Šta je novo?

Bezbednost u gradu i kriminal

Kada je postavljena ta granica od 14 godina? Možda deca danas sazrevaju ranije, dosta parametara koji su se uzimali u obzir se promenilo od tada.
 
@Bender Rodriguez

Pretpostavljam da zelite da spustite maloletnički zatvor sa 16 godina naniže?

Hajde da ga spustimo za najteža dela sa sadašnjih minimum 16 g starosti na 14 a da granicu krivične odgovornisti sa 14 učinimo oborivom pretpostavkom, a ne apsolutnom granicom. Dakle granica ostaje al je relativizujemo u smislu da je dozvoljeno dokazivati suprotno. Da je u vreme izvršenja dela bio psiho-fizički i emocionalno zreo da shvati značaj i posledice.

Jel zvuči logično i nešto oko čega bi se mogli složiti? 🙂 Verujem da je sad jasnije i da zvuči.

Pri tom sam mišljenja da su ovde drugi, preventivni pristupi važniji od bavljenja posledicom, ali avaj... Neke klince treba izmestiti iz disfunkcionalne porodice sa 5 godina umesto čekati da nekog ubije sa 13. Ali imaš i one bahate, koji znaju da ih uticajni roditelji na položaju štite... Tu je problem što do sankcije najčešće ni ne dođe, a ne u težini zaprećene sankcije..

Spuštamo mi granice i produžavamo zatvor, a bahati klinac nam se smeje sa slobode... jer je sin nekog glavonje...

I tu se vraćamo na uzrok svih problema. Ne samo da je država nesposobna i da nema odgovor nego i svesno dopronisi da se rešenje ne nađe.

Razumnom maloletniku, tinejdžeru, za koga ima šanse treba preodočiti koliko jednom nepromisljenošću, jedne sekunde može sebi čitav život da zagorča, upropasti budućnost, nikad ni jednoj devojci više neće prići, nema njegovih drugara i roditelja da ga zaštite i podrže, upropašćena mladost, koja je samo jedna, bez prava na popravni, a onda ga pitaš jel to želi..?

Zaplašio bih ga još malo jače u zavisnosti od okolnosti slučaja. 🙂 na kakva sve zadovoljstva više ne bi mogao da računa.. i to na duži rok..

Tu moraš individualnim pristupom kao vaspitač, nastavnik, trener, da osetiš šta bi imalo najjači uticaj da ga trgne... Najveći gubitak za njega. Možda da će mu mama odgovarati i ići u zatvor ili naknaditi svu štetu. Možda strast u sportu. Da nikad neće ostvariti taj neki svoj cilj za koji je tako predano radio i za koji ima talenta. Malo ga i slažeš ako treba da više vredi, da ima šta još da pruži...

Oči ćemu biti 😳 al će se definitivno urezati u memoriju šta sve gubi od zadovoljstava i slobode..
 
Hajde da ga spustimo za najteža dela sa sadašnjih minimum 16 g starosti na 14 a da granicu krivične odgovornisti sa 14 učinimo oborivom pretpostavkom, a ne apsolutnom granicom. Dakle granica ostaje al je relativizujemo u smislu da je dozvoljeno dokazivati suprotno. Da je u vreme izvršenja dela bio psiho-fizički i emocionalno zreo da shvati značaj i posledice.

Jel zvuči logično i nešto oko čega bi se mogli složiti? 🙂 Verujem da je sad jasnije i da zvuči.
Evo saglasni smo. Vest koju smo danas mogli da pročitamo je da je otac izjavio da se ne oseća krivim. Da li su vaspitač, nastavnik, trener krivi? Država je kriva?
 
Poslednja izmena:
Генерално нема одговорности у друштву и као идеал се намеће сналажење, тражење рупа у закону, превара на штету државе, од баналнијих прекршаја као што је неплаћање карте за јавни превоз до крупних пљачки функционера. Подстиче се и сналажење у школи - преписивање, корупција, ургирање.
 
