Kao neko ko je i sam svojevremeno (kao dosta mlađi i naivniji) gajio ideje i ideale o Panslavizmu, Pravoslavnim unijama i prijateljstvima, i svašta nešto (doduše nikad, ali nikad na nivou kao Obraz i slične fijuk organizacije) mogao bih da razumem da se neki ljudi u 2023. lože na takve, i srodne ideje (BRICS, ODKB, ZND i slične papazjanije) da realno postoje uslovi i mogućnosti da se tako nešto ikada ostvari. Ali u realnosti, mnogi narodi pametniji i iskusniji od nas (čitaj - one koje je gazila bilo koja istočnjačka čizma) ne žele da imaju ništa s time, a čak i oni koji su na skali ''najbližili'' Panslavizmu i Pravoslavnoj uniji sa Rusijom - Belorusi, čak i oni svake godine u sve većem procentu gledaju da se što više distanciraju od te Rusije i svih tih nebeskih fantazija fundiranih na politici ''budi i gini uz mene ili ću da te ubijem od batina''.
Dakle, gospodo rusofili i sinofili, slobodno recite i mislite da niko od nas koji smo protiv tih zemalja nemamo pojma i da nismo relevantni. Recite čak i da pola Istočne Evrope nema pojma ili su prodane duše što ne žele ništa sa istočnim despotijama. Sve kul. Ajde onda samo otidite u Belorusiju, Rusiji najbližu zemlju i narod, i pitajte njih tamo šta misle o svemu tome. Naravno, ne sumnjam da ćete i tamo naići na svojevrsne Miroljube Petroviće koji će vam reći da obožavaju da žive u 1991. i da jedva čekaju da se uspostavi Panslavia od Šćećina do Vladivostoka... Ali sam prilično siguran da ćete na svakog takvog naći makar jednog koji to smatra noćnom morom i želi da uradi sve da toga ne dođe, a od Rusije bi da pobegne što dalje (figurativno rečeno). Ako vama to nešto ne govori, onda ne znam šta dalje da se kaže na to... Onda možda stvarno jeste 50ak zemalja u krivu a samo Srbi (i Rusi) znaju i razumeju pravu istinu.
Ako možeš objasni mi kako neko može da podržava Zapad posle svega što su radili svetu kao i nama. Jedno je gledati čistu korist od Zapada (to mi je skroz ok) a drugo je podržavati ih. Sviđa mi se ideja BRIKS-a samo zbog multipolarnog sveta i ograničavanja moći USA da ne bude više kao 90ih kada su bili najjači.
Pošto me mrzi da ponovo kucam, a rekao bih 90% isto što sam rekao u ovom ranijem postu, citiraću ga i preneću ga ovde:
Poslednji, dobronamerni savet: prerastite bombardovanje.
Ne zato što je to moralna i etička stvar da se uradi, već zato što osim nas Srba, nikog drugog nije briga za to što se desilo pre 24 godine.
Rođaci, jedan Vijetnam i Amerika su se pomirili još 90ih (isto tako oko 20ak godina od njihovog sukoba), 2000ih uspostavili i saradnju, a već sredinom prošle decenije postali i bliski vojni saradnici i partneri. Da, onaj Vijetnam koji su Ameri i ostatak hijena preorali i spržili uzduž i popreko. Onaj Vijetnam u kome je jedno vreme govorenje engleskog jezika bila potencijalna karta za mardelj. E taj isti Vijetnam je jedan od značajnih vojnih partnera Amerike u Aziji.
Link za neverne Tome u šoku. Ljudi prerasli šta je bilo, otišli dalje, dogovorili se jer im je oboma u interesu. Amerima jeftina radna snaga, a Vijetnamcima otvaranje ka svetu i držanje Pekinških besnih komunjara na odstojanju. Ej, Vijetnam i Amerika saveznici... Ali eto, desilo se i to.
Shvatite, nikoga nije briga za nas i naše bombardovanje. Bilo to pravično ili ne, međunarodna politika ne funkcioniše ni po principima emocija, ni po principima etike, ni po principima prošlosti. Već po principima interesa i sadašnjosti, sadašnjih okolnosti. Sve zemlje koje su to shvatile, od kraja hladnog rata naovamo su napravile pomake i napredak. Sve zemlje koje su odlučile da teraju neku kontru, isteruju pravdu, žive u prošlosti, i šta ti ja znam... su ostale rupčage.
Prerastite bombardovanje.
