Proces pribavljanja svih saglasnosti za kopanje rova za optički kabl traje (u zemlji Srbiji) od oko šest meseci (ako ste ministar prostornog planiranja i vlasnik firme za polaganje, eksploataciju & održavanje ovakve firme) pa sve negde do dve godine ukoliko idete legalnim putem i pribavljate saglasnosti svih subjekata koji su dužni ili da vam izdaju saglasnost ili da vam izdaju uslove koje morate ispuniti da bi vam izdali saglasnost na trasu kojom želite da položite kabl.
Ne možete ići suviše blizu ivičnjaku - GSP & Sekretarijat za saobraćaj ne dozvoljavaju ugrožavanje autobuskih stajališta.
Ne možete ići ispod travnate površine - Srbijagas & Telekom su već zauzeli taj pojas, a Zelenilo će vas nataći na neomašćen kolac prilikom podnošenja zahteva za saglasnost.
Ne možete se povući u zeleni pojas (ka zgradama) - ne dozvoljavaju Zelenilo, BVK i EDB koji već ima svoju kablovsku/vodovodnu/kanalizacionu kanalizaciju u tom pojasu.
Niko od navedenih prethodnih ne dozvoljava da se provučete njihovom trasom zato što oni imaju već isplanirano neko proširenje mreže (ili već nešto drugo, a mito & korupcija nisu opcija). Takođe, izbegavate što je više moguće ukrštanja sa drugim kanalizacijama.
Angažujete geometra koji sa katastrom (koji štrajkuje & radi smanjenim kapacitetom) proverava plan podzemnih instalacija i pronalazi jedinu moguću trasu.
Kreću radovi, a mašina koju ste angažovali seče optiku drugog vlasnika koji ju je postavio na divlje (i ta trasa nigde nije ucrtana u planovima). Radovi se otežu zato što mašina ne sme da krene punim tempom rada nego se ide metodom "pipanja u mraku".
Posle dve godine od planiranja deonice, menadžment vas pita zašto posao nije gotov i šta (ili ko) sprečava da se posao završi. Posledice zašto posao nije gotov se osećaju sa svih strana, a vi crvenite.
Kada je konačno kabl postavljen, dolazi deo koji se u sprskom jeziku zove "još neko kopa" i taj neko seče vaš i kablove drugih operatera. Katastar nije ubacio novu trasu u "zbirku podzemnih instalacija"! Kreće novo raskopavanje trotoara (ili čega već drugog) da bi se otklonio kvar.
Optička deonica se pušta u rad (posle, recimo 30ak meseci). Sreća ne traje dugo. Romviljani (ili drugi sakupljači sekundarnih sirovina) upadaju u neobezbeđeni šaht i u potrazi za bakrom kasape optiku koju koristite vi, a i optiku drugih korisnika. Posle nekoliko dana saniranja kvara (i traženja parking mesta za kombi ekipe koja otklanja kvarove, pošte, jelte, svi živi operateri su iskasapljeni i svi žele da kvar otklone u što kraćem roku) vi prelazite na bežično rešenje i psujete na sav glas zašto to niste uradili još prvog dana (u tom trenutku ne pitate za cenu koju plaćate za sve ono što vam je potrebno da ponovo uspostavite servis koji donosi prihode - ne pitajte šta se događa kada vam preseku bežičnu deonicu, a verujte mi i to se dešava kada počne da niče nova zgrada koja poprilično štrči u vis
).
A sad malo teorija:
Van gradova optika se postavlja na oko 1m dubine. U gradovima ide plitko, nekad i na samo 20ak cm ispod asfalta (ili behatona).
Biciklistička staza je idealno rešenje zato što se teški saobraćaj ne kreće po njoj i minimalne su mogućnosti za oštećivanje kabla.Optički kabl se "uduvava" u plastično crevo. Kroz jedno srevo mogu da prođu tri ili maksimalno četiri optička kabla (zavisno od debljine, odnosno broja optičkih vlakana u kablu).
Više detalja (ako nekog interesuje):
http://en.wikipedia.org/wiki/Fiber_optic
http://en.wikipedia.org/wiki/Optical_cable
http://en.wikipedia.org/wiki/Cable_jetting