Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.593
Kupaliste je postojalo zato sto su pre izgradnje Djerdapa niski vodostaji bili nizi nego danas, kej nije postojao, a ljudi i industrije duz toka Save nije bilo toliko kao danas, pa je voda bila cistija. Nisu bili dovoljno bogati da bacaju toliko kao mi, i da prave toliko opasnog djubreta kao mi. Iz istog razloga leze na pesku bez peskira. Kupovati poseban peskir da bi se na njemu lezalo i da bi ga posle neko morao rucno prati je bila prilicno ekstravagantna ideja. Nije bilo toliko ljudi, nafte i opasnih hemikalija, samo obican pesak i zemlja. Pre polaska kuci udjes u vodu i gotovo.
Necemo dugo cekati dok Evropa jednostavno zabrani svako izlivanje neprečišćene vode u reku. Za to ce se u pocetku placati nesto kao karbonska taksa, a kasnije ce se to pretvoriti u pravu kaznu zato sto ce biti potpuno zabranjeno. Zbog klimatskih promena i opsteg zagadjenja problem nedostatka pitke vode je vec postao globalan. Posto reke ne poznaju drzavne granice, a na kraju odlaze u more koje je prlicno osetljiv eko sistem, nema sanse da ce se zagadjivanje dugo tolerisati bilo kome, bez obzira da li je deo EU ili nije. Posto sliv Save nije toliko veliki, postoje dobri izgledi da ce jednog dana na obalama Save, a verovatno i mnogih drugih reka, ponovo moci da budu plaze. Naravno, ako u medjuvremenu sve gradske obale kompletno ne betoniramo po uzoru na pristaniste brodova (valjda da bi bilo i fizicki nemoguce dodirnuti vodu) pa, da bi grad izgledao "urbano" po kriterijumima proslog veka, na samom keju ne izgradimo ogromne poslovne kule tako da se ogledaju vodi. Onda se ne mozemo nadati ni uskrsnucu mnostva malih gradskih plaza u nekom buducem eko-orjentisanom, bogatijem, zelenijem i cistijem Beogradu, to ostaje samo za rezervate kao sto je Ada, za kupanje u industrijskim razmerama. Nije da imam nesto protiv Ade, ali malo drugacijeg pristupa na drugim obalama i manje komercijalne eksploatacije na samoj Adi ne bi bilo lose. Obala jezera se pretvorila u jedan neprekinuti, par kilometara dugacki trzni centar za nalivanje i ždranje. Mada to možda i nije čudno čim je i bioskop postao mesto gde se ide da bi se jelo. Postacemo toliko debeli da niko nece morati da pliva, samo se opusti i to je to.
U svakom slucaju, ne samo zato što je to zdravije od neprekidnog kljukanja ili kupovine u tržnim centrima na samoj obali reke, nadam se povratku malih gradskih plaža koje su nekada davale neponovljivi šarm Beogradu. Stari ljudi su pričali da su se leta u Beogradu pamtila, da su imala poseban ukus peska i vode. Ako još danas budemo planirali za vreme kada će reke biti mnogo čistije, postoje dobre predispozicije da se ponovi neka moderna varjanta takvog ambijenta. Ja znam šta sintagma "silazak Beograda na reke" znaci gradskim ocima i zašto će biti pokrenuti radovi na Prokopu. Mogucnost da prodaju mnogo skupog zemljišta pored obale bogatim investitorima da bi oni tu izgradili gigantske centre i ekskluzivne restorane, sa jedinim ciljem da uzmu pare onima koji leti na reci traže osveženje, a mogu da plate pravo da sede na obali Beogradskih reka. Nije neophodno da se i mi do kraja složimo sa takvim pristupom jer postoji razlika izmedju ekonomski odrzivog poslovanja jednog grada i bezočne eksploatacije svih postojećih javnih površina koje imaju neku vrednost, odnosno onih koje bi trebale postati javne površine, mada se to nikada neće desiti. Silazak na reke bi i dalje mogao da ima svoje bukvalno značenje, a male, lokalne plaže su jedna od mogućnosti da se to u perspektivi ostvari na najkvalitetniji način.
Velika Dunavska školjka snimljena tačno na mestu na kome se Sava uliva u Dunav.
Necemo dugo cekati dok Evropa jednostavno zabrani svako izlivanje neprečišćene vode u reku. Za to ce se u pocetku placati nesto kao karbonska taksa, a kasnije ce se to pretvoriti u pravu kaznu zato sto ce biti potpuno zabranjeno. Zbog klimatskih promena i opsteg zagadjenja problem nedostatka pitke vode je vec postao globalan. Posto reke ne poznaju drzavne granice, a na kraju odlaze u more koje je prlicno osetljiv eko sistem, nema sanse da ce se zagadjivanje dugo tolerisati bilo kome, bez obzira da li je deo EU ili nije. Posto sliv Save nije toliko veliki, postoje dobri izgledi da ce jednog dana na obalama Save, a verovatno i mnogih drugih reka, ponovo moci da budu plaze. Naravno, ako u medjuvremenu sve gradske obale kompletno ne betoniramo po uzoru na pristaniste brodova (valjda da bi bilo i fizicki nemoguce dodirnuti vodu) pa, da bi grad izgledao "urbano" po kriterijumima proslog veka, na samom keju ne izgradimo ogromne poslovne kule tako da se ogledaju vodi. Onda se ne mozemo nadati ni uskrsnucu mnostva malih gradskih plaza u nekom buducem eko-orjentisanom, bogatijem, zelenijem i cistijem Beogradu, to ostaje samo za rezervate kao sto je Ada, za kupanje u industrijskim razmerama. Nije da imam nesto protiv Ade, ali malo drugacijeg pristupa na drugim obalama i manje komercijalne eksploatacije na samoj Adi ne bi bilo lose. Obala jezera se pretvorila u jedan neprekinuti, par kilometara dugacki trzni centar za nalivanje i ždranje. Mada to možda i nije čudno čim je i bioskop postao mesto gde se ide da bi se jelo. Postacemo toliko debeli da niko nece morati da pliva, samo se opusti i to je to.
U svakom slucaju, ne samo zato što je to zdravije od neprekidnog kljukanja ili kupovine u tržnim centrima na samoj obali reke, nadam se povratku malih gradskih plaža koje su nekada davale neponovljivi šarm Beogradu. Stari ljudi su pričali da su se leta u Beogradu pamtila, da su imala poseban ukus peska i vode. Ako još danas budemo planirali za vreme kada će reke biti mnogo čistije, postoje dobre predispozicije da se ponovi neka moderna varjanta takvog ambijenta. Ja znam šta sintagma "silazak Beograda na reke" znaci gradskim ocima i zašto će biti pokrenuti radovi na Prokopu. Mogucnost da prodaju mnogo skupog zemljišta pored obale bogatim investitorima da bi oni tu izgradili gigantske centre i ekskluzivne restorane, sa jedinim ciljem da uzmu pare onima koji leti na reci traže osveženje, a mogu da plate pravo da sede na obali Beogradskih reka. Nije neophodno da se i mi do kraja složimo sa takvim pristupom jer postoji razlika izmedju ekonomski odrzivog poslovanja jednog grada i bezočne eksploatacije svih postojećih javnih površina koje imaju neku vrednost, odnosno onih koje bi trebale postati javne površine, mada se to nikada neće desiti. Silazak na reke bi i dalje mogao da ima svoje bukvalno značenje, a male, lokalne plaže su jedna od mogućnosti da se to u perspektivi ostvari na najkvalitetniji način.
Velika Dunavska školjka snimljena tačno na mestu na kome se Sava uliva u Dunav.