Генерално нема одговорности у друштву и као идеал се намеће сналажење, тражење рупа у закону, превара на штету државе, од баналнијих прекршаја као што је неплаћање карте за јавни превоз до крупних пљачки функционера. Подстиче се и сналажење у школи - преписивање, корупција, ургирање.
Veoma tacno. Od malih nogu se trazi veza za vrtic, skolu, profesore, doktora, pa upis na fakultet pa kasnije imam ja coveka u opstini da mi sredi, imam ja nekog u policiji, imam ja nekog u sudu da sredi..........
Tuzno i ruzno sto je tako i to je prihvaceno, tj. nesto "normalno"
 
@Bender Rodriguez

Pretpostavljam da zelite da spustite maloletnički zatvor sa 16 godina naniže?

Hajde da ga spustimo za najteža dela sa sadašnjih minimum 16 g starosti na 14 a da granicu krivične odgovornisti sa 14 učinimo oborivom pretpostavkom, a ne apsolutnom granicom. Dakle granica ostaje al je relativizujemo u smislu da je dozvoljeno dokazivati suprotno. Da je u vreme izvršenja dela bio psiho-fizički i emocionalno zreo da shvati značaj i posledice.

Jel zvuči logično i nešto oko čega bi se mogli složiti? 🙂 Verujem da je sad jasnije i da zvuči.

Pri tom sam mišljenja da su ovde drugi, preventivni pristupi važniji od bavljenja posledicom, ali avaj... Neke klince treba izmestiti iz disfunkcionalne porodice sa 5 godina umesto čekati da nekog ubije sa 13. Ali imaš i one bahate, koji znaju da ih uticajni roditelji na položaju štite... Tu je problem što do sankcije najčešće ni ne dođe, a ne u težini zaprećene sankcije..

Spuštamo mi granice i produžavamo zatvor, a bahati klinac nam se smeje sa slobode... jer je sin nekog glavonje...

I tu se vraćamo na uzrok svih problema. Ne samo da je država nesposobna i da nema odgovor nego i svesno dopronisi da se rešenje ne nađe.

Razumnom maloletniku, tinejdžeru, za koga ima šanse treba preodočiti koliko jednom nepromisljenošću, jedne sekunde može sebi čitav život da zagorča, upropasti budućnost, nikad ni jednoj devojci više neće prići, nema njegovih drugara i roditelja da ga zaštite i podrže, upropašćena mladost, koja je samo jedna, bez prava na popravni, a onda ga pitaš jel to želi..?

Zaplašio bih ga još malo jače u zavisnosti od okolnosti slučaja. 🙂 na kakva sve zadovoljstva više ne bi mogao da računa.. i to na duži rok..

Tu moraš individualnim pristupom kao vaspitač, nastavnik, trener, da osetiš šta bi imalo najjači uticaj da ga trgne... Najveći gubitak za njega. Možda da će mu mama odgovarati i ići u zatvor ili naknaditi svu štetu. Možda strast u sportu. Da nikad neće ostvariti taj neki svoj cilj za koji je tako predano radio i za koji ima talenta. Malo ga i slažeš ako treba da više vredi, da ima šta još da pruži...

Oči ćemu biti 😳 al će se definitivno urezati u memoriju šta sve gubi od zadovoljstava i slobode..
Da, mislim da sam saglasan sa time što si napisao.
 
“Kod lekara u domu zdravlja nam je rečeno da moramo da odvedemo dete kod psihijatra, da potražimo stručnu pomoć i dobili smo uput za Institut u Palmotićevoj. Međutim, onda nam je doktorka napomenula da bi bilo dobro da potražimo vezu, jer su termini po dva meseca unapred zauzeti. Mnogo je dece sa problemima, a ona je starija doktorka, pred penzijom, koja kaže da ne pamti periodu u kojem je ovoliko uputa pisala za dečje psihijatre”, priča za Novu Natalija Ž. (43) iz Beograda, majka trinaestogodišnje devojčice, koja ima problema sa depresijom.


Sistem nije zakazao. Niko nije kriv, prosto šit hepns. A manjak domaćih lekara nastao dežavnim teranjem i omalovažavanjem istih, ćemo rešiti uvozom stranih iz Bangladeša i Pakistana...

