Blokovi 25 i 26

[Дошљак]

Тешко пошто Мило Ђукановић има ту своје плац да би тако скупо земљиште дали за парк. Са друге стране деценијама ту имамо запуштено дивље растиње.

 

[Drakche]

Od divljine se pravi park tako sto se napravi selekcija najvecih stabala koja ce da ostanu, ostalo se sredi.

 

[Homer Jay]

Тешко пошто Мило Ђукановић има ту своје плац да би тако скупо земљиште дали за парк. Са друге стране деценијама ту имамо запуштено дивље растиње.

Nema Milo, ima(o) je njegov bivši pajtos Duško Knežević (Atlas grupa), i to, ako se dobro sećam, jedan deo uz Bulevar Zorana Đinđića. Nemam pojma kako je došao do tog zemljišta, jer je sve ostalo dato na korišćnje Energorpojektu i Napredu kao kompenzacija u vreme Zlobe, budući da su Arenu gradili od svog novca, praktično "za dž".

I nema potrebe za nekim improvizovanim parkovima, jer je po urbanističkom projektu planirano da cela unutrašnjost bloka bude zeleno/pešačka površina.

 

[Drakche]

Ako nekoliko drvoreda smatras zelenom povrsinom, onda ok.
"Sta ce nam park, kada imamo Usce" is a new "Sta ce nam park, kada imamo Kalemegdan".

 

[Homer Jay]

Znam da je romantizovanje svake samonike džungle sada vrlo "trendy", ali ipak je malo bezobrazno nekome poturati stav: "Šta će nam park, kada imamo Kalemegdan", samo zato što je ukazao da urbanistički projekat fakat predviđa izgradnju pešako/parkovske površine u centralnom delu bloka, kojoj bi pozavideli mnogi stambeni blokovi na Vračaru ili Zvezdari nabudženi do poslednjeg milimetra "P+6KadBiSeZezaliAUstvari8do10" demitušama.

Planiranim objektima bih mogao svašta da zamerim, ali mislim da je uređenje unutrašnjosti bloka sasvim korektno zamišljeno.

 

[Drakche]

Meni je, brate, park - šuma - sa stazama i klupama, Ili "mini" šuma. Ne znam, izgleda da imamo drugacije vizije javnog prostora.
Nije ovo toliko lose, ali mislim da je moj predlog bolji

 

[Kailan]

Слажем се са Дракчетом овде, ови паркови "из кутије" су отужни и више служе да направе илузију природе него да заправо послуже сврси. Постоји дуга америчка и европска традиција прављења паркова који треба што више да буду "природни" и личе на шуме / пашњаке уместо оваквих закрпа бетонских простора.

Ево нпр. Централ Парк:

Мени је то много лепше за један град од пар правоугаоника са енглеском травом и 2 дрвореда

 

[solecar]

Meni lično je oduvek smetalo to nabijanje drveća u jedno ćoše, a ogroman prostor ostaviti da bude pod travom, dok ista traje. Ovo se odnosi čak i na one delove (prostore) grada gde se ne planira izgradnja nekog stambenog i / ili poslovnog objekta (zgrade).

 

[Trejsi]

Почиње градња у Блоку 26​

У току су припремни радови на градилишту уз Булевар Михајла Пупина, прекопута Палате Србија, где треба да буде подигнут први од три стамбено-пословна објекта

Једна од најексклузивнијих новобеоградских локација активирана је припремним радовима на градилишту прве од три стамбено-пословне зграде прекопута Палате Србија – монументалног објекта чија је изградња 1961. године одредила основну осу урбанизације централне зоне Новог Београда. Реч је о највишем објекту уз Булевар Михајла Пупина који се састоји из два дела – стамбеног од 17 спратова око 65 метара, што је за десетак метара више од Палате „Албанија”, и пословног од осам спратова укупне површине око 65.000 квадратних метара, потврдила је за наш лист Горана Чанковић из „Енергопројект холдинга”, компаније која је урадила пројекат за Блок 26 и биће извођач радова, док је ГП „Напред” инвеститор комплекса.

– Добили смо дозволу за припремне радове и предали смо документацију за грађевинску дозволу. Засад градимо само један објекат, продаја станова и пословног простора није почела и још је непозната цена квадрата која ће да зависи од прилика на тржишту некретнина – наводи Чанковићева.
Као плански основ за изградњу у Блоку 26 послужило је решење са урбанистичко-архитектонског конкурса из 2008. године на којем су прву награду освојилe архитекте Јован Митровић и Дејан Миљковић. Овај ауторски двојац предвидео је и четири пословне куле од по 120 метара према Булевару Зорана Ђинђића, а њихове идеје добиле су потврду у плану детаљне регулације 2016. године. Измену тог планског документа две године касније покренули су власници атрактивног земљишта и инвеститори „Напред” и „Енергопројект холдинг”. Урбанистички пројекат добио је 2019. зелено светло Комисије за планове Министарства грађевинарства јер оно издаје дозволе за објекте веће од 50 метара и заокружио је процес пренамене у оквиру планираних зграда. Површине за становање прерасподељене су у сва три здања, а њихова укупна величина није мењана и износи око 203.000 квадратних метара.

