе тек након што је овлашћено лице у сектору одржавања дало сагласност и потписало путни налог.

– Само овај погон одржава 35 линија са преко 200 аутобуса. Одржавање у погону је организовано у три смене и ради се сваки дан у години, 24 сата дневно. Укупна просечна старост аутобуса на територији града Београда износи око 7,2 године, што се односи и на аутобусе ГСП-а и на возила приватних партнера заједно. На улицама Београда сваког дана саобраћа око 880 возила ГСП-а која, као што сам већ рекао, не напуштају гаражу док се не изврше све безбедносне провере. У Београду саобраћа и близу 500 возила приватних партнера – нагласио је Радојичић.

Градоначелник је указао на то да су возачи постали веома тражена радна снага у целом свету, али да готово свуда постоји мањак у односу на потребан број возача.

– У ГСП-у је тренутно запослено нешто мање од 3.000 возача, то отприлике и јесте број који је потребан, на граници смо. Људи који управљају овим предузећем воде рачуна о томе и труде се да одрже тај број. У ГСП-у нема возача старијих од 65 година, просечна старост је око 45 година, тако да и са те стране водимо рачуна о безбедности. Сигуран сам да ћемо у наредном периоду имати јавни превоз са возним парком на највишем европском нивоу – закључио је Радојичић.

www.beograd.rs

Радојичић: Унапређујемо возни парк ГСП-а, водимо рачуна о безбедности путника и еколошким стандардима

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић изјавио је за медије да је од 2014.
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Poziv za obuku budućih vozača.
vozaci_2022-05-16_22-21-21-136.jpg
 
Jel se to meni čini ili su sve vesti vezane za JGP zamrle u poslednjih par meseci?

Ne govorim samo o tome što nas je Gremlin ispalio za nove trolejbuse, nego ne pričaju ništa ni o BMCovima, ni o sledećim nabavkama, ni o onoj viziji (kahmiluziji) o Beogradu bez JGP vozila na dizel, ni o tramvajima... ništa, sve zamrlo...

A ja se taman bio spremio da gledam Najveći budžet u istoriji galaksije™ na delu... 🙁
 
Вероватно се Весићу љуља фотеља. Видећемо Шапкетову екипу.
 
Pa setih se sad da možda ima veze sa izborima (živimo u takvom brlogu od zemlje da je prošlo već preko 2 meseca od izbora, tako da i zaboravih da smo još u fazi uspostavljanja novih vlada). Ali eto, klepetao je Gremlin i o podzemnim prolazima i budućim planovima, iako možda tada ne bude više gradonačelnik. Pardon, zamenik...

Čudno mi se ovo. Mislim i čudno i skandalozno, naravno. S jedne strane prevoz u nikad gorem stanju od 90ih, s druge strane lupetaju o istorijskim momentima i rekordnim budžetima, a s treće strane ćute ko zaliveni o nabavkama. Što budućim, što ostvarenim.
 
Можда је на делу тактика спаљене земље - остави наследнику што горе стање да би он после био крив за исто.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Jel se to meni čini ili su sve vesti vezane za JGP zamrle u poslednjih par meseci?

Ne govorim samo o tome što nas je Gremlin ispalio za nove trolejbuse, nego ne pričaju ništa ni o BMCovima, ni o sledećim nabavkama, ni o onoj viziji (kahmiluziji) o Beogradu bez JGP vozila na dizel, ni o tramvajima... ništa, sve zamrlo...

A ja se taman bio spremio da gledam Najveći budžet u istoriji galaksije™ na delu... 🙁
Kliknite za proširenje...
Mislim da je to najpametnije u TRENUTNOJ SITUACIJI U SVETU sto je sve " stalo " . Imamo prvi put mogucnost kao drzava da vidimo kakvi su nam kapaciteti u vidu remontnih zavoda i td! Nigde trenutno u svetu nije prioritet toliki da se gradska preduzeca toliko obnavljaju novim vozilima i td. Da je pameti sad ukljuciti Gosu za tramvaje u modernizaciju katica ( sa novim dizajnom i td ) na severu zemlje smo imali preduzece koje je uradilo modernizaciju troli, i naravno RVR garniture modernizovati u Zelvozu! Sve to uraditi nasim mozgovima ( dizajn i td ) pokrenuti unutrasnju " proizvodnju " to je prvi korak gde bi posle toga nasi mogli i da preuzmu " neku " proizvodnju samostalnu! Ovo pisem iz primera Rusije 2002-2005 posto prvo savladas modernizaciju duboku vozila koje imas, a posle se lako ukljucis i u proizvodnju svojih vozila! Treba jacati nase strucnjake! Da u pocetku nece biti to " Vau " ali za par godina ce nauciti, i preci na drugi nivo! Kapacitete imamo! Trebamo biti samostalni, za razliku od okruzenja okupiranog imamo sve mogucnosti da dobijano resurse po povoljnoj ceni iz bratske drzave od kojih proizvodnja zavisi-90% 👌🏼 Pametnom dosta.
 
