Šta je novo?

Budući projekti - planovi, investicije i potrebe

Десетине хиљада стамбених и пословних квадрата у насељу Крњача
Уторак, 08. jануар 2008.
На простору лево и десно од Зрењанинског пута, на површини од око чак 700 хектара планирана је изградња на десетине хиљада квадрата индивидуалног и колективног стамбеног простора. Ово је омогућено Одлуком о изради плана детаљне регулације насеља Крњача у општини Палилула коју су усвојили одборници Скупштине града на својој последњој седници.
– Неопходно је да се овај велики простор, који се наслања на обалу Дунава код панчебачког моста среди, због тога што се налази на правцу два веома важна саобраћајна коридора, Панчевачком и Зрењанинском путу. Почео је да се развија ван контроле и супротно начину који би један озбиљан град могао да толерише. Зато смо се договорили са Дирекцијом за грађевинско земљиште и изградњу Београда да инвестира у тај план – каже Ђорђе Бобић, главни градски архитекта.
Повод за израду овог плана је планирана намена инфраструктурних решења и утврђивање могућности рационалнијег коришћења грађевинског земљишта имајући у виду дугогодишње проблеме и недовољну опремљеност овог подручја. Циљ плана је и санација бесправне градње, као и стварање планске могућности за изградњу комерцијалних садржаја.
– На овом простору биће неколико битних садржаја. Поред индивидуалног и колективног становања нићи ће и привредне зоне, а план обезбеђује и могућност изградње саобраћајница и инфраструктуре – каже Бобић.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1303042
 
ovo piše i u GUP-u. Praktično, sve će da preoru a taj deo grada bi trebao da se razvija korišćenjem svih dobrih iskustava dobijenih prilikom gradnje Novog Beograda. Ali to je ogroman, mamutski posao, pitanje je da li mi sada imamo kapacitete da ga realizujemo.
 
Kada se odrede jasne smernice kako taj deo grada (ili bilo koji drugi) treba da se razvija i po tom da investitorima, onda samo treba kontrolisati progres. Videcemo, ali bilo bi interesantno videti banatsku stranu Beograda za 10 godina.
 
Ајмо још једном

"Blic" istražuje:pet najvećih saobraćajnih problema u Beogradu
Previše vozila na uskim ulicama
Autor: Goran Svilar | 11.01.2008 - 06:02
most_v.jpg

Beograđani se sve teže i teže kreću kroz grad. Kraj izgradnje obilaznice još se ne nazire, nedostaju najmanje dva mosta, teretni saobraćaj "guši" centar, parkira gde ko stigne, a vozači poštuju žute trake samo kad vide policiju. U Beogradu se svakodnevno dogodi od 60 do 110 saobraćajnih nezgoda što takođe u velikoj meri otežava saobraćaj u prestonici.

Beograd je jedna od važnih trazitnih zona u Jugoistočnoj Evropi, pa je razumljivo što se svakodnevno ulicama kreće ogroman broj automobila, autobusa, kamiona...

Neophodna obilaznica

Centralno gradsko jezgro sve više je opterećeno velikim brojem teretnjaka koji svakodnevno prolaze kroz grad. Kad se uzme u obzir podatak da jedan kamion pravi gužvu kao pet automobila, onda je jasno kolika je važnost izgradnje obilaznice. Ona se sa prekidima gradi već 17 godina. Gradnja je do prošle godine tekla "mic po mic" uglavnom zbog nedostatka novca. Stručnjaci smatraju da bi do početka rekonstrukcije "Gazele" morao biti završen deo od Ostružnice do Ibarske magistrale, jer većina kamiona upravo koristi taj most kad pristiže u grad sa severa zemlje. Ipak, za izgradnju cele obilaznice potrebno je barem još dve godine. Osim kamiona, velike gužve prave i autobusi. Kao idealno rešenje predloženo je izmeštanje autobuske stanice u Novom Beogradu. Ovo rešenje bi sigurno u mnogome doprinelo da na hiljade autobusa, koliko svakodnevno dolazi i odlazi iz Beograda, više ne prolaze kroz sam centar.

Još dva mosta

Prema nekim procenama za izgradnju jednog mosta potrebno je najmanje 100 miliona evra. Beogradu, po mišljenu stručnjaka, nedostaju najmanje dva mosta. Jedan na Savi, kod Ade Ciganlije, koji je već predviđen za izgradnju i jedan na Dunavu, kao veza Zemuna i Pančeva. Kako najavljuju nadležni, u planu je izgradnja i drugog mosta na Dunavu, u blizini Ada Huje, koji bi predstavljao altrenativu Pančevačkom mostu, a pominje se i izgradnja Vinčanskog mosta.
- Na Dunavu je potreban još jedan most, a to je drumsko železnički ka Vinči, koji bi izmestito međunarodni železnički saobraćaj iz grada. Izgradnja tog mosta značila bi i zbog prevoza opasnih materija, jer sada cisterne sa njima prolaze maltene kroz centar grada - kaže za "Blic" Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj.
Za sada je prioritet most preko Save, a ostali mostovi moraće da sačekaju neko drugo vreme.