Урбанистичким пројектом нису обухваћене парцеле на којима су предвиђене пословне куле прекопута „Штарк арене” јер за њих још нису пронађени партнери који би били спремни да уложе у изградњу више од 240.000 квадратних метара пословног простора, додаје Чанковићева.
Осим објекта од 65 метара, урбанистичким пројектом предвиђена је зграда уз Улицу шпанских бораца од 58 метара, а висина вишеспратнице уз Улицу антифашистичке борбе је 52 метра. Сва три здања са више од 700 станова красиће зелени кровови, а у комплексу су планирани и дечји вртић и амбуланта. Оно што би требало да буде заштитни знак ове локације јесте централни новобеоградски трг са фонтаном, пандан Тргу републике, поред Храма Светог Симеона Мироточивог.

Трансформација Блока 26 започета је пре двадесетак година изградњом пословних здања од по шест спратова. Тада је саграђена и православна Црква Светог Симеона Мироточивог и парохијски дом. На делу земљишта уз Булевар Зорана Ђинђића налазе се бараке и објекти у функцији бетонске базе као помоћни објекти подигнути у току изградње „Београдске арене” у Блоку 25.

Културно добро са никад реализованим трговима Новог Београда
Блок 26 један је од девет симетрично распоређених блокова Централне зоне Новог Београда, 21, 22, 23, 24, 25, 28, 29 и 30, између Милентија Поповића и Булевара уметности и булевара Михајла Пупина и Милутина Миланковића која је почетком 2021. проглашена културним добром – 15. просторно културно-историјском целином. Три средишња – 24, 25 и 26 – нису реализована према првим детаљним урбанистичким плановима, наведено је пре две године у саопштењу градског Завода за заштиту споменика културе.

– Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични, који би формирали централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а (данас Палата Србија, прим. „Политике”) по којем цео простор носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање – навео је градски Завод за заштиту споменика културе.

Централна зона Новог Београда од посебног је значаја не само за тај део града, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд, Октобарском наградом града Београда за 1968. годину награђене су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.

Блок 23 је 2019. увршћен у сталну колекцију Музеја модерне уметности МоМА у Њујорку.

Извор: политика.рс

 

[dr strangelove]

 

[spatiotecte]

Znači kreće gradnja horor zgrada na zgradu?

 

[Пантограф]

Креће.

 

[Homer Jay]

Слажем се са Дракчетом овде, ови паркови "из кутије" су отужни и више служе да направе илузију природе него да заправо послуже сврси. Постоји дуга америчка и европска традиција прављења паркова који треба што више да буду "природни" и личе на шуме / пашњаке уместо оваквих закрпа бетонских простора.

Ево нпр. Централ Парк:

Мени је то много лепше за један град од пар правоугаоника са енглеском травом и 2 дрвореда

Brate Kaliane, znaš li koliko je Central Park veći od Bloka 26 - 340 hektarra naspram 12 hektara!!???

Nisam nikakav protivnik zelenila, naprotiv. Ali postoje neka pravila u urbanizmu kojih se valja držati. Da lepo je što Bred Pit ima bazen u svojoj vili, ali to ne znači da je dobar to dobra ideja za moj stan od 60 kvadrata

Dakle, veliki parkovi mogu i treba da budu šumoviti, ali uređenje blokovskih povšina treba da bude prilagođeno svom okruženju i gradskom životu.

 

[Sweet Dee]

Meni je zao sto je propustena prilika da najmoderniji deo grada dobije i takvu crkvu, kao recimo ovu koja se gradi u Moskvi, ili bar kao crkva Sv.Vasilija na Kosi, ovako smo dobili tipsku srpsku crkvu iz 90ih.

 

[Bender Rodriguez]

Biće krajnje bizarno gledati blok u kome dominiraju veliki, moderni poslovni kompleksi i onda između njih - crkva...

 

[Пантограф]

Блок је мешовите намене, а присуство цркве ни у чисто пословном блоку уопште не би било бизарно, нити би било чудно и беспрецедентно. Једино што је та црква архитектонски Грачаница у покушају, е, то јесте помало бизарно.

