Blok 39 - Centar Za Promociju Nauke i Nanocentar

[brdjanin]

Blic, 7. jun
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/386809 ... a-za-nauku

"
- Ko će to da plati, hoćemo li još nešto da stavimo na teret poreskih obveznika - upitao je Mitrović i naveo da se uveliko zagovara gradnja 22.000 kvadrata na Novom Beogradu, bez Centra za promociju nauke, upitavši da li nam to treba .
"

Mislim da sada Ministarstvo tretira ovaj novi institut kao poslovni prostor. Odnosno, ne želi da se bavi građevinom.

 

[Firebird-011]

Чини ми се да се овде мислило да тих 22000 квад м не покривају ЦзПМ, а не да се исти неће градити...ал' опет..."Што је баби мило" :mrgreen:

 

[Homer Jay]

Možda je mislio na onu planiranu kulu za naučne institute, koja bi trebalo da se gradi pored Nano centra!?

 

[Homer Jay]

Prvi renderi enterijera

i jedna dobro poznata slika eksterijera, čisto kao potvrda da se radi o istoj zgradi:

Centre for Promotion of Science
Competition 2010, 1st prize,
planning ongoing
Author: Wolfgang Tschapeller ZT GmbH
Project design architect: Jesper Bork

The Center for Promotion of Sciences in Belgrade is detached from the ground. Following the urban concept it is a building floating high above the ground. It operates on 3 levels. Firstly, on the level of the City of Belgrade it will be an optimistic sign positioned on one of the main routes of the city . Secondly for Blok 39 it will be sign, canopy and portico. Thirdly, as a building being programmed to promote sciences it (dis)plays on visions of technology and construction. The architectural language of the center will strongly be one of technology and the display of structural principles. All exterior surfaces are of simple character. A special role is given to the underside of the center, it will have mirroring qualities, able to reflect all the movement on the ground as well as the visitor who by entering the center is penetrating the reflections of the earths surface.

The Center for Promotion of Sciences is composed as an architectural promenade. All visitors arrive in
the CFPOSs outdoor area, below the protecting canopy of the CFPOS to which also the parking garage opens. The outdoor area is a very generous open space, being not only entry platform to the CFPOS but also entry pavillion to the University on Blok 39. Here you find resting areas, an outdoor bar, spots to meet, spots for discussion and the enclosed Science Garden, all these protected by green burms against the noise of the highway.

Entering the main exhibition spaces of the CFPOS can be very fast. An array of express elevators allows acces to all levels and functions independently. However, more important is to understand the process of entering and leaving the building as ceremony where one gradually uses the stairs or ramps from the open parking garage to the ground level, takes a first coffe at the outdoor bar, relaxes in the park under the protection of the canopy and gradually walks up the ramps, to the lobby, shop, cafe and further to exhibition spaces and planetarium, lecture hall, restaurant and science club, all of them grouped around the roof terrace.

Entering and walking the building shall be an event in itself. All functions even including the generous
roof terrace can be accessed independently.

Izvor: Jesper Bork

 

[Delija]

Сјајно! Штета што ћемо овакав пројекат највероватније пропустити.

 

[nostradamus]

nemojte me pogresno shvatiti, ali meni nije jasno cemu ce sluziti ova zgrada? promociji nauke???

vidim jedan ogroman hodnik koji lebdi u vazduhu, i jednu veliku kuglu.
lepo jeste, ali koja funkcija???

zar nije bolje da naprave funkcionalniju zgradu u kojoj mogu da se naprave kancelarije za mlade programere, inzenjere, arhitekte... a na krovu, ili poslednji sprat da upotrebe za veliku halu ili amfiteatar koji bi sluzio za promociju nauke.

meni ovaj projekat deluje kao spomenik, a ne zgrada. a spomenike smo dosta dizali, i to pogresnim osobama.

 

[sasa901]

da ima da se kurcimo

 

[Homer Jay]

@nostradamus

Zgrada će ustvari biti interaktivni muzej. Trebalo bi da ima stalnu postavku, ali bile bi organizovane i posebne izložbe. U kugli će biti planetarijum, a u zgradi će biti i projekcije naučnih dokumentarnih filmova (nisam skontao da li je i to u kugli ili u onoj drugoj sali).

Iako je na renderima prikazan prazan prostor, CPN će (ukoliko bude izgrađen) biti jedno jako veselo i živo mesto. Nešto poput stalnog festivala nauke

 

[vucko]

Informacije koje imam su da ne ministarstvo ne zna sta ce ni sa NTC Zvezdara a kamoli sa centrom za promociju nauke.Ne bih spekulisao ali od nekoliko ljudi koji rade u ministarstvu cuh da je projekat pred definitivno otkazivanje.

 

[Homer Jay]

Pa, kako očekivati da Ministarstvo koje ne ume da organizuje malu maturu izgradi ovakvu zgradu!?

 

[Homer Jay]

EKSKLUZIVNI INTERVJU, DIREKTORKA CENTRA ZA PROMOCIJU NAUKE
Aleksandra Drecun: Srbija će biti ekonomija znanja!
TECH, 07:34, 10.08.2013.Autor: Igor Ćuzović, Foto: Nemanja Pančić
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ulaganje u sutra Moramo biti svesni da se konkurentnost zemlje meri sposobnošću da proizvodi obrazovane građane, stručnu radnu snagu, kao i snagom njene naučne zajednice

BEOGRAD - Nauka u Srbiji suočena je sa žestokim potcenjivanjem i borba za ispravljanje ove po državu i naciju štetne prakse biće dugotrajna i teška.

Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke, deo je tima koji se bori da ukaže na važnost nauke za naše društvo i integraciju Srbije u Evropu i svet. Pored toga što svakodnevno organizuju naučnopopularne programe širom zemlje, oni sanjaju o objektu Centra za promociju nauke (vidite ga na slici), koji će se savršeno uklopiti u nastojanja da postanemo ekonomija znanja i svetu pokažemo novu sliku naše zemlje.

Gospođo Drecun, dok gledam u nacrt buduće zgrade Centra za promociju nauke, ubeđen sam da će ovo biti jedan od simbola naše zemlje. Koliko ona košta? Dokle se stiglo u realizaciji ovog projekta?

- Ako projekat bude imao svu potrebnu podršku, a ja verujem da hoće, imajući u vidu želju donosilaca odluka da Srbija bude napredna i budućnosti okrenuta zemlja, početkom sledeće godine biće raspisan tender za izgradnju. Projektna dokumentacija se završava i po onome što kažu inženjeri, izgradnja će trajati oko godinu i po dana.

Ono što nas čini ponosnim jeste to što je u projektovanje uključen veliki broj naših stručnjaka koji su radili na zahtevnim objektima na Bliskom istoku, projektovali naučni centar Skolkovo u Moskvi, naši stručnjaci sa Stenforda i Harvarda. Zgrada s naučnim vrtom košta oko 38 miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, koji je namenski dat Srbiji za ovaj projekat. Finansijski deo projekta i samu izgradnju vodi posebna jedinica Vlade.

Koliko je kod političara, koji u krajnjoj liniji odlučuju o tome gde će ići pare, prisutna svest o potrebi ulaganja u nauku i promociju nauke?

- Političari u svetu imaju ovu svest, veoma često se oglašavaju u vezi s naukom. Evo, pre nekoliko nedelja američki predsednik Obama je ponovo bio u poseti Američkoj akademiji nauka i tu su vođeni ozbiljni razgovori, pre svega o budžetu.

Angela Merkel je i sama naučnica i odlično zna koliko su nauka, tehnologije i inovacije važni za snagu nemačke privrede. Moramo biti svesni da se konkurentnost jedne zemlje danas meri njenom sposobnošću da proizvodi obrazovane građane, da stvara stručnu radnu snagu, veličinom i snagom njene naučne zajednice i kapacitetom za inovacije.

Kod nas ta tema dosad nije bila visoko na listi prioriteta. Kako je bilo do sada vrlo lako je proveriti, samo pogledate budžet. Nauka je oblast koja je možda bila deklarativno važna, ali trenutno ulaganje je takvo kakvo jeste - malo. Napori naših političara poslednjih meseci, posebno najava saradnje sa svetskim kompanijama u oblasti IT, veoma su dobar signal. Nadajmo se da to znači i jasno opredeljenje za očuvanje nauke i reformu obrazovnog sistema.