Nemamo mi šta da po prvi put da vidimo. Da nam sve ide nizbrdo, imamo prilike već nekoliko godina unazad da gledamo. Čak ne moramo ni da se nešto udubljujemo. Čak i oni najneinformisaniji primećuju sve češće izostanke polazaka na linijama.

Danas je na konstitutivnoj sednici skupštine Beograda spominjani BMC autobusi na gas od strane opozicije i kako zbog davanja posla punjenja privatniku, koji nije dorastao tom zadatku, mi nemamo vozila u saobraćaju.

A što se tiče zamenika yamenika gradonačelnika, verifikovan mu je mandat u skupštini grada.
 
Ako ne računamo ovaj aktuelni remont nekoliko BKMova u Kordun Metalima (beše 5 komada valjda?), poslednji put kad je rađen serijski remont trolejbusa u Srbiji bilo je sredinom 90ih. Remont su radili : Goša, EI Niš i Šinvoz jedno vozilo. Gošini su izgledali ovako, EI Niš ovako, a sliku onog jednog iz Šinvoza ne mogu sad da nađem, iako znam da ih ima na netu.

Goša je odavno rasparčana i više ni ne može da proizvodi ni pola stvari kao nekad, to mi je rekao čovek koji je bio varilac tamo a sada radi kao keramičar. Neće se ona nikada vratiti na nivo koji je nekad bila. Ne samo zbog veličine i rasparčavanja, nego zato što je prošlo više od 20 godina otkako je radila remont trolejbusa. A i to što je radila, radila je za Zijače, koje su bile mnogo rudimentarnije i lakše, kako za održavanje, tako i za remontovanje. EI Niš ne pratim toliko ali znam da su i oni ostali samo senka svoje prošlosti i da su prošle decenije prolazili kroz neke odiseje sa stečajem, odnosno neko bi da ih stekne preko noći. O Šinvozu znam najmanje jer šinski saobraćaj ionako slabo pratim. Znam da još uvek radi, ali činjenica da čak i tad 90ih je remontovao samo jedno vozilo mi govori da nisu oni za trolejbuse.

Sve to je bilo pre više od 20 godina, kada su vozila bila drugačija, i samim tim i proces remonta. U međuvremenu se dosta toga promenilo, i premda naši ljudi i mogu da ovladaju tehnikama za to, džaba ako nemaju opremu i materijale za takve poduhvate.

Šinska vozila su već druga priča. Prvo što sama po sebi traju duže i remonti su im drugačiji. A drugo, njih ne pratim pa je bezveze da pričam, ali znam da Šinvoz i Želvoz još uvek rade. Sad, koje su njihove sposobnosti i potencijal, pogotovu kad se radi o RVR, to ne znam. A i teško je bilo šta zaključiti jer ljudi na forumu za koje čovek isprva misli da se bog zna kako razumeju, stalno daju kontradiktorne informacije. Te zaključak o RVRima ide od ''nema im spasa'' do ''ma uz dobar remont, može to još 50 godina ko od šale''.

Ali me svakako zanimaju priča i mogućnosti sa novootvorenom fabrikom Simens tramvaja u Kragujevcu, kao i najavljenom fabrikom Škodinih. I neopisivo me ljuti što o tome (o budućim planovima i potencijalnim dogovorima sa Gradom) nema informacija po medijima i javnosti nego se sve drži u nekoj magli. Valjda da ako nešto pukne ili se otkaže, da može lakše da se plasira narodu.

Ćuti se o daljim planovima Simensa. Ćuti se o Škodi. Ćuti se o pompezno najavljivanoj nabavci novih tramvaja (za koje su išli u Rusiju jer ne ide to bez ličnog pipanja i uvida) kao i o remontu nekih Katica. Ćuti se o Ikarbusu. Ćuti se o BMCovima. Ćuti se o problemima sa Higerima. Ćuti se o takođe pompezno najavljivanom a sada otkazanom tenderu za kupovinu novih trolejbusa. Samo se nešto ćuti. A što i ne bi kad i narod ćuti a na izborima (većinski) bira debilčine i ćutologe koji ga prvo nalože pričama o Nikad većem budžetu u istoriji™ a onda ga iz..bu za svako obećanje i najavu. I tako se samo ćuti i ćuti, a prevoz iz nedelje u nedelju postaje sve gori.
 
solecar je napisao(la):
Danas je na konstitutivnoj sednici skupštine Beograda spominjani BMC autobusi na gas od strane opozicije i kako zbog davanja posla punjenja privatniku, koji nije dorastao tom zadatku, mi nemamo vozila u saobraćaju.
Kliknite za proširenje...
Samo još jedan u nizu argumenata da ne treba da se petljamo sa tehnologijama kojima naše službe pa i kadrovi nisu dorasli, a koje ništa neće promeniti u gradu gde ima 700 autobusa a 900.000 privatnih automobila i 80% aerozagađenja dolazi od industrije i grejanja zimi.

