Šta je novo?
Od:
Filteri

Brza saobraćajnica Požarevac-Golubac

dveipola je napisao(la):
Nisam se ja zbunio. Znam da nije predviđeno. To i kritikujem. Kod nas je predviđeno nešto što bliže udvojenoj magistrali (dual-carriagway) nego brzom putu (expressway). Dao sam primer iz Rumunije da pokažem šta je u stvari brzi put. Ako je 2025. godine put 2+2 sa ograničenjem od 80 km/h i kružnim tokovima brzi put, onda nešto nije u redu. Naročito ako je put koji građen pre 50 godina imao petlju, a sad od te petlje su na brzom putu napravili kružni tok. Red je da u 2025. predvide modernija i bezbednija rešenja, a ne da gledaju kako što jeftinije da nešto naprave jer ionako će to što su uštedeli završiti u njihovim džepovima, a ne u državnom proračunu.
Kliknite za proširenje...

Ja mislim da si ti i dalje nesto pomešao. Krajova je grad veličine približno Novog Sada, tri puta veći od Čačka, koji su u Srbiji povezan punim profilom i brzinom 130km/h. Takodje je i centar svog regiona u Rumuniji, tako da mislim da je ovo rešenje kod njih dosta lošije nego naše i želim im da dostignu nivo infrastrukturnog razvitka Srbije što pre. Golubac ima 1500 stanovnika, Donji Milanovac 2500 stanovnika, a Požarevac oko 50.000… Put je više nego dovoljan za broj vozila koji će saobraćati njime i neuporedivno bezbedniji i brži od puta koji je bio do sada. Ali otvoren sam za dalju etimološku analizu kako bi se ovaj put zvao na Engleskom jeziku 😂
 
Ok, manje-više ne sporim. Samo, ja uopšte nisam pisao o saobraćajnoj razvijenosti neke zemlje. Nego o tome šta je brzi put. Bizarno je da recimo magistrala Zaječar - Negotin - Brza Palanka građena verovatno u vreme Tita ima samo petlje, bez kružnih tokova, dok nova "brza saobraćajnica" od Male Krsne do Golupca ima 17 kružnih tokova. Ili da obična magistrala sa nešto većom širinom kolovoza nego kod nas u Rumuniji ima ograničenje 100 km/h, dok brzi put u Srbiji ima ograničenje 80 km/h. Svakako podržavam i radujem se razvoju putne mreže u Srbiji, samo mislim da su neke stvari mogle mnogo optimalnije da budu urađene.
 
Apsolutno sam protiv K.T i to sam ovde uporedio sa primerom izgrdnje običnog puta Bratstvo i Jedinstvo 1961 godine koji je u 80% slučajeva imao denivelisane petlje a svakako tadasnji obim saobraćaja je bio smšan u odnosu na današnje stanje i svakkako bi bilo kakvog takvog opravdanja.Prvo denivelisano raskrsće je bilo Bubanj Potok,pa Vrčin,pa Mali Požarevac,pa Vodanj,pa Kolari,pa Osipaonoca,pa Velika Plana kod sadasnjeg Meka je bila petlja pa Markovac pa Batočina itd itd 1961 godine.

Ko je gledao Vladove snimke lepo se vidi da na potezu od ulaska u Požarevac pa do izlaska postoje nekoliko denivelisanih ukrstaja.Poseban apsurd je na ulasku u PO gde posče kružniog toka imamo denivelisan ukrštaj i na putu ka Petrovcu.


Evo i jedne slike sa KT za šljunkaru gde se lepo vidi koliko je smanjena preglednost jer su i paneli za buku tu vizuelna prepreka i koliko tu može biti problema.

IMG_20250210_130004.jpg
 
StaraMo je napisao(la):
Apsolutno sam protiv K.T i to sam ovde uporedio sa primerom izgrdnje običnog puta Bratstvo i Jedinstvo 1961 godine koji je u 80% slučajeva imao denivelisane petlje a svakako tadasnji obim saobraćaja je bio smšan u odnosu na današnje stanje i svakkako bi bilo kakvog takvog opravdanja.Prvo denivelisano raskrsće je bilo Bubanj Potok,pa Vrčin,pa Mali Požarevac,pa Vodanj,pa Kolari,pa Osipaonoca,pa Velika Plana kod sadasnjeg Meka je bila petlja pa Markovac pa Batočina itd itd 1961 godine.