Neulaganje u nauku već ima ozbiljne posledice?

Kao što smo videli, kad strani investitori hoće da ulažu u Srbiju i da naprave, recimo, fabriku čipova, veoma brzo, bukvalno u drugom koraku postavi se pitanje koliko mi imamo inženjera spremnih da se odmah uključe u taj ogroman i za zemlju izuzetno koristan projekat. Možda ih imamo nekoliko stotina, a treba da imamo 5.000. Ovu šansu, na kojoj nam s razlogom mnogi zavide, ne smemo da propustimo.

Danas je potrebno ogromno lobiranje, trud i znanje onih koji vode državu da se privuku ovakvi investitori. Sada je naš obrazovni i naučni sistem na potezu. Pojedini ljudi zaduženi za nauku u prethodnom periodu pokazali su priličnu tromost, nedopustivu u vremenu kad su brzina, fleksibilnost i povezanost glavne odrednice uspešnih. Verovatno je baš ova velika investicija u fabriku čipova, u moderne tehnologije za avio-industriju i savremeno naoružanje bila najbolji način da postanemo svesni koliko su nauka i obrazovanje bitni za ekonomiju, napredak i opstanak društva.

Poražavajuće je da se u Srbiji, recimo, iz budžeta izdvaja više novca za nastupe pevača šund muzike na gradskim trgovima nego za bitne stvari u nauci.

- Ljudi treba da se razvesele, nemaju naučnici ništa protiv toga, ali u svemu treba imati meru. Ovo vaše poređenje je odlična ilustracija statusa znanja i nauke u našem društvu. Raduje, s druge strane, veliki broj pozitivnih primera kad je reč o lokalnim samoupravama. Mnogi naši gradovi počeli su da posvećuju veliku pažnju promociji nauke - Smederevska Palanka, Bečej, Senta, Ćuprija, Čačak, Niš, Kraljevo, Raška...

Kad je reč o Centru za promociju nauke konkretno, šta je s parama koje dobijate iz budžeta? Da li je to dovoljno za kvalitetan rad?

- U vreme početka rada Centra, pred kraj mandata prošle vlade, dobili smo budžet s kojim smo mogli da pokrenemo mnoge projekte. Međutim, taj budžet je ove godine prepolovljen.

Ne mogu da kažem da je to bila odluka Ministarstva finansija, imali smo njihovo razumevanje, i od ministra Obradovića smo imali podršku, ali postoje drugi ljudi u ministarstvu koji se bave sektorom nauke, a koji su učinili sve da se sredstva ne usmeravaju u ove aktivnosti. Za promociju nauke se izdvaja pet promila budžeta Ministarstva nauke.

Ova zgrada će postati jedan od simbola Srbije

Centar za promociju nauke biće prostor za uzbudljivo upoznavanje sa svetom oko nas. Današnji čovek 95 odsto saznanja dobija van škole, u muzejima, naučnim centrima, kroz medije. I zgrada na Novom Beogradu biće otvorena za sve, sa interaktivnim eksponatima i programima kreiranim upravo za građane. Omogućiće direktno upoznavanje s naučnim fenomenima, idejama i modernim tehnologijama na zanimljiv način. U zgradi će biti i laboratorije za naučne demonstracije, digitalni planetarijum, dečji naučni klub, prostor za eksperimentisanje i inoviranje. Hrvatska upravo razvija svoj naučni centar. U svakoj evropskoj prestonici, o Americi da ne govorimo, naučni centar je mesto na kojem građanihvataju korak s konstantnim inovacijama u znanju.

Izvor: Kurir

 

[Zuma]

Koliko sam ja shvatio obrazloženja o smislu ovakvih institucija, one bi trebalo da pomažu na više različitih načina:

1. Profesionalna orjentacija. Pošto nauka ima tendenciju da bude previše apstraktana za decu i mlade koji su na pragu odlučivanja o profesiji kojom će se u životu baviti, ovakvi centri treba da im na opipljiv i vizuelno privlačan način nauku donekle približe. Problem je kružne prirode. Osoba bez previše životnog iskustava nema motiva da se bavi nečim što uopšte ne razume, što je previše neintuitivno i daleko od prirodno urođenog "zdravog razuma", a unutrašnju lepotu nauke je teško osetiti dok neko ne počne da je proučava, što se opet zbog onog prvog razloga nikada neće desiti.

2. Dopuna i optimizacija troškova školskog sistema. Ranije se smatralo da škole treba da budu opremljene što je moguće bolje raznim laboratorijama i tehničkom opremom. Pošto se sada svuda u svetu na sve moguće načine štedi u javnom i obaveznom delu školovanja (dakle na onom koji plaća država), novi koncept smatra da je neracionalno da to postoji u svakoj školi, ili bar da ono što u školi treba da postoji, nikada be može biti toliko dobro koliko bi moglo biti. Umesto toga na regionalnom nivou treba da postoje dobro opremljeni izložbeni prostori, pa kad se obrađuje neka nastavna jedinica koja bi zahtevala skupu opremu za demonstraciju, školski časovi se delom odrzavaju ili dopunjuju u takvim centrima. Tako đaci direktno posle teorijskog dela časa mogu da vide neki veoma skup model koji demonstrira ono što su naučili.

3. Obezbeđuje dobro opremljene laboratorije u kojima mladi talenti mogu da rade. Njima su raspoložive posebne pogodnosti, posebna oprema i posebno osoblje. Ovo istovremo služi kao motivacija da se bude "dobar" (nagrada je neposredna i vidljiva vršnjacima sa kojima se takmiče u prestižu) i omogućujue da se sa njima radi sasvim različito po sadržaju i tempu u odnosu na ostale.

4. Svi ostali građani su u demokratiji istovremeno i glasači. Ako se i njima pomaže da bolje "osete" nauku, ima više izgleda da će oni svojim glasovima više podržavati ljude i projekte koji podržavaju nauku iako ona naizgled ne donosi neposrednu ekonomsku korist. Zbog toga je obično prva žrtva svih populističkih političkih poteza, pa sa taj problem ovako bar za nijansu ublažava.

 

[Feanor]

Kakva bre promocija nauke dok nam se postojeca nauka raspada... Ko jos guta ove baljezgarije? Samo jos jedno mesto za uhlebljavanje stranackog kadra...

 

[brdjanin]

Ako je država odlučila da budemo društvo znanja u kome se nova (dobro plaćena) radna mesta generišu u visokotehnološkim disciplinama i gde se nova vrednost generiše u velikoj meri u intelektualnoj svojini odluka je jasna - mora se raditi na podizanju tehnološkog kapaciteta države. Nauka bi trebalo da ima odlučujuću ulogu. E sad, da li je baš 38 miliona evra odgovarajuća cifra za dimenzije države i našu platežnu moć, u ovom trenutku neću komentarisati.

Meni smeta što od 205 miliona odobrenih evara još nijedna laboratorija nije kompletirana. Nije bilo sveobuhvatnog pogleda na bitnost trenutka i značaj poduhvata. Sve nešto okolo, naokolo. NTP Zvezdara (neuseljen), Prirodnjački centar Svilajnac (neotvoren), Rektorat Novi Sad (?), .... sve nešto nejasno. Da je sve od početka krenulo odlučnije i ovo bi imalo više smisla.

Inače obaveštenje za one koji očekuju u ovakvom objektu prostor za programere i druge visoke stručnjake: tome služe inkubatori i tehnološki parkovi koji mogu biti i profitabilne institucije i mogu biti smešteni u objekte kao što je BIGZ, robna kuća Srbijanka itd) ovaj objekat je više prestižnog tipa.

 

[direktor]

A da tih 38 miliona potrose za zgrade koje nedostaju za 11 fakulteta bg univerziteta recimo bilo bi pametnije a tek sto nisu sposobni da potrose odobrena sredstva vec rade samo sminke i krecenja

 

[Гага]

Да се само присетимо где је и не заборавимо :roll:
Снимио сам пре два дана, све пусто, само табла, дрвена ограда и једна врана на њој:

 

[DusanBG]

Kao sto rekoh vec na nekoj stranici, steta posecenog drveca...