Nek se Grad i GSP drže dizela još neko vreme. Mislim, što se autobuskog podsistema tiče. A ako negde i požele da uvode vozila koja nisu na dizel, neka uvode trolejbuse. A ne ove papazjanije sa elektroautobusima i gasovima. Pogotovu oslanjati se na gas u ovim psihotičnim vremenima je... glupost za medalju.
 
Ma čak i pre marta 2022, nikad mi nije bilo jasno to forsiranje gasa u nekim sferama društva i privrede (gde postoje alternative).
 
Ćutologija se nastavlja. Osim mlitavog pominjanja ''planova o tramvaju'', nigde ni reči o javnom prevozu. BMC ništa. Simens ništa. Trolejbusi ništa.
www.b92.net

Šta predviđa Generalni urbanistički plan Beograda do 2041? Autodrom, velodrom, hipodrom...

Izgradnja autodroma kod aerodroma i velodroma u naselju Jezerska terasa u opštini Čukarica, kao i Hipodrom Ovča, neki su od najzanimljivijih projekata koji su u ušli u Generalni urbanistički plan Beograda do 2041. godine, koji će od ponedeljka biti na ranom javnom uvidu.
www.b92.net www.b92.net

Klepeću i o nekih 300 km biciklističkih staza (jer bicikli će da nas spasu od urušenog javnog prevoza, pogotovu u tesnom i brdovitom Beogradu...) Ne znam gde misle da zguraju to, osim ako nemaju u planu one gradnje staza i asfaltiranje duž nasipa reka što sam predlagao na temi o biciklizmu. Mada iskreno me i ne bi čudilo da su videli to, jer znam da prate forum, pa odlučili da smandrljaju i uključe u izjave, čisto da masama lepše zvuči.
 
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez je napisao(la):
Ma čak i pre marta 2022, nikad mi nije bilo jasno to forsiranje gasa u nekim sferama društva i privrede (gde postoje alternative).
Kliknite za proširenje...

U privredi u celom svetu ima izuzetno široku primenu. Govorim o metanu. Za sisteme za grejanje domaćinstava pogotovu. Jeftiniji je od alternativnih energenata, neuporedivo manji zagađivač u odnosu na mazut i ugalj na primer, plus u zalihama ga ima po nekim predikcijama da se eksploatiše i na period duži od sto godina. Sad u ovoj krizi neki proračuni po pitanju troškova nisu baš zahvalni, mada će vrlo verovatno biti jeftiniji i u buduće od nafte i mazuta. Imali bi sigurno osetno manje zagađenje samo da privatna domaćinstva za grejanje konačno izbace ugalj. Pomenuti će koštati, takođe, dosta više, jer upravo je Ukrajina jedan od najvećih proizvođača. Pelet, kao već neko vreme masovno korišćen energent za privatna domaćinstva, otišao u nebo sa cenama.

Ima on dobru primenu i u saobraćaju, mada ima i svojih ograničenja, a kod nas ta ograničenja su nešto veća, jer bože moj, uvek nam fali organizacije i logistike. Opet manji zagađivač, i ono što rekoh gore ima ga za xy godina, plus je na 100 km trošak oko 30% manji. Kod automobila i do 50% u odnosu na benzin. Nešto manje na dizel. Mane su što se teško pakuje u većim količinama, jer traži pritisak od 200 bara da bi bio u tečnom stanju, bar koliko je meni poznato. Prosečan automobila teško da ponese više od dvadesetak kilograma, što često nije dovoljno ni za 400 kilometara. Autobusi isto imaju manju autonomiju u odnosu na one koje pogoni dizel, jer nema smisla tovariti ga bocama do besvesti, jer se time umanjuje upotrebljivost vozila. Ja pre mogu da shvatim široku upotrebu gasa, nego ovu na vrat na nos elektifikaciju. Ok, kao što sam već i pisao, u javnom prevozu struja ima zaista dosta prednosti u odnosu na konvencionalni pogon, al kod automobila i previše ograničenja, uz diskutabilnu ekološku prednost.
 
Kapiram. Ipak, za javni prevoz, pogotovu u Beogradu, mislim da autobuski podsistem treba da se oslanja na dizel. 700 dizel autobusa naspram 900.000 privatnih automobila... jasno je ko je tu veći problem. I po pitanju direktnog zagađenja i po pitanju indirektnog zagađenja od čekanja u gužvama. Koje se, opet, stvaraju jer je automobila previše.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh