Pa pazi, do skora je reakcija na nešto što je osobi impresivno - bila skroz normalna. Tek sa metastaziranjem SJ i PC ratnika, i novijih generacija koje su osetljive na sve, to je postalo nešto uznemirujuće i teško za obrađivanje.
A sad zašto se u ljudima javi reakcija na nešto što vide kao impresivno, pa jbg, javi se, to je ljudski. Tak'i smo jbg. SJ i PC ratnici neka se žale Majci prirodi šta nas napravi takve.
Kao što se već žale što nas napravi u svega dva pola (+hermafroditi), jer bi oni hteli da ih bude nekoliko.
Ako isti posao rade isto odlično, onda se tako vrednuju, ili ako rade bolje ili lošije, onda se i prema tome vrednuju - ali isključivo prema rezultatima, a ne prema polu i nekakvim biološkim predispozicijama.
Pa tako i biva. Prosto, muškarac na fizičkom poslu može da uradi više nego žena. Zato dobija i veću platu. Ne znam šta je tu problem.
Uostalom, da li neko ima nekakve biološke predispozicije je nebitno na kraju, ako je osoba loša ili dobra u tom poslu.
Pa ne, upravo biološke predispozicije su jedan od uslova i faktora koliko će biti dobar na poslu. Nisu jedini faktor. Ali jesu jedan od.
Nismo svi građeni isto, samim tim ne možemo ni svi da budemo istih performansi na istom poslu.
Mislim, opet dugačko pisanje za nešto što se svodi na pružanje jednakih šansi i brisanje diskriminacije, i zaista ne vidim zašto je to teško primeniti.
Zato što današnji feminaci, SJ i PC svirači frulice imaju dvostruke standarde, a često ni sami ne znaju šta žele. Jedan od dokaza toga je i da sam feminizam ima 350 struja i škola misli, i o jednoj te istoj temi ili događaju, jedna grupa feminacija može da ima jedno mišljenje, a druga grupa da ima skroz suprotno. Sve te delatnosti i mentaliteti spadaju u granična ponašanja, ljude koji vole sve(t) da dele na crno i belo, čisto dobro i čisto zlo, ''my way or the highway'', i nisu sposobni ni za introspekcije, ni za kompromis, ni za balans, ni za logiku, ni za rad sa drugim ljudima i razvijanje socijalnih veština. Zato ih tretiram isto kao što tretiram ekstremne levičare ili ekstremne desničare, ili ekstremne komunjare ili ekstremne kapitaljare - volej u smeru suprotnom odakle su došli. Jer nema poente pričati sa graničnim poremećajima, pogotovu iz takvih pozadina. Takvima najpre treba terapija i kurs iz emotivne i socijalne inteligencije, a posle nekoliko godina rada na tome, moći ćemo dalje da pričamo o drugim, kompleksnijim temama.
Mislim ne može neka feministkinja koja nema dana radnog staža na pravom poslu, da nekome drži predavanja o radu, pravima, normama, društvu... i da zahteva od svakog da je shvati 100% ozbiljno, a ako je ne shvati, onda da se duri. Ne ide brate. Kao što ne ide kada 20-godišnja Phoebe Plummer hoće da priča o globalnim problemima, a niti ume to, niti ume da sprovodi aktivizam koji neće naići na osudu i kontra-efekat od onoga što je zamislila. Ne ide brate. Mora da se ima i neko znanje i neko iskustvo iza sebe. A piskaranje po kolumnama feminističkih časopisa ili senzacionalističke tinejdž-akcije se tu ne računaju. Zato što su potrebna i mnoga iskustva, a jedno od njih je i rad sa ljudima i razumevanje kako ljudi i kolektivi funkcionišu. Pa i svet na kraju krajeva, jer je za neke od tih aktivizama - poput ovog kojim se bavi Plummer - neophodno i razumeti fiziku i hemiju iz osnovne škole, koji nalažu da, osim solarne, nema dobijanja energije iz nekog izvora bez rasturanja nečega i bez pravljenja novog problema. A većina feminacija, SJ i PC svirača (kao i zelena agenda i eko-fanatici) su tu vrlo mlitavi sa znanjem, a misle da su jako pametni, najpametniji na svetu. A često su i psihički i socijalno felerični (granično razmišljanje i poremećaji su čest slučaj).
Inače, u svakoj generalizaciji i stereotipu uvek ima bar 50% istine, a često i mnogo, mnogo više.