Do kraja godine biće definisani prioriteti koje će svaka buduća gradska vlast morati da ispoštuje i realizuje ukoliko namerava da Beogradu delimično vrati nekadašnji renome. Naime, do 1991. godine Beograd je, prema evropskim stadardima, bio na nivou MEGA 2 gradova kao što su Beč i Berlin, a danas se nalazi na četvrtom, najnižem, nivou.
Radnu verziju prve Strategije razvoja uradili su stručnjaci Palgo centra.
Suštinski razlog izrade je neophodnost grada da se utvrde pravci razvoja. Ukoliko bi Strategija razvoja bila usvojena tokom sledeće godine i ispoštovana u narednom periodu Beograd bi bio na trećem novou što je opet ispod nekadašnjeg sjaja, ali je značajan i jedini realan pomak. Glavni grad bi bio označen kao mesto u kome se živi bezbedno, investitori bi mogli sa sigurnošću da ulažu, a turisti bi se lepo provodili. Stručnjaci savetuju i da ekonomski razvoj Beograda treba pospešiti razvojem usluga, turističke ponude, trgovine, sofisticirane industrijske proizvodnje, ali i što boljom ponudom kafića, kafana, diskoteka, restorana...
Prof. dr Borislav Stojkov kaže u razgovoru za „Blic“ da bi Beograd zbog izuzetnog geostrateškog položaja na dva evropska koridora mogao da doživi pravi „bum“ i unapređenjem transporta i špediterstva.
- Irska i severna Grčka žive samo od prepakivanja i prevoza roba. I mi bismo trebali da sledimo taj put. Otvoriti što veći broj skladišta i hangara. Potrebno je i da aerodrom Batajnica bude opremljen za „low cost“ letove. Pošto je kod nas saobraćaj na nivou 1920. godine, sve sisteme treba modernizovati i integrisati. Da bude što lakše da se roba iz broda ocarini, prebaci na voz i uputi do krajnje destinacije. To je jedna od šansi razvoja - rekao je Stojkov koji sa žaljenjem konstatuje da luka „Beograd“ nije trebalo da bude privatizovana, dok nije otvorena nova.
Ipak, na primeru luke „Beograd“ i marine „Dorćol“, na žalost, očegledno je da nisu ispoštovani principi javnog i privatnog interesa. Iako su ove investicije počete kao kapitalne i veoma značajne, još je neizvesno da li će na kraju biti od značaja i za građane ili će prvenstveno opravdati ekonomske parametre.
Osim ekonomskih, za razvoj Beograda, važni su i „politički parametri“. Naime, kontinuitet jedne političke opcije, kao što je primer grada Beča, pokazalo je da je i to od ključnog značaja za razvoj.
- Beč je bio prilično ruiniran posle I Svetskog rata, a poslednjih 87 godina na vlasti je jedna politička struja. To je veoma značajno i omogućilo je neverovatnu ekspanziju. To je dobro, jer se onda stvara kontinuitet, a ne gubi vreme - objasnio je prof. dr Stojkov koj je istakao i da je neophodno da budu usvojeni i jasno definisani Zakon o glavnom gradu, Zakon o regionalnom razvoju, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o vraćanju imovine. Uz to potrebna je i bolja saradnja sa Republikom, ali i opštinama - Pančevo, Smederevo, Smederevska Palanka, Ub, Pećinci, Ruma i Stara Pazova.
Strategiju razvoja Beograda pripremila je gradska Komisija za pripremu strateškog plana grada u saradnji sa „Palgo“ centrom. Strategija bi trebalo da bude usvojena tokom sledeće godine, njena realizacija nije vremenski ograničena, ali je preporuka da se prioritetni ciljevi realizuju za četiri godine.
Brendiranje Beograda
Beogradu je potreban identitet. On je poznat jedino kao grad na ušću Save i Dunava, ali postoji malo arhitektonskih objekata ili celina koje ga čine upečatljivim pejzažom. Bitno je isticanje i lokalnih znamenitosti, jer sve to doprinosi razvoju turizma koji predstavlja jednu od grana privrednog razvoja od koje bi Beograd ubuduće trebalo da živi.
Opštinama jači status
Borislav Stojkov, koji je rukovodio projektom izrade Strategije razvoja Beograda, kaže da je ključ uspešnog prosperiteta i decentralizacija upravljanja.
- Opštine treba da dobiju jači status, politika treba da bude takva da se što više ovlašćenja prenese na niži nivo. Gradonačelnik bi ima ingerencije nad celim gradom, ali zapravo bi upravlja samo urbanim jezgrom - kaže Stojkov.
Ocenjivanje metropola
Rangiranje gradova po MEGA kriterijumu uspostavili su stručnjaci Evropske opservatorije za prostorno planiranje. Njihovo sedište je u Luksemburgu i oni ocenjuju velike gradove. Prvi nivo je najbolji i na njemu su, London i Pariz, na drugom su Beč i Berlin, a na trećem je kao jedan od mnogobrojnih predstavnika Temišvar. U grupi u kojoj je i Beograd su i glavni gradovi država koje su nastale raspadom SFRJ.
Требало би да прима око 5к људи, ваљда...
