orion":3lsx5y1w je napisao(la):
Па онај коме би то пало на памет требало би га на робију, какве црне експанзивне врсте да се саде поред аутопута а при томе није баш најјаснији утицај на екосистем.
To je bilo sasvim ozbiljno planirano. Spominju se dobra iskustva u Hamburgu ... uostalom, pogledaj sam tu vest.
Usput, da li je neko video gde su ti zasadi na Košutnjaku i Adi Ciganliji, i kako danas izgledaju?
"Beograd ove godine dobija prve zasade bambusa
nedelja, 28 april 2013 09:00
Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni.
To bi trebalo da poboljša kvalitet vazduha i smanji zagadjenje bukom, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković.
"Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrdjeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća", rekao je Tripković za ekološki sajt Agencije Beta "Zelena Srbija" (
http://www.zelenasrbija.rs).
Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž auto-puta kroz Beograd - kod "Beogradske arene" i Mostarske petlje, duž magistralnog puta M-22 (Ibarska magistrala), u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu, i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa.
Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagadjenja.
Projekat uvodjenja bambusa Grad Beograd izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva.
Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na Adi Ciganliji i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posadjene dve vrste bambusa - "Phyllostaćys aureosulcata aureocaulis" i "Phyllostaćys bišetii" koje su pokazale otpornost na hladnoću i na letnju žegu.
"Te vrste bambusa koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena", rekao je on.
Bambus apsorbuje 10 puta veću količinu ugljen-dioksida nego drveće, a zadržava i natrijum, silicijum, čestice bogate metalima, prašinu. Apsorbuje i veliku količinu toplote čime utiču na mikroklimu.
Tripković je kazao da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.
"Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova, poput obdaništa i bolnica", rekao je on.
Tripković je, kao jedan od najboljih primera korišćenja bambusa, istakao Hamburg, u Nemačkoj, koji je 2011. proglašen za "Zeleni grad Evrope" baš zbog toga što je za "drvorede" uzeo bambus koji sada koristi i kao biomasu za energetska postrojenja.
Iako neki stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je to "invazivna vrsta" koja se lako razmnožava, Tripković medjutim smatra da se pravilnim sadjenjem, održavanjem i redovnom kontrolom, ta biljka može držati u predvidjenim granicama.
"Projekat korišcenja bambusa za koji se zalaže Beograd, podrazumeva kontrolisanu sadnju - samo na odredjenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama", kazao je Tripković.
Tripković je podsetio da je bambus, posle poslednjeg ledenog doba, pre 10.000 godina, doprineo stvaranju atmosfere kakva je i danas, a kaže i da je to jedina biljka koja ne oboleva od kancera.
... "
http://zelenasrbija.rs/fullzelena-tema/ ... de-bambusa
. Da živimo u bogatoj državi mogli bismo da osnivamo fantomske institucije koje će da finansira ministarstvo nauke a da se bave propagandom. Ja radim u naučnoj instituciji i veoma dobro znam kako su raspoređena sredstva, i koliko svi mi iz svih insitituta imamo problema u finansiranju istraživanja. Ovo je institucija koja treba da posreduje a ne da se bavi naukom. Državni sistem u Srbiji je unušten posredničkim institucijama. Preko njih se odliva novac. Zbog čega je potrebno da postoji posebna institucija koja će da posreduje između rezultata mojih istraživanja ili nekoga iz Vinče i naroda. Ako ćemo pravo, čemu onda muzeji? Muzeji su institucije koje treba da promovišu i prikazuju rezultate u nauci, kulturi i umetnosti. Jel mi smišljamo novi koncept za čovečanstvo i imamo nova rešenja?
