Šta je novo?

Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju

Pa da, to sam i ja mislio, da ispod Mosta na Adi, tamo u onoj ''šumi'' stubova, imamo veliko raskršće za biciklističke staze. Ispod mosta bi bilo spajanje krakova: ka Adi, ka Sajmu i ka Bulevaru PP. A malo ka Adi imamo ono uključenje/isključenje što vodi na most pa na Novi Beograd. I na mapi sam tako ucrtao, kao veliko X raskršće.
Da, to je to.
Isto mislimo 👍
 

Svetski dan bicikla obeležen „Bicikl šik“ vožnjom


Biciklisti su prešli do Novog Beograda, dela grada poznatog po velkom broju poslovnih centara gde su promovisali bicikl kao idealno prevozno sredstvo za odlazak na posao, ali i do škole, fakulteta ili za večernji izlazak, navodi se u saopštenju.

Svetski dan bicikla obeležen je u Beogradu vožnjom u kojoj je učestvovalo na stotine biciklista, uz poruku da je neophodno raditi više na promociji biciklizma kao prevoznog sredstva.

Povodom obeležavanja tog dana UN Srbija, ambasada Kraljevine Holandije i Udruženje „Ulice za bicikliste“, u prisustvu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, organizovali su u petak posebno izdanje Kritične mase sa temom Bicikl šik, navodi se u saopštenju UN Srbija.

Kako se dodaje, učesnici su bili pozvani da se obuku šik, onako kako bi išli na poslovni sastanak, ali i u večernji izlazak ili u pozorište, a cilj manifestacije je bio da se pokaže da vožnja bicikla nije aktivnost koja zahteva specijalnu sportsku opremu već bezbedne uslove za vožnju, biciklističke staze, mirniji saobraćaj i manje motornog saobraćaja na ulicama.

Događaju se priključila i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić koja je naglasila da je ovakva inicijativa neophodna za podizanje svesti o temi životne sredine i zelene agende.

Istakla je da Srbija prepoznaje značaj promocije zdravog života i smanjenja buke i zagađenja i poručila da je potrebno da čuvamo i održavamo zdrav ritam života svih nas, čuvamo životnu sredinu, ali i da nastavimo da ulažemo u infrastrukturu za urbani biciklizam.

„Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podržava ovakve inicijative i nastavićemo da učestvujemo u akcijama koje će doprineti boljoj budućnosti i za nas i za generacije koje dolaze“, rekla je Matić.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je ukazala da je biciklizam odlična opcija prevoza za urbana područja jer smanjuje zagađenje i troškove za sve.

„Više od 50 odsto kretanja u urbanim područjima je manje od pet kilometara i lako se može obaviti biciklom. Treba nam više biciklističkih staza, bolja infrastruktura, kako bi svi bezbedno vozili bicikl kroz sve delove grada“, rekla je Žakob.

Holandija je jedna od zemalja u kojoj je biciklizam način života te se tim povodom u vožnju uključio ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Joust Reintjes.

„Mnogi biciklisti koji su nam se danas pridružili su potvrda da je dosta ljudi voljno da koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Bicikl je zdrav za ljude i okolinu, jeftino je prevozno sredstvo, lako za parkiranje“, rekao je ambasador.

Naveo je da je to vid transporta koji je pogodan za sve bez obzira na godine, životni stil ili profesiju i izrazio nadu da će više biciklista na ulicama uticati i na kulturu u saobraćaju i bolju infrastrukturu.

Zoran Bukvić iz udruženja Ulice za bicikliste podsetio je da se gradovi u 21. veku suočavaju sa mnogim izazovima, a da je transport samo jedan od njih.

„U borbi protiv zagađenja, ali i klimatskiih promena, moramo da se prilagodimo održivim vidovima kretanja kao što su pešačenje, vožnja bicikla i kvalitetan javni prevoz. Vožnju bicikla treba da prestanemo da doživljavamo samo kao sport i rekreaciju, već i kao ravnopravan vid transporta“, rekao je Bukvić.