Ko je gledao Vladove snimke lepo se vidi da na potezu od ulaska u Požarevac pa do izlaska postoje nekoliko denivelisanih ukrstaja.Poseban apsurd je na ulasku u PO gde posče kružniog toka imamo denivelisan ukrštaj i na putu ka Petrovcu.


Evo i jedne slike sa KT za šljunkaru gde se lepo vidi koliko je smanjena preglednost jer su i paneli za buku tu vizuelna prepreka i koliko tu može biti problema.
Kliknite za proširenje...

Mislim da niko ne voli kruzne tokove umesto petlji ali se isti trebaju staviti u kontekst puta, broja vozila, i koliko bi petlja zauzela mesta. Poredis medjunarodni pravac sa objektivno sporednim putem kakav je dunavski koridor, autoput bratstvo jedinstvo koji je zidan pomocu radnih akcija i bez troskova eksproprijacije jer je sva zemlja bila drzavna. Dakle i taj kontekst je bitan.

Vremenom ako se pokazu kao losa resenja, lako ce se dodati po jedan nadvoznjak i uz minimalne intervencije napraviti petlja, ali za ovu kolicinu vozila zaista mislim da ce to biti nepotrebno. Svi komentarisu kako brzo napreduje izgradnja ovog puta, a zaboravljamo da je to delom i jer nema puno komplikovanih objekata i petlji na trasi...
 
fjerinic je napisao(la):
Poredis medjunarodni pravac sa objektivno sporednim putem kakav je dunavski koridor
Kliknite za proširenje...

Nevezano za prethodnu raspravu. Ovo jeste najkraći i najbrži međunarodni pravac Beograd - Bukurešt. Naročito sad kad se dograđuje i renovira na ovom pravcu. Beograd - Mala Krsna autoput, Mala Krsna - Golubac motoput gotov do kraja godine, Golubac - Đerdap 1 potpuno renovirana magistrala, Đerdap 1 - Krajova magistrala 1+1 (mestimično 2+2) sa ograničenjem 100 km/h van naselja, Krajova - Pitešt brzi put sa ograničenjem 120 km/h (poslednja deonica od 10 km se otvara u maju), Pitešt - Bukurešt autoput.
 
fjerinic je napisao(la):
Mislim da niko ne voli kruzne tokove umesto petlji ali se isti trebaju staviti u kontekst puta, broja vozila, i koliko bi petlja zauzela mesta. Poredis medjunarodni pravac sa objektivno sporednim putem kakav je dunavski koridor, autoput bratstvo jedinstvo koji je zidan pomocu radnih akcija i bez troskova eksproprijacije jer je sva zemlja bila drzavna. Dakle i taj kontekst je bitan.

Vremenom ako se pokazu kao losa resenja, lako ce se dodati po jedan nadvoznjak i uz minimalne intervencije napraviti petlja, ali za ovu kolicinu vozila zaista mislim da ce to biti nepotrebno. Svi komentarisu kako brzo napreduje izgradnja ovog puta, a zaboravljamo da je to delom i jer nema puno komplikovanih objekata i petlji na trasi...
Kliknite za proširenje...
Nije to tada bio autoput vec obicna magistrala,tek 77 je postao autoput a nije ni zemlja bila državna jer su mom dedi i pradedi uzeli njivu i 1963 a i 1977 ,ORA jeste bila pretežni izvor radne snage ali je bilo i mašina posebno od 1977 kao i najma radne snage iz okolnih naselja za kontra usluge sredjivanja lokalne infrastrukture.Trideset godina slučajno
radim u putnoj privredi i odlično znam koji je kontekst u pitanju.Ali dobro vreme će pokazati sve.
 
Poslednja izmena:
StaraMo je napisao(la):
Nije to tada bio autoput vec obicna magistrala,tek 77 je postao autoput a nije ni zemlja bila državna jer su mom dedi i pradedi uzeli njivu i 1963 a i 1977 ,ORA jeste bila pretežni izvor radne snage ali je bilo i mašina posebno od 1977 kao i najma radne snage iz okolnih naselja za kontra usluge sredjivanja lokalne infrastrukture.Trideset godina slučajno
radim u putnoj privredi i odlično znam koji je kontekst u pitanju.Ali dobro vreme će pokazati sve.
Kliknite za proširenje...