Али мени је најбизарнија архитектура овога:

Ту се поиграва са монументализмом оближњег СИВ-а, са њиме се тражи веза и добија се нека пост-постмодерна интерпретација монументалистичке архитектуре из тридесетих, четрдесетих и раних педесетих. Некакав микс СИВ-а, Југословенског речног бродарства, Економског факултета пре реконструкције, Павиљона (!). Не разумем логику нити оправдање - шта ће нам оваква архитектура ког мог?

 

[Прле]

Ово чудо што се гради у москви тек треба да добије оцену времена, ја сам крајње уздржан у одобравању тих аеродинамичних форми. И још споља бих могао дазажмурим, а ово унутршње силовање простора је изузетно наопако.

Што се тиче цркве у 26ом блоку, лично не видим никакав проблем што је у том стилу, чак и сада док нема фрескописа и док је тек под уграђен дакле у полузавршеном стању подстиче на молитву за разлику од овог мокосвског дизајнерског крика.

 

[Bender Rodriguez]

Блок је мешовите намене, а присуство цркве ни у чисто пословном блоку уопште не би било бизарно, нити би било чудно и беспрецедентно. Једино што је та црква архитектонски Грачаница у покушају, е, то јесте помало бизарно.

To što ima ovakvih bizarnosti još po svetu ne poništava ovu našu bizarnost ovde. XD Realno, crkva se među moderne staklene i čelične poslovne komplekse uklapa taman koliko i slikarski atelje među aktivnim fabričkim halama. S tim što ne kažem da je sama crkva ovde kriva, jer je ona tu bila pre ovih.

Inače, predviđam da će za jedno 10ak godina, ako se nastavi i manija za kvadratima i kaubojizacija Beograda, kada se popune svi raspoloživi prostori u tom i susednim blokovima, da investitori bace pik i na taj plac crkve. Pa će da usledi velika pravna i medijska borba između njih i SPC. Realno, verovatno im već ide voda na usta kada vide crkvu i to parče zemlje oko nje. Mora se to popunit' kvadraaat'ma što prije.

 

[Пантограф]

Црква не мора да изгледа као пре 800 година, у томе је проблем, а не у томе што је црква.

 

[Bender Rodriguez]

I da je moderna, isto bi bilo bizarno. Ko piletu sise. Ovde haj tek kancelarije, biznis i kapital, a onde ljudi kao treba da se mole i pronalaze duhovnost i mir. Ne ide. A i po velicini ce da odstupa, odnosno odstupala bi, sve i da je moderna. Jer ne moze ona da se meri i bori sa velikim i modernim kompleksima oko sebe, pogotovu sto nije na cosku bloka nego blize sredini, pa ce je obrni, okreni, uvek zaklanjati i bacati u drugi plan.

Istina, nije ovo ni prvi ni poslednji ovakav debilizam. Slepilo i kretenizam u Beogradu umesto urbanizma se nastavljaju.

 

[Пантограф]

Сад, знаш како, црква уз централни трг није баш урбанистичко слепило, него више - аксиом урбанизма у Европи, Латинској Америци...

Овде је, осим естетског, архитектонског проблема, додатни урбанистичко-архитектонски проблем што ограђујемо црквена дворишта у граду, док, кад смо градили Цркву Светог Марка нпр. то нисмо чинили. Нити смо оградили Храм Св. Саве. Тако ни оближњи Храм Св. Димитрија нипошто не би смео да буде ограђен, а ни овај, дабоме.

 

[Bender Rodriguez]

Ko je pominjao bilo kakav trg?

 

[Пантограф]

Па помињу га, да ће ту, уз ту фонтану (на слици изнад) бити дуго чекани централни новобеоградски трг.

 

[Zion Williamson]

Bender bi se roknuo da vidi crkve po Menhetnu naspram nebodera

 

[Bender Rodriguez]

Па помињу га, да ће ту, уз ту фонтану (на слици изнад) бити дуго чекани централни новобеоградски трг.

Ček, ti veruješ u to? XD

додатни урбанистичко-архитектонски проблем што ограђујемо црквена дворишта у граду, док, кад смо градили Цркву Светог Марка нпр. то нисмо чинили.

Pa da, tako nešto, s tim što za mene to nije problem nego dobra stvar.
Zato su dvorišta Saborne crkve, Aleksandra Nevskog, Vaznesenske i mnogih drugih crkava - prave male oaze mira i zelenila u sada već betonskoj kaptalističko-kaubojističkoj džungli investitora i njihovih sluga.

Dok je prostor ispred Crkve Svetog Marka bio i ostao... Parking...

Dobro, da ga ne omalovažavam, istina, bio je jedno vreme i stajanka za autobuse i taksije. A mislim da pre 20ak godina beše i neki štand sa automobilčićima na baterije za decu.