Biciklisti su prešli do Novog Beograda, dela grada poznatog po velkom broju poslovnih centara gde su promovisali bicikl kao idealno prevozno sredstvo za odlazak na posao, ali i do škole, fakulteta ili za večernji izlazak, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je tom prilikom poslata snažna poruka poslodavcima da briga o zaposlenima podrazumeva obezbeđivanje uslova da se na posao dođe najzdravijim prevoznim sredstvom, a donosiocima odluka da briga o građanima i građankama podrazumeva ulaganje daljih napora u razvoj razumne biciklističke infrastrukture i realizaciju planiranih biciklističkih staza.

 
Juče sam morao da napušim jednog biciklistu koji se verovatno zove Zvonko. Idem niz Sinđelićevu ka Bulevaru, trotoarom. Peče sunce, tako da je u proseku po 1 čovek na svakih 10 metara. Tu gde sam ja bio, trotoar je dosta širok. Dakle, em prazan trotoar em širok. Dok hodam, iza sebe u daljini čujem zvonce bicikla. Ali ne sporadično, nego onako neprekidno drndanje. Pošto mi generalno idu na živce ljudi koji očekuju da se svi prilagođavaju njima, pomerim se tek malkice u stranu i ostavim tek dovoljno prostora da prođe bicikl. I naravno, svo vreme čujem zvonjavu zvona iza sebe a onda i vidim dotičnog Zvonka od 30ak godina kako ćutke prolazi pored mene i nastavlja da zvoni.

Viknem mu ''Šta sviraš!?'' On se u zaletu glavom okreće ka meni i dobacuje nešto tipa ''šta je bre!?'' a ja ponavljam svoje pitanje. Nekako sve gestikulira i trza se kao da bi da se vrati da se ''bolje čujemo'' ali nikako da okrene taj volan i dođe k meni. 😊 Ubrzo Zvonko dolazi do raskrsnice sa Požarevačkom, pa tu ne uspeva da završi svoje dobacivanje. Na kraju mu viknem ''vozim i ja bajs pa ne sviram ljudima na trotoaru!'' On opet dobaci nešto svoje, i ja svoj pozdrav za kraj, i produžimo svako svojim putem. 😄

Ali eto, to je primer jednog bahatog čoveka koji nije sposoban za život u zajednici. Koji verovatno očekuje pistu od svog ulaza do svake tačke u gradu a pride bi da mu se svi sklanjaju. Zato apelujem na svoje kolege bicikliste ovde - ne budite kao Zvonko. :) Ne zaboravite da niste sami u saobraćaju. Koristite benfite dualne prirode bicikla, te vozite kolovozom onda kad je trotoar nepoželjan, i obratno. I ne zaboravite da su pešaci na trotoaru neprikosnoveni, te da niko ne želi da ga iritiraju dok korača već groznim trotoarima i ulicama. Ako vam pak smetaju automobili parkirani duž trotoara, usmerite svoje zvonjave, napore i besove onima koji su za to odgovorni. Ne običnom pešaku.
 
Slažem se da pešaci imaju prednost na trotoaru. Kad zvonim na trotoaru to je uglavnom obaveštenje da prešak bude svestan da sam tu i da ne promeni smer kretanja naglo, a ne da se pomeri, ali ovo češće napravi pometnju, jer se zbune pa se razlete na sve strane. Naravno, kad nemam dovoljno mesta da prodjem, npr. kad nekoliko pešaka hodaju jedan pored drugog, onda ocekujem da se neko pomeri u stranu, ali i tu ne navaljujem. Ako nije zvonce dobro, lepo pitam da se pomere da prodjem. Uvek će se naći neki nervozan Zvonko, kao i dualna verzija pešaka, tako da mislim da samo treba iskulirati kad se to desi, kao i u saobraćaju.
Što se kolovoza tiče, većina vozača je u nekom tripu da bicikl ne bi smeo da se nadje tu?!? Dešava se da mi sviraju, namerno prolaze blizu mene, čak sam i u par rasprava ušao, jer jelte trebam da vozim na trotoaru, a kad bih pitao pešake, verovatno bi rekli da trebam ulicom da vozim. Zbog par rizičnih situacija, kolovoz izbegavam, osim ako baš nemam alternativu.
 