Saobraćajne nezgode

U poslednjih 20 godina broj vozila se udvostručio i sada ih ima oko 650.000 što Beograd, ovakav kakav je danas, ne može da nosi na svojim plećima. Gužve na ulicama često dovode i do velikog broja saobraćajnih nesreća. I najmanji sudar, upozoravaju stručnjaci, može da napravi velike probleme.
- Svaki dan se u Beogradu dogodi između trećine i polovine ukupnog broja saobraćajnih nesreća u Srbiji. To predstavlja ozbiljan problem sa aspekta funkcionisanja saobraćaja, ali i života u gradu. Najveći broj saobraćajnih nezgoda prouzrokovali su nesavesni vozači, koji ne poštuju saobraćajne propise - navodi Pešović.

Tumaranje po blokovima

Problem parkiranja odavno postoji. Čini se da je veliki napredak postignut uvođenjem zona i vremenskim ograničenjem. Međutim, u mnogim delovima grada koji nisu pokriveni zonama hronično nedostaju parking mesta. Tako, na primer, u novobeogradskim blokovima građani neprestano tumaraju tražeći slobodno parking mesto i često su prinuđeni da parkiraju i po kilometar daleko od svojih zgrada. Gomila automobila u večernjim satima parkirana je po trotoarima, upravo zbog toga da stanari ne bi morali ujutru da dugo pešače do svojih vozila. Opština Novi Beograd samo prošle godine izdala je zahtev za izgradnju oko 4.000 novih parking mesta.

Svi gaze po žutom

Poštovanje pravila korišćenja "žutih traka" u velikoj meri bi ubrzalo gradski prevoz i omogućilo vozačima da manje koriste svoje automobile i da u grad češće idu autobusima, tramvajima ili trolejbusima. To bi u velikoj meri smanjilo broj automobila na ulicama.
- Beograd ne može da živi ukoliko ne postoji Javni prevoz i njihova vozila moraju imati apsolutni primat u odnosu na druge. Neko ko u jednom trenutku prevozi stotinak putnika, mora imati prednost u odnosu na nekoga ko prevozi dva ili tri, što je najčešće slučaj sa automobilima. „Žute trake“ treba da postoje u svakoj ulici kroz koje prolazi Javni prevoz i trenutno ih ima mnogo manje nego što je potrebno - kaže Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost na Saobraćajnom fakultetu.

Loša organizacija
Spisku od pet ključnih problema mogla bi se dodati i loša organizacija saobraćaja u pojedinim delovima grada. Po oceni Vladimira Simidžije, saobraćajnog inžinjera, u Beogradu ima mnogo saobraćajnih znakova koji ne služe ničemu.
- Barem 50 odsto znakova bi trebalo ukloniti jer su nepotrebni. Takođe, u pojedinim deonicama u Bulevaru oslobođenja, na primer, brzina je nepotrebno ograničena na 40 kilometara na čas što usporava saobraćaj - kaže Simidžija.
Kao drugi primer, Simidžija navodi Ruzveltovu ulicu u kojoj su semofaori postavljeni na čak osam od devt raskrsnica. I pored toga, u ova ulica nije bezbedna jer se u njoj često događaju nesreće i tretira se kao "crna tačka" u saobraćaju.

Rokovi
Obilaznica - do kraja 2010.(deo od Ostružnice do Ibarske na proleće)
Vinčanski most 3 i po godine
Most kod Ade 2-3 godine
Zemunski most 4 godine
Most kod Ada Huje 4 godine
Pančevački most proleće 2008. *
"Gazela" leto i jesen 2008. *
* Neophodne rekonstrukcije
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=26342
 
Pa, ko je dao ove rokove?! ... za nove mostove.

Ajd za most kod Ade, ali vinčanski, zemunski i kod Huje da se završe za 4god. ?!
Odakle novinaru takva ideja ili ko mu je to rekao? ... ko je izvor info?

Piše se svašta, na'pamet, pa onda vrište da su probijeni rokovi - kojih nije ni bilo.
 
