Proširenje (dodavanje nove konstrukcije sa tri trake) iz 1970-tih je tada imalo smisla.
Niko tada nje računao sa kataklizmom iz 1991., građanskim ratom, raspadom zemlje, smanjenjem države, sankcijama, umrtljivanjem svake privredne delatnosti pa tako i razvoja Beograda - glavnog grada Jugoslavije.
Računalo se da će se grad razvijati, da će dobijati novu infrastrukturu.
Beograđani su u razvoju infrastrukture izgubili 10 i više godina zbog ratova, a posle toga, kada se sve "resetovalo", lutalo se u izborima koncepta.
Metro i dalje nemamo, da možemo da se krećemo po gradu ne oslanjajući se na sopstvene automobile ili na GSP.
Tako da, ništa oni loše nisu radili sa dogradnjim Brankovog, nego je posle toga zatajilo zbog "više sile".
U međuvremenu "neki ste išli da ratujete, a neki smo se vratili", neko se obogatio, a nekome je majka zakukala.
Tragikomično je da se sada zastave bivših republika na istoj ovo trasi vijore priikom državnih poseta kao strane zastave, a ranije su bile samo dekoracija, kao na ovoj fotografiji.