Pa za taj period to je bio najbolji i glavni putni pravac u drzavi, a autoputevi u punom profilu u ovom delu evrope nisu ni postojali... Kazes nije bila drzavna zemlja a onda kazes da su uzeli njivu, pa naravno da su uzeli kad je bila drzavna - po drustvenom uredjenju su mogli da uzmu bez komplikovanih eksproprijacija i resavanja imovinskih odnosa, daju ti drugu njivu u zamenu i to je to, isto kao sto su se radile arondacija i komasacija sirom zemlje dekretom… Samo navodim jer poredis babe i zabe “pre 60 godina je moglo a sad ne moze”, prvo okolnosti i cena izgradnje su drasticno razlicite a i znacaj putnog pravca i broj korisnika se razlikuju.

Ako ovaj put vremenom postane medjunarodni pravac do Bukuresta ili postane bitan za istok Srbije produzetkom trase, tad ce se lako napraviti pun profil, sad bi bilo bas k*rcenje, jer od autoputa do Pozarevca bi trebalo napraviti 4 petlje, a postoje i objekti pored puta itd.
 
fjerinic je napisao(la):
Ako ovaj put vremenom postane medjunarodni pravac do Bukuresta
Kliknite za proširenje...

Nema šta da postane. On jeste pravac do Bukurešta. No, saobraćaj Beograd - Bukurešt je zanemarljiv, tako da nema potrebe da se zbog toga prave petlje. Petlje se prave zbog bezbednosti. Imati kružni tok na pravcu na kom se vozi 100+ km/h i gde ga na pravcu većina vozača seče je dosta nebezbedno rešenje.
 
fjerinic je napisao(la):
Pa za taj period to je bio najbolji i glavni putni pravac u drzavi, a autoputevi u punom profilu u ovom delu evrope nisu ni postojali... Kazes nije bila drzavna zemlja a onda kazes da su uzeli njivu, pa naravno da su uzeli kad je bila drzavna - po drustvenom uredjenju su mogli da uzmu bez komplikovanih eksproprijacija i resavanja imovinskih odnosa, daju ti drugu njivu u zamenu i to je to, isto kao sto su se radile arondacija i komasacija sirom zemlje dekretom… Samo navodim jer poredis babe i zabe “pre 60 godina je moglo a sad ne moze”, prvo okolnosti i cena izgradnje su drasticno razlicite a i znacaj putnog pravca i broj korisnika se razlikuju.

Ako ovaj put vremenom postane medjunarodni pravac do Bukuresta ili postane bitan za istok Srbije produzetkom trase, tad ce se lako napraviti pun profil, sad bi bilo bas k*rcenje, jer od autoputa do Pozarevca bi trebalo napraviti 4 petlje, a postoje i objekti pored puta itd.
Kliknite za proširenje...
Izvinjavam se na nepreciznoj formulaciji.Uzeli i platili.

Prvi put su mu nekoliko njiva ekspropriaisali u količini koja je bila potrebna za put i bankinu a u drugom prolazu druge trake su opet uzeli isplatili .Čak i danas stoje nekoliko trouglova zemlje tik uz žicu autoputa koje nisu hteli da uzmu i isplate jer ima nije ni trebalo.

A što se glavnog pravca kroz državu tiče već sam objavljivao da se posle vodila polemika do 1970 i neke koji bi glavni pravac autoputa trebao biti.Pogledati na temi k10.

Ok uživajte u vremenu sadašnjem i kružnim tokovima na nečemu što se zove BRZA saobraćajnica sa ograničenom brzinom od 80 km/h koju smo svi platili više stotina miliona eura a ja ću živeti u prošlosti kakda su ljudi uključivali mozak kad pristupaju izradi nekog bitnog projekta .
 
Meni se svidja ono resenje koje se vidi na snimku (koje prikazuje brzu saobracajnicu iz Rumunije) gde se ne vidi klasicna petlja nego nadvoznjak za pravac glavne saobracajnice uz odvojene pravce za iskljucenje/ukljucene a kruzni tok se nalazi ispod glavne saobracajnice i tu se nesmetano izvodi saobracaj.
Po meni elegantno ne tako skupo resenje, verovatno skuplje nego sadasnje reseenje ali mozda jeftinije nego klasicna petlja.
1740398502039.png

Sigurno da postoje jos bolja i bezbednija resenja, slazem se da KT nije najbolje resenje uvek. Ali to opet ne abolira ludake da prolaze kroz isti 80 km/h...
 
Možda bi bilo dobro da se iz imena teme izostavi termin "brza saobraćajnica" jer ovaj put sa ovim kružnim tokovima (raskrsnicama u nivou) sigurno to nije. Više je ovo magistralni put sa duplim trakama nego motoput, al ajde. Dakle ovo je Motoput M7
 
Ovo je motoput projektovan i urađen kao brza magistrala (2+2 trake) sa proširenom bankinom
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh