Već sam par puta pisao, al stvarno tolike ležeće pandure nigde nisam video, sem u Beogradu. Vožnju čine ubistvenom, lokacije gde ih ima na svakih 100 metara su brojne, ne samo na trasi 57-ice, već i u celoj ulici Kneza Višeslava kroz Košutnjak. Ko ima sportska kola, bukvalno teško mučilište. U Beogradu ne vredi gledati kola bez dobrog klirensa i sa hidraulikom svima dobro poznate ajkule. Sve ostalo te dobrano izmrcvari i ubije u pojam. Kao putnik u autobusu ih još nekako i podnesem, teško, al nekako da kažem, al vozačima autobusa kako je samo oni znaju. Sem u zoni škola, apsolutno ne vidim potrebu da se ređaju u tolikom broju. Kamere, saobraćajni znaci sa prikazom brzine kretanja i upozorenjem, sve je bolje od ležećeg pandura. Mogu da ih postavljaju koliko hoće, i dalje smo u vrhu po broju saobraćajnih nezgoda, pa i po broju nastradalih i povređenih, nažalost. Mi izgleda ništa komplikovanije od tek puke fizičke prepreke ne nalazimo za shodno da upotrebimo. Saobraćaj nam je i inače mučno usporen, dosta i samim ležećim pandurima. Setim se dole i Topčidera, gde je isto postavljeno par komada na mestu gde pešaka ima koliko i polazaka međunarodnog voza za Bar. Kod mene u kraju Rasinska ulica dobi skoro još dva ležeća, i to na jedinom delu gde celih 400 metara nije bilo ni jednog. Ceo pravac kroz Kneževac liči na test poligon Jeep-a i Land Rovera. Na tri kilometra preko 20 ih ima. Voleo bih da upoznam mozak koji to uporno odobrava. Dođe mi da potpuno batalim kola zbog ležećih. Zgadili su mi vožnju, al bukvalno.