milanobelgrade":81hj2y4i je napisao(la):
То је све ствар мишљења...
Мени је сасвим нормално да црква буде чувар традиције и моралности...
данас има толико институција које се боре за ово друго...
Није да браним нашу цркву..има толико ствари у њој од које ми се накостреши коса на глави...
Crkva može biti čuvar samo sopstvene tradicije i crkvenog morala.
Ona kao prvo u današnjoj Srbiji nije čuvar tradicije. Ne ponaša se tako i ne bavi se time, iako se "reklamira" da je takva, mada čak ni to ne toliko često i agresivno, ali joj sami ljudi pripisuju tu ulogu po sistemu rekla-kazala. Da su uradili malo istraživanje u tom smeru shvatili bi da ona to zaista danas nije. Lično bih bio srećan da bar neko stvarno vodi računa o delu tradicije koji se lako gubi (neki se gube veoma teško, kao što ćete pročitati dole), pa makar to bila i Crkva koja taj zadatak po prirodi stvari ne može obavljati neutralno, ali nažalost to nije slučaj.
Drugo, u redu je da Crkva neguje crkveni moral, no danas ne živimo po crkvenom moralu, čak ni vernici. Oni sami lome crkveni moral u najbitnijim tačkama, jer je u ovom vremenu i u ovoj državi i bilo kojoj drugoj u Evropi nemoguće živeti sledeći samo tu vrstu morala. Može u Saudijskoj Arabiji, Iranu i sličnim konceptualnim državolikim instalacijama.
Ako nam se desi neki rat ili druga vrsta temeljnog društvenog potresa, moć crkve će brzo porasti još više. Ako se budemo imalo kretali ka prosperitetu, broj vernika u SPC će se osipati. Paralela: rimokatolička crkva, koja se slično kao SPC guši u zastarelim dogmama, skandalima i sl. preživljava veliku krizu u recimo Nemačkoj (20% manje sveštenika ima u republici Baden-Vitenberg danas nego pre 10 godina, 1/4 manje dece dolazi u crkvu itd.), ali istoj toj crkvi super ide u Hrvatskoj, zemlji traumatiziranoj ratom koji je ta ista crkva sama podgrevala, i baš tamo je i najjača gde je trauma od rata najdublja, a siromaštvo najveće. Iz toga recimo vidiš da broj i aktivnost vernika više zavisi od stanja u državi nego od bilo čega drugog. Prema tome, u jednoj normalnoj evropskoj državi u 21. veku država jeste moćnija od crkve, jer crkva od nje zavisi, a ne ona od crkve. Zato crkva mora da se prilagođava državnim planovima, a država naravno da vodi računa o crkvenim i verskim slobodama, i da je ne ugnjetava, kao ni bilo koga drugog.
Na našem konkretnom primeru to znači da ako državne institucije odluče da određeni deo grada služi za šta služi i ako se odluči da će tu da stoje građevine sazidane po trenutnim arhitekturnim stilovima, a Crkva baš tu hoće da gradi crkvu, Crkva mora da se prilagodi onome što je oko nje (što joj inače nije strano, kad u tome vidi jasno svoj interes) i da zida tako da to na nešto liči s obzirom na okolinu u kojoj se nalazi, a ovde to nije slučaj, i da je Srbija dokucana država, kao što nije, Crkva bi bila pozvana na odgovornost, kao i bilo ko drugi ko ta pravila prekrši.
To je suština.
I još samo ovo, čisto da svi znamo koordinate vremena u kojem živimo. Moral kao ustrojstvo koje reguliše međusobne odnose ljudi je formiranjem modernih država na osnovama prosvetioteljske filozofije poslat na smetlište istorije, a umesto morala (vladavine skupa pravila problematičnog porekla) imamo slobodu pojedinca ograničenu slobodom drugog i vladavinu prava. Građanski moral, na koji se mi mahom pozivamo kada danas kažemo da je nešto nemoralno, jeste blizak donekle onom starom, ali predstavlja bitno drugačiju stvar.
Da zaključim:
Crkva, dakle, nikako ne može, ako je dosledna sama sebi, da čuva građanski moral zasnovan na nečemu njoj suštinski stranom, a ni srpsku tradiciju, koja se često razilazi sa načelima SPC. Možemo da pričamo o njenoj istorijskoj (dakle: prošloj, bivšoj, u istoriji) ulozi institucije koja je bitno (ali ne i presudno) pomogla da se neke tekovine srpske tradicije očuvaju. Pa SPC do dan-danas nije uspela da iskoreni srpsku
antihrišćansku tradiciju žrtvovanja praseta o božićnim praznicima, a da ne pričamo o ozbiljnijim stvarima, i to uz sve jeretike pobijene pod mudrim rukovođenjem i neviđenom logistikom sv. Save i svetog mu oca.
Stoga, Milanobelgrade, a i ostali, nikako ne bi smelo da vam bude normalno da se Crkva brine o tradicij i moralu, jer je to zaista potpuno perverzno čak i u našoj nikad do kraja formiranoj državi Srbiji.