Al bitno da smo onomad imali 600 miliona za prenos fudbala. I X milijardi za EXPO. To je najbitnije.
 
Нажалост дошли смо у доба када би било пожељно да поред педагога и психолога у школама треба да имамо и дечије психијатре.
 
Нажалост дошли смо у доба када би било пожељно да поред педагога и психолога у школама треба да имамо и дечије психијатре.
Nije baš potreban u školi, kao što nije potreban ni školski lekar ili zubar (mada u OŠ "Nikola Tesla" u Vinči je zubar imao svoju ordinaciju (ne znam da li još uvek). Psihijatar postavlja dijagnozu i prepisuje terapiju, a s obzirom da anskioznost, depresija i razni drugi mentalni poremećaji spadaju i bolesti, potreban je psihijatar da postavi zvaničnu dijagnozu (i terapiju). Psiholog ima sposobnosti i znanja da isto uspostavi dijagnozu, ali on je ne može "ozvaničiti". Jako je tanka linija između onog čime se oni bave, ali je jako velika razlika između načina na koji se oni time bave (a i šta studiraju). Psiholog je tu u školi, recimo, kao preventiva, kao neko ko može prepoznati neki ozbiljan problem kod deteta i proslediti ga dalje, ali je daleko bitniji kao osoba koja može stručno saslušati neko dete. U srednjoj sam imao drugaricu koja je jednom nedeljno išla kod psihologa jer, kako ona kaže, jako joj je prijao razgovor sa njom i uvek se dobro i oslobođeno osećala posle tih razgovora.
Da je neko kao taj KK ili bilo ko od druge dece, koje smo mi imali kao školske drugare i koji su važili za onako "opasne", ali i one koji su bili potišteni, išao kod psihologa, on bi sa svojim stručnim znanjem mogao da prepozna neki ozbiljni problem, pa da ga ili sam reši ili da ga pošalje psihijatru npr.

Ali kod nas su pedagog i psiholog poprimili već odavno status neke kaznene mere, kada neko nije dobar, napravi neko sranje i slično, onda se preti odlaskom kod pedagoga ili psihologa. Izgubili su svoju stručnu ulogu, a poprimili ulogu dežurnog strašila.
 
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku, Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu Posebnim javnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal i policijskim službenicima PU za grad Beograd, Odeljenja za suzbijanje maloletničke delinkvencije, identifikovali su dvanaestogodišnjaka koji je slao dojave o navodno postavljenim eksplozivnim napravama na beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ i u više škola u Srbiji.

Policija je u Beogradu izvršila pretres stana i drugih prostorija dvanaestogodišnjaka, povodom većeg broja pretnji o navodno postavljenim eksplozivnim napravama, upućenih 29. februara i 1. marta ove godine, Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, OŠ „14. oktobar“ u Loznici, Srednjoj školi u Kladovu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, OŠ „Vladimir Rolović“, Gimnaziji „Patrijarh Pavle“ i OŠ „14. oktobar“, sve u Beogradu.

Utvrđeno da je ovaj dvanaestogodišnji dečak putem servisa elektronske pošte, slao navedene poruke preteće sadržine, čime je ugrozio bezbednost većeg broja dece i građana u Republici Srbiji, kao i funkcionisanje beogradskog aerodroma.

Prilikom pretresa su pronađeni i dokazi o slanju većeg broja pretnji. S obzirom na činjenicu da je izvršilac dete mlađe od 14 godina koje po zakonu nema krivičnu odgovornost, protiv roditelja će biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zapuštnje i zlostavljanje maloletnog lica.

 
Nažalost, živimo u vremenu u kojem tužilaštvo nije tu da iznađe istinu, nije tu ni samo da nekog tereti, nego je tu da tovari, tovari i tovari, pa šta prođe. Spis predmeta treba da bude toliko predebeo da sudije u apelaciji zaboli glava kad ga ugledaju na stolu i ne znaju odakle da krenu... Da se izgube u moru nabacanog svega...

