Kada je "tematski park" bio otvoren na jedan dan pred izbore, pa ponovo zatvoren, ponadao sam se da ovo nije konačan izgled i da na kraju možda sve i neće biti toliko loše kada se završi. Sada kada izgleda da se ovo ipak smatra "završenim", mogu samo da kažem: Beograde, neka ti je Bog u pomoći! "Moskva" iz koje štrče šipke, a pored gomile zemlje i travuljina. :shok: Ovde se ambijent predratnog Beograda može doživeti samo uz bujnu maštu, sa zatvorenim očima i zapušenim ušima.
Jedino što ovde izgleda pristojno su tramvaji i donekle fontana. Ako već fontana nije verna replika nekadašnje terazijske, onda bi bilo bolje da nema ni lavljih glava. Bez tih lavljih glava bi bila prikladna za NBG okruženje, ovako malo asocira na ograde kuća u nekim beogradskim predgrađima gde ne postoji ni asfaltirana ulica dok svaka nova kuća ima lavove. Kako stvari stoje, najviše bih voleo da se posle snimanja filma kulise uklone tako da ostane samo fontana, dva trougaona cvetnjaka i površina koja je prekrivena kamenom kockom, a da se okolo poseje trava i napravi neko dečje igralište, da se barem dobije jedan parkić. Tramvaji u budućnosti treba da budu premešteni u muzej javnog prevoza.
Ako bi cilj bio da se napravi nekakav smisleni i trajniji "tematski park Terazije", minimalni zahtevi bi bili da:
-"Terazije" se na završavaju kod Moskve i Balkana
-svi objekti imaju krovove
-koriste se trajniji materijali
-ako se već ne rekonstruišu kompletne zgrade, barem u prizemlju postoje lokali celom dužinom
-krajevi "tematskog parka" su ograđeni nekom neprovidnom pregradom kojia bi bila oslikana tako da barem donekle stvori utisak boravka na pravim Terazijama
-sve ovo pristojno izgleda sa spoljašnje strane
Ova lokacija nije pogodna za bilo kakve replike Terazija (neka trajna replika Terazija bi možda imala smisla kao atrakcija u kombinaciji sa budućom glavnom železničkom stanicom, ali uklapanje toga u okruženje na ovom mestu je vrlo problematično). Smislena replika Terazija bi zahtevala ozbiljno ulaganje, to ne bi moglo da se tek tako finansira iz gradskog budžeta i pritom predstavlja kao nešto što je palo sa neba kao "poklon Beograđanima".