Šta je sporno u "Osmehu Vojvodine"
Kineske kompanije sve češće preuzimaju najkrupnije građevinske i infrastrukturne poslove, bilo da se radi o brzoj pruzi do Budimpešte, gradnji Beogradskog metroa ili premrežavanju Srbije novim putevima.
Predsednik Srbije
Aleksandar Vučić je na predstavljanju plana "Skok u budućnost, Srbija 2027", kao jedan od glavnih projekata apostrofirao
"Osmeh Vojvodine", odnosno brzu saobraćajnicu koja bi trebalo da skrati vreme putovanja
od Sombora do Kikinde, protežući se vojvođanskom ravnicom u obliku popularnog "smajlija".
Tri dana pre izbora, objavljeno je i da je počela negova izgradnja:
Taj
"Osmeh", međutim, nije srpski nego – kineski. Kako je dogovoreno, put koji treba da bude završen do 2026. godine gradiće China Construction Eighth Engineering Division, kompanija kojoj je to i prvi posao u Srbiji.
"Nova ekonomija" upozorava da taj
rok ipak treba uzeti sa rezervom, budući da je pre samo dva meseca objavljeno da će period izgradnje trajati pet godina, da bi se sada govorilo o maksimalno tri godine, čime bi se novi put uklopio u plan "Srbija 2027", a bio bi završen i pre EXPO izložbe.
Ali,
dok se rokovi možda smanjuju, cena se povećava. Prema najavi predsednika Vučića, brza saobraćajnica Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – Nakovo, kako se zvanično zove,
koštaće oko dve milijarde evra. Budući da je ova trasa duga 162 kilometra, to znači da će
svaki kilometar novog druma koji ne dostiže ni do nivoa autoputa, koštati više od 12 miliona evra, piše "Nova ekonimija".
Oni, dalje, upoređuju da 12 miliona evra (po kilometru) otprilike košta i drugi novi vojvođanski put,
Fruškogorski koridor, gde je cena stala na
12,7 miliona po kilometru, a i taj posao radi jedna kineska firma – China Road And Bridge Construction (CRBC). Takođe,
i za cenu te deonice stručnjaci su upozoravali da je uvećana čak duplo u odnosu na realne troškove gradnje.
A
Fruškogorski koridor jeste autoput, koji pritom uključuje i budući najduži tunel u Srbiji kroz Frušku goru.
Zašto je onda "Osmeh Vojvodine" toliko skup, za "Novu ekonomiju" objašnjava građevinski inženjer
Danijel Dašić. On smatra da
ekonomski troškovi nikako ne mogu biti opravdanje.
–
Izreka da se u Evropi za ugradnju u infrastrukturu koriste kvalitetni materijali, a u Srbiji nekvalitetni političari, svakim danom dobija nove dokaze i činjenice. Tih 12,2 miliona po kilometru je mnogo i za autoput kroz ravničarski predeo, a kamoli za običnu magistralu sa dve trake. Prema COMPASS bazi podataka (koja prati troškove građevinskih radova širom sveta) za 2024. godinu, cena izgradnje magistrale kakvu predviđa ovaj projekat ide od 3,34 do 3,78 miliona po kilometru. I to dolara, ne evra, tako da cena ide još niže – kaže Dašić.
Ta cena vojvođanskog osmeha je zapravo i trebalo da bude mnogo niža. Predsednik Srbije, koji je pre nekoliko meseci obznanio da će ova magistrala sada koštati dve milijarde evra, pre samo četiri godine je najavljivao cenu od 430 miliona evra, i to "u nešto skupljoj varijanti".
Poredeći novu i staru procenjenu cenu ove saobraćajnice sa podacima iz građevinskih baza podataka, Dašić primećuje "da se
stara cena dobro uklapa u ono što bi se moglo očekivati za ovu vrstu puta".
Još jedna zanimljivost su
kontradiktorni podaci o dužini samog puta. Iako se u javnosti često pominje dužina od 186 kilometara, prostornim planom iz prošle godine utvrđena je tačna dužina od 164 kilometra i 392 metra.
U slučaju da saobraćajnica ipak bude duža, to bi značilo da je cena po kilometru 10,75 miliona evra, i dalje drastično više nego što je prvobitno planirano.
Šta je još sporno oko izgradnje ove saobraćajnice, koliko su cene puteva u regionu i koliko će se ovim povećati već ogroman dug prema Kini, pročitajte na sajtu
Nove ekonomije.
Kineske kompanije sve češće preuzimaju najkrupnije građevinske i infrastrukturne poslove, bilo da se radi o brzoj pruzi do Budimpešte, gradnji Beogradskog metroa ili premrežavanju Srbije novim…
www.mojnovisad.com