Mi smo primili taj deo sa zapada oko nemilosrdnog tovarenja i maksimizacije zahteva, a ostavili onaj da kad dođe direktiva odozgo zavučemo dokaze ili predmet u fioku... Ne diramo osetljive predmete, ali nađemo žrtvenog jarca... Da se javnost smiri, poput lova na veštice.

Eto tu smo. 🙂

Najgore smo pokupili od oba sistema. Liberalano demokratskog i komunističkog nasleđa.

To šta je nažvrljalo nase nazovi tužilaštvo sa onom poltrončinom od glavnog tužioca, vezano za roditelje KK to ni pas s maslom ne bi pojeo a kamoli da dvoje roditelja intelektualaca na početku postupka priznaju krivicu. Za majku je iz aviona jasno da nema ni k od krivice, a za oca je možda moguće dokazati optužbe vezano za nebezbedno čuvanje oružja, a možda i nije. Ne deluje realno da je došlo do zanemarivanja deteta od strane oca ili majke.

U svakom slučaju objektivno bi otac mogao biti odgovoran za taj pištolj i bez utvrđene krivične odgovornosti, iako bi se šteta lakše naknadila uz krivičnu osuđujuću presudu kao osnov za parnicu i samim tim uz dokazanu subjektivnu odgovornost roditelja (barem oca).

I sad sledi deo za one koji žele više da znaju. 🙂

Građanskopravna odgovornost roditelja za štetu koju učini dete.

Za dete do 7. godine starosti, roditelj odgovara za načinjenu štetu, celokupnom svojom imovinom, objektivno.

Od 7 - 14 godine, za štetu koju učini dete, roditelj odgovara subjektivno, ali mu se krivica pretpostavlja, što znači da se u parnici može dokazivati i dokazati suprotno.

Od 14 - 18 godine deteta, roditelj takođe odgovara subjektivno (i u ovom slučaju oboriva pretpostavka) ali i solidarno sa detetom. Ako naravno dete već ima neku imovinu na svoje ime.

Šteta može biti:

- materijalna u vidu reparacije:

stvarna šteta recimo troškovi lečenja od nanete povrede.

izgubljena dobit zarada i primanja po drugom osnovu, koja si propustio da ostvariš, a posledica su nastale štete (recimo povrede)

i eventualno

apstraktna šteta ako ju je moguće dokazati (npr. konkretni planovi da se uloži u neki novi biznis ili unapredi poslovanje koje bi doveli do veće zarade koja je načinjenom štetom izostala, dakle neka šansa koja je izostala, pa njen iznos, procenjeni iznos te šanse)

nematerijalna u vidu satisfakcije (duševna bol onih koje trpe neku štetu, izgubili su najmilije ili zbog povrede, naružen izlged, moraš da si kod kuće i sl.).

Dakle zanemarujemo krivičnu odgovornost na trenutak koja pretpostavlja subjektivnu - individualnu odgovornost*

Recimo čuvao si pištolj kako treba i uz sve dozvole ga nosio, a on opali i nekog povredi. Krivičnopravno se ispostavi da nisi kriv, ali građanskopravno, u parnici, se može utvrditi postojanje i iznos štete jer si objektivno odgovoran za opasnu stvar.

Znači sve si uradio da ne opali, a opali i nekog povredi, objektivno si odgovoran za opasnu stvar.

Dete do 7 godine = odgovornost roditelja kao da je opasna stvar 😈 dakle objektivna odgovornost. Šta god da dete napravi odgovaraš svojom imovinom praktično bez izuzetka.

Dakle mali đavolak do 7 godina, šta god da napravi za sve ti odgovraš..

KK je imao navršenih 13. godina u vreme izvršenja dela. Dakle objektivna odgovornost roditelja prema njegovim radnjama ne postoji, ali može postojati objektivna odgovornost vezano za opasnu stvar tj. pištolj.

S druge strane, subjektivna odgovornost roditelja za nastalu štetu se pretpostavlja, što znači da je se roditelji u parnici te odgovornosti mogu osloboditi.

