ДРУШТВО
ИНТЕРВЈУ: проф др ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја
Градња зграде од 65 милиона евра може да сачека
У садашњим условима држава не може да се обавеже да враћа оволики кредит. Није било примедби на активности Центра за промоцију науке
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(Фото Д. Ћирков)
Зграда која лебди, као будући главни објекат Центра за промоцију науке (ЦПН), за коју је још пре четири године добијен кредит Европске инвестиционе банке у износу од 65 милиона евра, иако још није почела да се гради – изазвала је велику полемику међу стручњацима: многи сматрају да тако нешто Србији није потребно у тренутку када се за науку издвајају више него симболична средства. У јавности је због тога прозивана Александра Дрецун, директорка ЦПН-а, иако она у време када је влада донела одлуку о градњи поменуте зграде није била на челу центра.
„Центар за промоцију науке је формиран одлукама претходних владајућих институција ове државе. С једне стране, на министру је да обезбеди да тај центар функционише на најбољи начин. Зато подржавам његов рад. С друге стране, обавеза министарства је да омогући несметано функционисања овог центра у финансијском смислу, али и да у законски предвиђеном оквиру контролише рад ове институције, то јест да проверава да ли је његов рад континуиран и да ли промовише научни рад, што ова институција и чини”, каже за „Политику” проф. др Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја.
Да ли нам је заиста потребна зграда од 65 милиона евра у којој би се промовисала наука?
Они који су започели тај пројекат сигурно су имали визију шта чинити са том зградом и како она треба да служи промоцији науке. Али у време када је започета реализација овог пројекта било је више новца у држави, а пристизало је и више новца од кредита и донација из иностранства. Пројекат градње ове зграде је завршен, има проблема са његовим усвајањем, ту треба додати и низ административних нерешених проблема који су кочили почетак градње. Ипак, најважнији проблем је финансијски – у садашњим условима сматрам да држава не може да се обавеже да враћа кредит од 65 милиона евра. Процена је да градња овог објекта може да сачека и ја сам сличног мишљења. Министарство просвете, науке и технолошког развоја ће све предлоге и захтеве читаве научне и универзитетске јавности детаљно проучити и на основу њих сачинити конкретан предлог надлежним институцијама како би донеле дефинитивну одлуку.
Да ли сте у међувремену добили од Управног одбора ЦПН-а захтев за смену Александре Дрецун, директорке овог центра, и да ли ћете потписати такву одлуку?
Није било официјелних разговора о раду досадашњег руководства, као ни примедби о активностима Центра за промоцију науке. Наравно, изражавам спремност за разговоре како о активностима руководства, тако и о програмским садржајима, на основу којих ће у сарадњи са надлежним службама и стручним органима министарства бити донета законска одлука.
Центар је у финансијском проблему јер се не зна колико ће новца добити из буџета у виду субвенција. На који начин може да се реши овај проблем?
Средства из буџета су одвојена, у истом износу као и прошле године, и њихова динамика упућивања центру зависи од пристизања новца из буџета. Министарство просвете, науке и технолошког развоја помаже Центру за промоцију науке и на друге начине: ето ових дана, уз нашу помоћ треба да буде отворен Природњачки центар у Свилајнцу, а ЦПН треба да га промовише. Изградња је трајала дуже него што је било предвиђено, јер није било новца, али радови су сада приведени крају.
Због чега је важан Центар за промоцију науке?
Важно је да што више младих заинтересујемо за науку. Уз помоћ Фестивала науке и других манифестација приближавамо научне дисциплине најмлађима, а то је прави пут да се оријентишу ка позитивном. Промовисање науке и позитивних вредности је дужност свих нас, средстава информисања, просветних и научних институција. Важно је истаћи и већ постојећу институцију за селекцију и промовисање научног подмлатка Истраживачку станицу „Петница”. Уз њено очување и даљи развој очекујемо и спремност друштва да изгради још „Петница” у нашој земљи, јер то наша памет и будућност с правом очекује од нас. Младима је неопходна нада, уверење да ће бити у прилици да остваре себе у свој земљи и извесност очекивања. Промотори науке и позитивних вредности су и око 3.000 најбољих младих људи уписаних на докторске студије наших факултета. Својим ангажовањем у оквиру научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, њиховим сталним запослењем , као и снажном подршком Министарства за укључивање у највећи европски научни изазов као што је пројекат „Хоризонт 2020” је права прилика, не само за њихово доказивање, већ и промоцију озбиљних вредности и потенцијала наше државе.
Дејана Ивановић
објављено: 06.03.2014.