Na stranu ovo ocigledno iskljucivo politicki motivisano rasipanje, ali moram ponovo da pomenem ovu nasu karakteristiku da se uleti bagerima, posece sto ima i onda ostavi jedno 5-10 godina tako devastirano da stoji. A tamo dovoljno udariti tri staze i napraviti privremeno park.. Uvek se setim unistavanja kosarkaskih terena ispod sportskog centra na bezaniji da bi se navodno napravili teniski tereni (ili dogradnja centra) i onda ostalo nikada zavrseno... Cini mi se da su i stepenice i tereni za kosarku unisteni tada, moze da me isravi neko ko je u poslednjoj deceniji prolayio tamo.

 

[Feanor]

Vi zaboravljate da taj centar danas postoji i da zaposljava dobar broj ljudi koji rade ko zna sta i za ko zna koje pare...

 

[mekbejn]

ali moram ponovo da pomenem ovu nasu karakteristiku da se uleti bagerima, posece sto ima i onda ostavi jedno 5-10 godina tako devastirano da stoji. A tamo dovoljno udariti tri staze i napraviti privremeno park..

Apsolutno se slažem. Da su napravili 2-3 stazice, malo počistili, super park-šumica.
Ovako, neko je uzeo lovu za to raščišćavanje, a nekog drugog boli paja što će tako da stoji narednih x godina (i eventualno opet zaraste u šiblje)

 

[Гага]

Сво дрвеће које је посечено и дрвеће које још постоји, је дивље, значи није ништа плански сађено на овој локацији тј. у блоку 39.

 

[b_tuta]

Steta, tu mi blizu ortak zivi pa sam cesto prolazio makar delom kroz sumicu. Vidjao sam par puta fazane da se tu setaju...

U svakom slucaju mogli bi makar nekakvu stazicu da naprave da moze blok da se presece da ne mora da se ide pored autoputa!

 

[DusanBG]

Gago, pa ko kaze da je planski sadjeno? Cinjenica je samo da je tu postojalo, lepo izgledalo sa autoputa i da je poseceno da se ostavi rupa na par godina (evo jedna vec prolazi). Pa pola drveca u Beogradu je samoniklo, nije valjda to razlog vise da se posece.

 

[Гага]

ДушанеБГ, погрешно сам те разумео, извини, а то дрвеће је само "лепо" изгледало из даљине, али кад би се приближио том растињу, није изгледало ни мало лепо. Живео сам у блоку 38 скоро 25 година па знам јако добро. Ноћу ниси смео да пролазиш пречицом, односно земљаном стазом коју спомиње Б_Тута. Та стаза постоји још увек и као што се види на Бинг мапи пролази поред оне дивље саграђене куће и ауто сервиса (!!!) и излази тачно на факултет ДУ. Била је још једна земљана стаза и била је испред факултета, али је временом нестала, јер су људи слабо туда пролазили, чак и по дану, од како се десило ту убиство пре једно 20 и више година.
Дрвеће још постоји у другом делу блока, а такође и једним делом поред Булевара уметности и аутопута, што се и делимично види на двема сликама које сам горе поставио, а и на Бинг мапи.
Фазане које је виђао Б_Тута су били од власника те дивље саграђене куће, а да ли их још има не знам, али погледаћу кад будем отишао у стари крај, јер ми ту још станује мајка.

 

[DusanBG]

Nema problema, razumeo sam ja na sta si mislio. Što se tiče drveća naravno da je iz daljine lepše izgledalo, a da je u osnovi bila šikara, ali i ona se sastojala iz drveća koje lepo izgleda jednostavno pošto je, pa, drvo drvo. Noću ni kroz uredne parkove često nije lepo proći

Generalno svaka takva površina se pretvori u park bez puno problema, isčisti se malo teren i ostavi više drveće i udari par klupa. Međutim slažem se da je ovo skroz neka utopijska vizija i da ni ja sada ne bih trošio pare da se tu pravi park imajući u vidu mnogo važnije potrebe po gradu, ali i ta šuma je jedno 100 puta lepše izgledaja od tora sa rupom na koji su praktično bačene pare.

A i ja sam živeo u 38, ali pre jedno 30 godina isto tako izgledalo i tada, bar koliko se sećam

 

[Homer Jay]

još jedan render...