Zuma ko i obično navodi na svoju vodenicu vodu
Robu da pakuju u dimenzije lifta paleta
Mogu na kolica i da guraju
Zabraniti im prilaz kolima kod beton hale sve unistise jer se bahate
Zuma, pojma ne znaš o gastronomiji i povezanoj logistici. Ukratko.
Aman,
ne može to što hoćete. I ja bih voleo to vaše rešenje, da se istera sav saobraćaj, a NE ovo koje ja predlažem. Ali to se tako NEĆE desiti, pa mora da se smisli nešto drugo, nešto što je malo realističnije i verovatnije. Hteli mi to ili ne, Beton hala trajno ostaje gigantski ugostiteljski kompleks od 6000 kvadrata, a nešto takvo MORA da ima dobro i trajno rešen saobraćaj i sistem za snabdevanje robom. Nešto što je istovremeno po tehničkim zahtevima skromno, vizuelno ne narušava istorijski objekat, jeftino, i da omogućava dovoljno obiman promet robe za toliki promet mušterija.
Jedan lift na krovu je ranije postojao i evo kako je izgledao. Ovo je ogromno, teško za napraviti, ružno ako ih ima puno, i skupo. Sad zamislite da SVAKI restoran mora da ima jednu ovakvu kulu na krovu (i to širu od ove), pristupne ulice do nje (za teške teretne kamione) i manipulativni prostor između lifta i kamiona.
1. Prvo se postavlja pitanje maksimalne nosivosti krova za teretne kamione posle 85 godina, gomile zemljotresa, ratova i bombardovanja. Bilo lokalno, bilo ukupno kad na krovu ima puno teških kamiona sa robom. Ovo jeste projektovano kao magacin za robu, ali krov kao niz ULICA za kamione je ipak nešto drugo.
2. Tih velikih restorana ima oko 18. Znači da sad treba razbijati armirano betonsku krovnu konstrukciju na bar 18 mesta, sa ko zna kakvim nepredvidljivim statičkim i konstruktivnim problemima. Koliko bi to koštalo? Ko bi to platio?
3. Gornja slika je za uzak, putnički lift. Za snadevanje robom bi bio potreban teretni lift, sa širim vratima i većom nosivošću. Oni su bitno skuplji, a treba im i više mesta i veća rupa u krovu.
4. Pa onda na krovu treba praviti ulicu za kamione, dovoljne nosivosti, do svakog tog lifta. Što znači da se dobar deo trenutnog parkinga na krovu mora ukinuti. Tako odlazi i prihod, i fensi mušterije nemaju gde da parkiraju svoje limuzine. Nema šanse da se odreknu najvećeg dela parkinga.
5. Pa onda za te teretne liftove treba praviti mesto unutar svakog od tih restorana. To bukvalno znači duže zaustavljanje rada svakog od njih i temeljnu rekonstrukciju prostora i internih instalacija uz smanjenje korisne površine koja je garantovana ugovorom. Svi oni su projektovani tako da maksimalno štede na prostoru za tehničke prostorije, na veličini magacina i kuhinje. Za dodatni teretni lift verovatno uopšte nema mesta bez radikalne rekonfiguracije prostora. To su i pravni problemi i fantastične sume novca. Ko će to da plati?
6. I na kraju postoji i problem što uopšte nije jasno gde bi trebalo bušiti rupe u krovu za te liftove. Restorani zauzumaju promenljivi broj segmenata Beton hale (to je prostor između dva stuba, tj između dve susedne poprečne noseće grede). Broj segmenata po jednom restoranu se kreće od 2 do 6. Što znači da je za svaki od njih ostava na drugom mestu (u podužnom pravcu). Ne znam da li se prostor u Beton hali iznajmljuje ili prodaje, ali znam da se firme često menjaju i da se onda rade rekonstrukcije jer svaki vlasnik ili zakupac ima drugi profil rastorana, zbog čega mu treba drugačija organizacija prostora. Ako vi napravite lift na mestu gde je TRENUTNO ostava jednog zakupca, onda svi sledeći više nemaju slobodi da biraju organizaciju prostora jer je lokacija lifta i verovatno obližnje ostave za robu sada fiksirana. Pa gde staviti te liftove za snabdevanje? Na pravilnom rasteru koji odgovara svakom drugom segmentu? Svakom trećem? Četvrtom? Fiksirati trenutni nepravilni raspored? Svaki put praviti novi lift na drugom mestu?
Čitava ideja snabdevanja robom preko liftova na krovu je nerealna. Niko neće pristati na sve ovo niti će se negde naći pare, a još manje će se složiti sa gubitkom fleksibilnosti Beton hale. A tek se Zavod za zaštitu spomenika kulture neće složiti sa tako masovnim bušenjem betonske ploče na krovu i čitavom ružnom šumom lift kula tik ispod šetališta na tvrđavi.
ZATO sam predložio korišćenje tunela za snabdevanje. Onda treba samo srušiti jedan tanak pregradni zid koji je posle lako i jeftino ponovo zazidati i otvoriti na bilo kom potrebnom mestu. To je uostalom tako i predviđeno po originalnom projektu Beton hale. Spolja se ništa ne vidi i još dobijamo alternativnu biciklističku stazu, šetalište i izložbenu galeriju. Jeftino, brzo i sve je rešeno. Ako neko vidi drugo rešenje sa sličnim prednostima neka ga predstavi. Pošto se o tome ranije nije mislilo, ja ne vidim da je sada bilo koje drugo rešenje uopšte moguće.
Staza se dakle samo produži u tunel, kuda ionako ide, i gotovo. Posle svako sam otvara prolaz u bočnom zidu (cigla unutar nosećeg betonskog okvira, a ne beton) kada i gde mu je zgodno. Dimenzije preostalog dela tunela su 8,8 x 4,9 metara. Više nego dovoljno prostora za sve. I za dobro provetravanje. Ako su mogle parnjače sa svim njihovim dimom, mogu i povremeni kamioni koji uglavnom stoje sa ugašenim motorima.
forum.beobuild.rs