Verovatno Veljo u Kovinu kad je rekao da će sad oni tu brzo da izgrade obilaznicu oko Beograda, koja će da dođe tu blizu Kovina, i tu će da bude Kovinu most preko Dunava, imaju sve treba samo da počnu da ga grade, čuh ja njega kako priča na televiziji. Ali id***, Kovin ima most na Dunavu i to je most koji spaja Kovin i Smederevo, a most kod Vinče nema apsolutno nikakve veze sa Kovinom, kao ni obilaznica (što je šteta, lep je aerodrom tamo, bilo je valjda ideja da to bude II beogardski aerodrom, jer je an doroj poziciji, velika pista, moglo je da se izvede da se do Beograda brzo dolazi brodom a i ovako treba 45min kolima, naravno sve to sad pada u vodu, jer će očigledno to biti Batajnica). Ne znam da li auto-put koji se planira za Vršac koliko blizu Kovina treba da prođe.
 
jako interesantna ideja za aerodrom u Kovinu. Onda bi ANT bio glavni putnički i kargo aerodrom, Batajnica pomoćni kargo aerodrom, Lisičiji Jarak bi se koristio za sportsku avijaciju, dok bi Kovin bio pomoćni putnički aerodrom (verujem da bi bio omiljena destinacija low cost kompanija).
To je onda još jedan razlog da imamo brz vodeni saobraćaj (hydrofoil) koji bi putnike prevezao do centra za vreme koje može da se meri sa vremenom potrebnim da autobus stigne od ANT do Slavije.
 
Ambassador":21aj7o00 je napisao(la):
Verovatno Veljo u Kovinu kad je rekao da će sad oni tu brzo da izgrade
obilaznicu oko Beograda, koja će da dođe tu blizu Kovina,....
E, ako je rekao Velja te rokove za nove mostove, onda OK.
Možemo odmah to da zaboravimo ..... idu izbori pa se zaneo malo.

A, obilaznica će proći oko 30km. od Kovina ... blizu ili daleko, pitanje je sad. :)
 
Izvinjavam se sto ne postujem temu posta,ne znam koja od tema bi bila prikladna za ovu pricu: Stevo, saradjujete li se sa sarajevskim sajtom ovog tipa www.sa-c.info?Inace,na tamosnjim postovima pljuju najstrasnije po Beogradu, ja odem i izbombardujem ih sa najperverznijim slikama grada:)Neki su postali ratoborni (verovatno iz zavisti) a drugi i dalje tvrde da je Bg siv i ruzan.Sta mislite,da li je to samo subjektivni stav nekoga ko nas ocito jako mrzi ili vise od toga?Ja se plasim da bi takav stav mogli imati i drugi...Potrebno je naci nacin zaista da on bude cistiji i sveziji.Oronule fasade, nakaradne nadogradnje, lose komunalno odrzavanje- tako nepravedno sakrivaju potencijal i lepotu ovog grada i ja bih se prvo sa time razracunao i u to ulozio.Beograd je izgubio reputaciju i sada svi misle da ju je i imao jedino zahvaljujuci tome sto su ga "forsirali" za vreme sfrj.To je nebulozan stav,ali se najlakse menja promenom stvari koje sam pomenuo gore.Nesto se pozitivno vec desava...ali mozda bi moglo i jos vise,efikasnije i brze...
 
To sta drugi misle je jedna prica i po meni ne vazna. Bitno je da mi sebe radi budemo svesni mnogobrojnih nedostataka i da radimo na napretku. Uzmimo fasada na primer... objektivno gledano mnoge su oronule i zaista im je potrebno renoviranje. No sa druge strane, mnoge fasade Beograda nikada nisu bile sljastece, vec je od pocetka zamisljeno da budu mirnih tonova sto se i postizalo posebnim tehnikama. Neki od tih tonova su vrlo tamni i neupuceni ljudi - narocito kod nas gde se misli da je samo belo lepa boja - misle da je to prljavstina i oronulost, a fasada je zapravo takva (ETF, Vlada, veliki broj zgrada na gornjem Dorcolu i ispod Skupstine). Na zalost, brojne od tih fasada su upravo unistene neadekvatnom restauracijom.

Treba dobro da se zamislimo i pomislimo na to da fasada skupstine vise od 80 godina izgleda "kao nova". Sa druge strane ima mnogo mladjih fasada koje se bukvalno raspadaju. To znaci da se i pre rata fuserski radilo i da su projekti bili lepi a izvodjenje skandalozno. Plasim se da se upravo danas pri renoviranju to ponavlja. To moze i da se vidi. Na primer na Knezu ona pre oko 5 godina skandalozno u plavo obojena fasada je pocela da se ljusti i spira i zgrada ponovo postaje na nekim mestima toplo-zelena.