Pitaj automobilistu koji ti trubi i traži da voziš trotoarom - zašto on isto ne vozi trotoarom. Pa mu citiraj član zakona koji kaže da je trotoar pretežno namenjen pešacima, dakle jednaki ste.

Ne znam odakle kod nas taj poriv i mišljenje da se bajs vozi trotoarom? Obiđite par drugih zemalja, nigde se ne vozi tuda.
 
Zato u vecini ulica (manje vise sve koje nisu bulevari) samo vozi sredinom trake. Ne moze da te obidje da te namerno ocese i ne moze da se desi da te ne vidi, a svakako ne moze brze od tebe i da ima cist put. Sto je najbitnije imas prava isto koliko i on.
 
Zasto neke ljude toliko zulja dualna pravna priroda bicikala u Srbiji?

Mislite da bi bilo bolje kad bi drzava uzela da to dodatno "sredi"?

I ko da vam sredi? Milan Vujanic koji se na TVu u jutarnjem programu hvali kako koristi rupe u zakonu da ostavi dzipcinu posred kolovoza iznad Autokomande?


Ne razumem sta tacno neki ljudi zelje. I sta je to sto im stalno fali.
 
Super je dualna priroda i stalno to koristim ali bi u glavnim ulicama morale da postoje posebne staze, da ne moras da se guras sa pesacima, a nebezbedno je da ides kolovozom.
Mnogo bih voleo da vidim kod nas contraflow trake. Npr. u jednosmernoj ulici bicikl u smeru kretanja automobila ide kolovozom i kola moraju da prilagode brzinu, a u suprotnom smeru biciklisticka traka odvojena ivicnjakom. Mnogo bi prijatnija voznja bila i vise ljudi bi vozilo jer bi stekli osecaj bezbednosti.
 
Super je dualna priroda i stalno to koristim ali bi u glavnim ulicama morale da postoje posebne staze, da ne moras da se guras sa pesacima, a nebezbedno je da ides kolovozom.
Mnogo bih voleo da vidim kod nas contraflow trake. Npr. u jednosmernoj ulici bicikl u smeru kretanja automobila ide kolovozom i kola moraju da prilagode brzinu, a u suprotnom smeru biciklisticka traka odvojena ivicnjakom. Mnogo bi prijatnija voznja bila i vise ljudi bi vozilo jer bi stekli osecaj bezbednosti.
Za time nema potrebe ako je trotoar dovoljno širok i prohodan. Znači, svima nam je jasno da je uslov za ovo što si predložio - uklanjanje parkiranja na ulici, pogotovu u malim i tesnim ulicama. I to je logično. Ali kada pogledaš npr jednu Molerovu, i zamisliš je bez tih parkiranih automobila, uvidiš da ćeš dobiti toliko mesta da će trotoari biti široki po 4 metra. Sa trotoarom od 4 metra, i to sa obe strane, ti možeš da praviš šta god ti je volja. I onda automatski dobijaš toliko prostora i za bicikliranje da ti posebne, crtane bici trake i ne trebaju. Jer ne samo što ima prostora iha-ha, nego ima dosta ulica poput Molerove, koje su manjeg ili srednjeg pešačkog intenziteta, tako da konfliktne situacije gotovo da i ne postoje, jer biciklista uvek ima dovoljno mesta, i imaju ih i pešaci.