Dakle sve vreme sada govorimo o naknadi štete, a ne o krivici.

Sve mere koje je sud doneo vezano za imovinu roditelja KK, o zabrani otuđenja imovine, moraju da se vežu ili uz objektivnu odgovornost onoga čiji je pištolj ili subjektivnu odgovornost roditelja vezano za propuste, tj. dela koja im stavljaju na teret.

Dakle eventualna krivična pravnosnažna osuđujuća presuda će služiti kao osnov za naknadu štete u parnici, ali i bez tog osnova, u parnici je moguće dobiti naknadu štete kako po osnovu objektivne odgovornosti za čuvanje opasne stvari, tako i po osnovu subjektivne odgovornost roditelja za radnje i propuste koji njihove dete učini.

Te radnje ni ne moraju biti radnje izvršenja krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, ali moraju biti dovoljan osnov za sud da u parnici dosudi naknadu štete.

*do uvođenja komandne odgovornosti za ratne zločine.

Da sumiramo, naknada štete, neka, kolika tolika, od strane roditelja, će najverovatnije uslediti. Veća šansa je odgovornost dokazati na strani oca kako subjektivno u krivici, tako i objektivno (pištolj) ili subjektivno (radnje i propusti) u parnici.

Moje skromno mišljenje je da majka ili bilo koji čovek u ovoj državi ne sme da trpi posledice ako nije ni objektivno (nije njen pištolj, niti ga je nosila, niti joj je bio poveren na čuvanje a još manje ga je koristila) ni subjektivno odgovoran za nedela drugih (pištolj sve i da je njen je adekvatno čuvala i nije zapostavljala svoje dete)

I za kraj bih dodao da sam kojim slučajem advokat pro bono bih branio majku protiv lažnog tužilaštva republike Srbije, uz želju da joj celokupna imovina bude vraćena na slobodno raspolaganje...

Država nek isplati odštetu porodicama žrtava, toliko para se rasipa i krade, ovde bi postojao opšti društveni konsenzus da se odvoji iznos u te (haj'mo reći solidarne) svrhe. Kolektivna empatija za stradalom decom i potreba za zajedničkim, solidarnom odgovorom društva, koji bi se između ostalog ogledao u isplati odštete porodicama ubijenih, treba da bude vodilja, ali ne da čerečenjem roditelja i uništavanjem njihovih života natežemo pravo do pucanja, zamagljujemo sopstvenu nemoć da išta valjano sistemski uredimo...
 
To ne sme. Dete je. Uz pretpostavku nevinosti i za odraslog može biti problem. 😐
 

Напад на запослене у ЈКП „Зеленило-Београд“


ЈКП „Зеленило-Београд“ обавештава јавност да су данас, у улици Мутапова код бројева 11 и 13, приликом обављања редовних активности на орезивању стабала, чије су гране биле нагнуте на кров објекта, физички нападнута четворица наших колега.

Учинилац је прво вербално насрнуо на колеге који су уклањали, претходно орезане гране са улице, вређајући их по верској и националној основи да би на њих насрнуо и физички, најпре рукама, наневши им ударце у пределу главе, а затим је отишао и вратио се са ланцем којим је ударио возача у пределу ока.

Колеге су позвале полицију и хитну помоћ, који су одмах изашли по позиву. У току је увиђај и указивање медицинске помоћи повређеним колегама.

ЈКП „Зеленило-Београд“ још једном апелује на суграђане да поштују запослене у јавним комуналним предузећима који, у свим временским приликама и сваког дана у години, вредно раде на томе да наш Београд буде лепши и уређенији. Наглашавамо да ће ЈКП „Зеленило-Београд“ увек стати у заштиту својих запослених и максимално сарађивати са надлежним органима у расветљавању оваквих и сличних догађаја.​

 
Комбинирка је попут трактора. Није компликовано ни возити је ни утоварити на приколицу.
 
кр****. Треба контролисати и те ваздушне пушке исто као и ватрено оружје, могу оне озбиљне повреде да нанесу.
 
Vrh