Rađanje novog skvota za izbeglice u Beogradu na vodi
Kada smo ih posledni put sreli, negde sredinom marta, Nikola, Dragan i Žika su pregrmeli svađu i tuču. Bili su na korak da odustanu od onoga što ih čini drugačijim od hiljada ljudi na ulici – od potrage za nečim više od krova nad glavom, ambicije da od ruiniranog prostora na kraju Beton hale naprave kulturni centar.
Tada su im se pridružili studenti iz Foruma za egalitarizam i socijalnu pravdu Fakulteta političkih nauka. Napravili su planove, Fejsbuk stranu i doneli energiju koja isuviše često nedostaje kada se život svodi na obitavanje između golih, mokrih zidova, iza koji dopire vreva noćnog života koji se dešava na par metara od vas, a u stvari, hiljadama godina daleko.
Od te svađe u martu desilo se nekoliko stvari - sada žive u mraku jer im je neko isekao struju. Bez obzira na to, uspeli su da skuvaju nekoliko stotina kilograma hrane za izbeglice. Dragan se odselio iz prostora, a desetak izbeglica, proteranih iz porušenog skvota se uselilo. Žika se posvađao sa svima i sada je prostor u kome živi ograđen od ostatka koji krasi nekoliko novih murala i grafita. Posetili smo ih na dan prve radionice i projekcije eksperimentalnih filmova.
Danas se dešava nekoliko stvari. Sprema se hrana za izbeglice, to se dešava već nekoliko nedelja. Počeli smo posle onog divljačkog rušenja Miksališta u Mostarskoj ulici i nastavićemo sa kuvanjem dok god bude postojala potreba. Nakon toga Kino pleme i Marko Milićević puštaju nekoliko kratkih eksperimentalnih filmova - priča mi Nikola.
Najavljeni koncert je otkazan, jer nisu uspeli da nađu svu potrebnu opremu. Nije bilo lako naći ni projektore za filmove.
- Ali ono što je danas najbitnije i najzanimljivije je neformalna diskusija studenata iz jedanaest evropskih zemalja koji se bave pitanjem nuklearnog razoružavanja i veliki su borci - kaže.
Glavni kuvari su devojka sa Kube i momak iz Avganistana. Spremaju kari. Ovde borave već nekoliko dana.
- Prvi migranti su prespavali u prostoru pre nekih nedelju dana. Nismo imali srca da ih odbijemo iako je to neka vrsta rizika, jer ni mi sami nemamo dozvolu da ovde boravimo i sve je jako maglovito. Ali mislim da neki osnovni principi filantropije i gostoprimstva moraju da budu na prvom mestu - kaže mi Nikola.
Većina migranata koji su prespavali u Beton hali je dan kasnije nastavila dalje.
- Nadam se da će ostati što kraće ovde i što brže uspeti da stignu tamo kuda su krenuli - priča mi Nikola.
Sikander je iz Avganistana i danas izdaje naređenja koliko je krompira potrebno da se kompletira prva tura hrane.
Pomaže mu Selma, devojka sa Kube.
- Već mesec dana sam u Srbiji. Volontirala sam u Miksalištu dok ga nisu srušili, pa u skvotu blizu Miksališta. Radim sa ljudima iz organizacije No borders - kaže.
Onda je upoznala Nikolu.
- U Beton hali smo prvo spremali supe i čorbe, ali je onda nastao problem sa Komeserijatom za izbeglice i morali smo da pređemo na suvu hranu koju je lakše distribuirati. Neko vreme smo pravili samo sendviče, ali smo sada ponovo počeli da nosimo supe izbeglicama, da im pokažemo da možemo da pomažemo kako želimo- kaže.
Dnevno spreme obroke za oko dve stotine izbeglica.
Nikola, Dragan i Žika koji su prvi okupirali prostor, imali su hiljadu planova i ideja. U planu je bila i eko-bašta.
- Od toga nema ništa. Svo ovo cveće koje vidiš sada ovde je nekada bilo deo Španske kuće, doneo sam ga ovde i probao da vodim računa o njemu, ali bezuspešno. Da bi eko-bašta uspela, potrebna nam je pomoć ljudi koji se time već bave - priča mi Nikola.
Ni trojka koja je prostor dovela u kakav red, dostojan čoveka, nije preživela.
- Dragan je ovde sada samo periodično, našao je novo mesto blizu marine Dorćol gde želi da započne skvot sličan ovome. Da započne, pa da neko drugi to nastavi. Sad kad pogledam, njemu to i jeste želja – da započinje stvari, a da ih neko drugi završava. Ali i dalje je deo naše priče i i dalje smo u sjajnim odnosima. Drugačije ne može biti - kaže.
Skupljanje donacija
Glavna prostorija je svedok da se svašta promenilo za mesec dana. Leaf Kid završava poslednji od murala na kojima radi već neko vreme.
- Kad sam došao da crtam shvatio sam da su oni već okupirali ovaj prostor. Drago mi je da vidim da je neko uzeo ovu ruinu pod svoje. Delovalo je da je nemoguće uraditi bilo šta. Ali, svašta se dešava - kaže.
Nastaviće da spremaju hranu dok god bude bilo gladnih u i oko parkova kod autobuske stanice. I dok god ima plina u plinskim bocama. Glavna razvodna tabla koja je napajala prostorije strujom ne funkcioniše od kada se oko nje petljala grupa ljudi od kojih su neki, kaže mi Nikola, nosili jakne gradskog Parking servisa.
- Ne mora nužno da znači da su oni isključili struju, to i nije njihov posao. Mislim da su proveravali ko krade struju po Beton hali. Ali, izgleda da im samo mi smetamo, iako ne koristimo tu struju za megalomaniju i pravljenje milionskog profita - priča mi.
Jedini način da obebzede električnu energiju je da je ukradu sa parkinga iznad prostora.
- Ali, parking ima bezbednosne kamere, nema poente - kaže Nikola.
Da bi nastavili da pomažu drugima i sebi potrebna im je pomoć.
- Neophodna nam je saradnja sa drugim skvotovima i ljudima iz okupiranih prostora - kaže Nikola.
Potrebni su im ljudi. Prošetajte do Beton hale i odnesite makar pirinač i šargarepu za kari.
http://www.vice.com/rs/read/radjanje-no ... du-na-vodi