Inače, Stojko najavio da će Ada Huja da se pretvara u park

Jedino što preostaje je da se okanu sumanute ideje o linijskom parku koji ide okolo naokolo umesto da prati linije dva već izgrađena keja, te da sprovedu buduće staze i kej uz reku, od Marine Dorćol do Ade Huje. I onda zaista može da se realizuje ono što sam predložio u planu - jedna velika biciklistička staza uz reku, od Ade ciganlije, preko 25. maja, ispod Pančevca, preko Ade huje pa sve do Višnjice.
Biciklisticki pravci.jpg
 
Можда је већ неко споменуо, али препоручујем вам јутјуб канал Not just bikes.
 
A ko bi koristio te garaže, kada ni ovu izgrađenu ne koriste nešto (po pisanju nekih forumaša)?
 
Da, kada bi kroz njega proticalo bar 3 bulevara sa minimum dve trake po smeru. Odnosno kada bi Maksima Gorkog, Žička, Makenzijeva, Tetovska, Kruševačka, Gospodara Vučića, Krunska, Goslfordijeva i Sinđelićeva sve bile minimum 2+2.
U principu se slazem ali ne iskljucuju se medjusobno. Nisam mislio da bitne ulice postanu biciklisticke nego veci deo onih sporednih. Sindjelicevoj i Golsvordijevoj bi najvise pomoglo da se otarase parkinga, a trasu 26 bi od Cubirskog parka na dalje trebalo napraviti 2+2.

Elem, evo ulice nasumicno izabranog amsterdamskog "Vracara". Ima jedan kolosek za dvosmerni tramvajski saobracaj i dovoljno mesta sa obe strane za biciklisticku traku. Kola mogu da prolaze ali uglavnom tu idu samo taksiji i dostavna vozila i tek poneki lokalac. Nije zakrceno kolima kao Vracar jer je ljudima prosto lakse i brze da se krecu kada nisu u kolima. Ulica je inace radijalna od centra ka periferiji, doduse ne jedina ali sledeca je na 500m sto je prakticno pola Vracara iliti bulevar - Mekenzijeva.

Evo primera contraflow trake sto sam spominjao skoro. Znaci na ulici imaju parking sa obe strane, kolovoz, contraflow traku i trotoar dovoljno sirok da ljudi mogu da se mimoidju, a sto je najbitnije nikad nije blokiran. Najstariji snimak je iz 2008 sto znaci da je ova ulica poslednji put rekonstruisana pre, verovatno 20 godina, a u poslednje vreme nastoje da i te parkinge zamene drvecem, basticama i mini igralistima.
Ne treba nama da odmah primenjujemo iste te stvari svuda, nego bar njihova resenja pre 20 godina jer su i oni postepeno menjali izgled svojih gradova. Treba prepisati od drugih ono sto valja i sto dokazano radi.
 
Sviđa mi se ovo. Odlično je! Baš sam razmišljao ovih dana zašto se u većoj meri ne koristi sistem gde delovi ivičnjaka služe kao barijere ka trotoaru, kao što se može videti na par mesta na Vračaru. Pa sam pretpostavio da to ima svoje mane, jer em što umeju da budu nezgodni ako se padne na njih, em što se utroši dosta materijala. Iako je to kamen, ipak košta, i izrada i postavljanje.

A ove male kamene barijere iz tvog linka, postavljene na postojeće ivičnjake, su em manja opasnost po pešake, em mogu da budu na većim rastojanjima, em troše manje mateijala. Sviđa mi se ideja, ovo bi trebalo isprovati u Beogradu. Naravno, niko ne bi trebalo da očekuje besprekoran učinak - Srbende će uvek naći način da zeznu svako rešenje. Ali treba isprobati i videti stepen učinka i kako se kotira u poređenju sa ostalim isprobanim rešenjima za trotoare. Kojih smo se za ovih 30 godina nagledali u jedno 20 varijanti... :rolleyes:


Mogao bi možda da napraviš screenshot ovoga pa da okačiš i na temu Trotoari. (y)
 
Suviše širok razmak, može da prođe Smart. Plus što je nizak za terence. ;)
 
Vrh