Građanskopravna odgovornost roditelja za štetu koju učini dete.
Za dete do 7. godine starosti, roditelj odgovara za načinjenu štetu, celokupnom svojom imovinom, objektivno.
Od 7 - 14 godine, za štetu koju učini dete, roditelj odgovara subjektivno, ali mu se krivica pretpostavlja, što znači da se u parnici može dokazivati i dokazati suprotno.
Od 14 - 18 godine deteta, roditelj takođe odgovara subjektivno (i u ovom slučaju oboriva pretpostavka) ali i solidarno sa detetom. Ako naravno dete već ima neku imovinu na svoje ime.
Šteta može biti:
-
materijalna u vidu reparacije:
•
stvarna šteta recimo troškovi lečenja od nanete povrede.
•
izgubljena dobit zarada i primanja po drugom osnovu, koja si propustio da ostvariš, a posledica su nastale štete (recimo povrede)
i eventualno
•
apstraktna šteta ako ju je moguće dokazati (npr. konkretni planovi da se uloži u neki novi biznis ili unapredi poslovanje koje bi doveli do veće zarade koja je načinjenom štetom izostala, dakle neka šansa koja je izostala, pa njen iznos, procenjeni iznos te šanse)
• nematerijalna u vidu satisfakcije (duševna bol onih koje trpe neku štetu, izgubili su najmilije ili zbog povrede, naružen izlged, moraš da si kod kuće i sl.).
Dakle zanemarujemo krivičnu odgovornost na trenutak koja pretpostavlja subjektivnu - individualnu odgovornost*
Recimo čuvao si pištolj kako treba i uz sve dozvole ga nosio, a on opali i nekog povredi. Krivičnopravno se ispostavi da nisi kriv, ali građanskopravno, u parnici, se može utvrditi postojanje i iznos štete jer si objektivno odgovoran za opasnu stvar.
Znači sve si uradio da ne opali, a opali i nekog povredi, objektivno si odgovoran za opasnu stvar.
Dete do 7 godine =
odgovornost roditelja kao da je opasna stvar
dakle objektivna odgovornost. Šta god da dete napravi odgovaraš svojom imovinom praktično bez izuzetka.
Dakle mali đavolak do 7 godina, šta god da napravi za sve ti odgovraš..
KK je imao navršenih 13. godina u vreme izvršenja dela. Dakle objektivna odgovornost roditelja
prema njegovim radnjama ne postoji, ali može postojati objektivna odgovornost vezano
za opasnu stvar tj. pištolj.
S druge strane, subjektivna odgovornost roditelja za nastalu štetu se pretpostavlja, što znači da je se roditelji u parnici te odgovornosti mogu osloboditi.
Dakle sve vreme sada govorimo o naknadi štete, a ne o krivici.
Sve mere koje je sud doneo vezano za imovinu roditelja KK, o zabrani otuđenja imovine, moraju da se vežu ili uz objektivnu odgovornost onoga čiji je pištolj ili subjektivnu odgovornost roditelja vezano za propuste, tj. dela koja im stavljaju na teret.
Dakle eventualna krivična pravnosnažna osuđujuća presuda će služiti kao osnov za naknadu štete u parnici, ali i bez tog osnova, u parnici je moguće dobiti naknadu štete kako po osnovu objektivne odgovornosti za čuvanje opasne stvari, tako i po osnovu subjektivne odgovornost roditelja za radnje i propuste koji njihove dete učini.
Te radnje ni ne moraju biti radnje izvršenja krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, ali moraju biti dovoljan osnov za sud da u parnici dosudi naknadu štete.
*do uvođenja komandne odgovornosti za ratne zločine.