Sasvim je druga stvar sta drugi misle o nama. Pogotovo me ne interesuju iskompleksirani komentari iz najblizeg susedstva. Najbolesnije je od svega sto su u HR ljudi dali novo znacenje reci metropola, kako bi mogli Zagreb da ubroje u tu kategoriju, i naravno BG da iskljuce. Po njima je metropola rec koja znaci superuredjen grad, te shodno tome npr. Rio, Delhi, pa valjda ni NJujork nisu metropole, ali Zagreb, Bec i Cirih jesu. Najtuznjie od svega je sto sam ZG nema blage veze u domenu cistoce i uredjenosti sa Becom ili Cirihom, vec neodoljivo podseca na Beograd.
 
Jako interesantna ideja za Aerodrom Kovin. Posto je u ravnici, do tamo bi relativno lako morao da se izgradi autoput (nekih 20-25 km od mosta za Vincu.

Mada i dalje mislim da je to projekat za neku dalju buducnost jer je Beograd jos uvek daleko i od optimalne upotrebe kapaciteta ANT-a, a za tri aerodroma jos uvek nemamo dovoljno putnika (2,5 m).

Jedan off sto se tice ovog sarajevskog foruma. Lucifer ima pravo i tuzno je koliko su svi ti gradovi jadni napaceni zbog Beograda. Uzeli su najruzniju sliku Slavije da bi "docarali" kako eto Beograd danas izgleda. Mi ne smemo da zaboravimo da su Zagreb i Sarajevo krenuli 5 do 7 godina ranije da se sredjuju, sto se vidi u svim stadijumima obnove grada. Treba naravno da se ugledamo na pozitivne razvoje, kao i nove tehnologije koje su u upotrebi (ako ih naravno ima), a sa druge strane da se skoncentrisemo na dalji razvoj Beograda i naravno, prvenstveno na uredjenje sopstvenog dvorista jer odatle sve krece.
 
Hoce li mi neko reci sta je sa Savogradom?Juce sam bio tamo i nisam zatekao radnike.Radi li se?Kada bi trebalo da se zavrsi?
 
Naravno da se radi :) I to punom parom prema poslednjim vestima. Rok je kao i kod mnogih projekata probijen, ali ce se sve zavrsiti u dogledno vreme. Evo ovde imas slike sa gradilista i mozes lepo da vidis progres poslednjih meseci.

http://www.beobuild.net/news.php/54.html
 
A jel se to meni cini ili ono sto se zida bas i nije isto ko na crtezu? Zar ne bi izmedju dve zgrade trebalo da postoji prolaz? :|
 
Promenjen je projekat u medjuvremenu (tj. u toku gradnje) pa su ona dva "parceta torte" spojili.
 
Zna li neko sta se desava konkretno sa onom zgradom na terazijama koju trenutno obnavljaju?Koja ce joj biti namena?
 
На лицу места не постоји никаква табла, нити било каква индиција шта се ради.
Простор у приземљу где је била Инвест банка је пре неколико година, ако се добро сећам, купила Делта.
 
Nesto me nerviraju s tim objektom - pocepao im se najlon koji prekriva skele, nisu adekvatno ogradili gradiliste, pa se materijal raznosi okolo, a na prvom spratu su stavili preko rebraste fasade aluminijumske prozore.... kao "modernije" je, a u stvari je da se ispovracas, kao neki Zavod za registraciju goveda u nekom provincijskom gradu u Belorusiji.... Jbt, ljudi, Terazije su u pitanju!!!!
 
Iako sam arhitekta, meni su arhitekte bili i ostali zanimljivi ljudi....;-) Mi ovde raspredamo pricu o likovnom izrazu pojedinih objekata, potencijalima lokacija..... joooojjjj uvek cemo ostati djakelje. ;((
aj cao...
 
Video sam i ja te prozore,nisam ih mozda shvatio dovoljno ozbiljno:)Ma nema sanse...bilo bi previse,to je privremenog karaktera.U protivnom: postoji li lobi za nagrdjivanje terazija?
 
anahron":2hqkiobv je napisao(la):
Iako sam arhitekta, meni su arhitekte bili i ostali zanimljivi ljudi....;-) Mi ovde raspredamo pricu o likovnom izrazu pojedinih objekata, potencijalima lokacija..... joooojjjj uvek cemo ostati djakelje. ;((
aj cao...
Moram da priznam da mi ova konstatacija na kraju nije bas jasna. Svrha ovog foruma i jeste diskusija na tu i slicne teme, sa profesionalnog i manje profesionalnog aspekta. Misljenje strucnjaka arhitekata, urbanista, gradjevinaca je vise nego dobrodoslo i siguran sam da moze povecati kvalitet diskusija tako da mi je tim pre komentar nejasan.
 
Sa sajta masinoprojekta jos nesto...Poslovni kompleks "prada":
94_slika1.jpg

94_slika4.jpg

94_slika2.jpg

120000 kvadrata,ali ne pise na kojoj lokaciji tacno.Zna li neko o cemu se radi?
 
Vrh